Ima li Lajčak realnog razloga za optimizam povodom sutrašnjeg sastanka u Briselu?

Evropski izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izrazio je prethodnih dana optimizam pred sutrašnju rundu na visokom nivou u Briselu, ali mu u prilog predviđanja o pozitivnom ishodu razgovora baš i ne ide situacija na terenu, a posebno poruke koje uoči sastanka stižu od lidera kosovskih vlasti, smatraju sagovornici Kosovo onlajn iz Beograda i Prištine. 

Slažu se da bi predstojeći susreti mogli biti prelomni kada je reč da li će se ići ka smirivanju tenzija ili daljoj eskalaciji, a kao ključne teme koje bi urgentno trebalo da budu tretirane za briselskim stolom vide korake ka deeskalaciji, nove izbore na severu i primenu postignutih dogovora, pre svega oko Zajednice srpskih opština. 

Lajčak je poručio da pripreme za sastanak idu "punom parom" i da se radi na "pozitivnim ishodima". 

Međutim, kao "hladan tuš" stigle su poruke kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koji je za Dojče vele, umesto da govori o spremnosti Prištine da preduzme korake u pravcu deeskalacije pozvao na uvođenje sankcija i ukidanje vizne liberalizacije za Srbiju. Bio je jasan i šta očekuje od sutrašnjeg dijaloga - da se stvari vrate na "pravi kolosek", odnosno primenu sporazuma "koji u centru ima 'de fakto' priznanje Kosova, a ne Zajednicu srpskih opština".

Viđenje Beograda o temama sastanka se drastično razlikuje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će, između ostalog, pokrenuti pitanje bezbednosti Srba na Kosovu, s obzirom na teror koji trpe od dolaska Kurtija, hapšenja pod nejasnim optužbama i nerazumno dugo držanje u pritvoru. Uoči dijaloga zapaljenja je kuća povratničke porodice Janačković, a srpskog mladića iz Gračanice pretukla su trojica nepoznatih Albanaca. 

Da kosovski premijer ne dolazi u dobroj veri u Brisel, priznao je i američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je rekao da od Kurtija, sa kojim je razgovarao telefonom, nije dobio uveravanja o posvećenosti normalizaciji. Podsetio je na obavezu formiranja ZSO koja još nije ispunjena i poručio da bi za nove izbore na severu bolja bila ostavka gradonačelnika od peticije.

"U suštini, ono na šta se obavezao je da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga", bio je otvoren Eskobar.

Koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić ukazuje da su brojne teme za razgovor Vučića, Kurtija i evropskih posrednika - od povlačenja Kosovske policije iz i oko opštinskih zgrada na severu, novih lokalnih izbora, preko formiranja ZSO, do energetike i pitanja nestalih.

"Susret između Vučića i Kurtija jedan je od najvažnijih susreta u ovoj fazi dijaloga - dolazi nakon letnje pauze i svih nemilih dešavanja koja smo videli, u maju, ali i pre toga. Nakon ovog susreta biće jasno da li će se u narednom periodu ići ka daljoj normalizaciji odnosa ili će stvari eskalirati, naročito na severu Kosova", rekao je Mijačić za Kosovo onlajn.

Na pitanje da li može doći do pomaka, s obzirom na to da kosovski premijer ne samo da povlači poteze koji vode u pravcu eskalacije, već i predlaže da se uvedu sankcije Srbiji u vidu zaustavljanja investicija i ukidanja vizne liberalizacije, i uporno odbija da formira Zajednicu srpskih opština, Mijačić naglašava da ne zavisi od Kurtija da li će Srbiji biti uvedene bilo kakve kaznene mere.

"Ono što treba da bude fokus Vlade u Prištini je upravo to, ispunjavanje plana u tri tačke, kako bi se normalizovala situacija na severu, organizovali novi izbori i pristupilo formiranju ZSO, a to su sve uslovi da bi se ukinule sankcije Kosovu", naglašava Mijačić.  

Mijačić pojašnjava da ono što se postiglo na tim razgovorima u Bratislavi nije greška, ali ukazuje i da to nije sporazum, već je reč o "dogovoru i bilateralnom obećanju Kosova" da će tokom letnjih meseci smanjiti prisustvo policije na severu Kosova.

"To u evropskim i okvirima dijaloga ne znači mnogo, od Kosova je jasno šta se traži - odlazak policijskih snaga iz administrativnih objekata, deeskalacija na severu i organizovanje novih izbora. Bratislavski dogovor je jedna vrsta mehanizma kojom je Kurti hteo da umiri domaću javnost tokom leta. Leto je prošlo, tako da taj dogovor nema neki značaj", ukazao je Mijačić.

Ocenjuje da je Brisel glavna adresa za pitanje odnosa Beograda i Prištine, i naglašava da je EU tu da vodi dijalog, što i radi, a vodi ga, ocenjuje, po principu "tiha voda breg roni", što ne podrazumeva radikalne i trenutne mere kako bi navela Kurtija, niti bilo koju stranu na dogovor. Međutim, upozorava, zbog "neposlušnosti" i izostanka dogovora - posledice može da ima ceo region.

Zbog toga je, kaže Mijačić, važno da strane ocene šta žele - da li miran suživot ili da probleme rešavaju oružjem.

"Ovde je ključno pitanje, da li mi želimo mir i prosperitet na ovom prostoru, miran suživot i normalan život, ili želimo da rešavamo to pitanje snagom oružja? A znamo da to u prošlosti nikome nije pošlo za rukom, jer se oružjem nisu rešavali problemi na ovim prostorima. Tako da mislim da toga neće biti ni sada. Evropska unija je tu da iznese taj proces, ali političari sa jedne i druge strane moraju da znaju šta žele da dobiju iz svega ovoga", zaključio je Mijačić.

Politički analitičar iz Prištine Visar Imeri veruje da će se na sutrašnjem sastanku u Briselu razgovarati o dve stvari - izborima na severu, odnosno deeskalaciji i primena dogovora iz Brisela i Ohrida.

"Još se ne zna tačna agenda tog sastanka premijera Kurtija i predsednika Vučića. Mislim da će biti dve ključne teme. Prva će biti situacija na severu Kosova, deeskalacija i kako ćemo do izbora u četiri opštine, a druga je implementacija sporazuma iz Birsela i Ohrida. Mislim da će biti neka kombinacija ove dve teme, ali mislim da će fokus biti na deeskalaciji i izborima na severu" poručuje Imeri za Kosovo onlajn.

Politikolog Dimitrije Milić očekuje da na sastanku na visokom nivou u Briselu u okviru dijaloga Beograda i Prištine koji se održava sutra dođe do napretka kada je reč o o novim vanrednim izborima u četiri opštine na severu Kosova.

"Verovatnije je da će do napretka doći, jer, s jedne strane zapadne države po ovom pitanju stoje bliže pozicijama Srba sa severa, a manje na strani Prištine. Dokle god je pitanje severa nerešeno, to na neki način, iako ne odgovara Srbima sa severa odgovara poziciji Srbije jer politika koju sprovodi vlast u Prištini definitivno nije nešto što bi zapadne države mogle da podrže. Čak ni oni delovi zapadnih društava koji imaju simpatije prema Aljbinu Kurtiju ne mogu otvoreno da podržavaju takvu politiku, zato što ona nailazi na otpore u političkom 'mejnstrimu'", kazao je Milić.

Analitičar Seljatin Klokoći iz Demokracije plus nije veliki optimista kada je reč o rezultatima nove runde dijaloga, pogotovo, dodaje, imajući u vidu sve što se dešavalo poslednjih meseci.

"Mislim da sastanak nije tako pripremljen da će dati neki rezultat, više će biti još jedan susret i da će, kad se on završi svako reći svoje. Nisam neki optimista. Očekujem da svako priča svoju priču, jer izgleda da ne pričaju međusobno, svako hoće da kaže svoje viđanje situacija, a ono o čemu bi trebalo da se priča jeste normalizacija odnosa Kosova i Srbije. To je jedini put, o tome bi trebalo da se priča kako da dođemo do toga da imamo normalne odnose između Kosova i Srbije", navodi Klokoći za Kosovo onlajn.

Profesor političkih nauka Afrim Hoti izjavio je za Kosovo onlajn da isključivo od Evropske unije i SAD zavisi da li će biti napravljen pomak u dijalogu Beograda i Prištine koji se sutra nastavlja u Briselu sastankom na najvišem nivou.

"Ako oni zaista žele da reše problem, možemo da očekujemo neki sporazum. Ako oni gledaju samo kako da kupe vreme dok se rat u Ukrajini ne završi, onda će se problemi samo nastaviti i neće doći do dogovora“, kaže Hoti.