Izbori kao moguće rešenje političke blokade: Koji put vodi do njih?

Ostalo je osam dana do završetka skupštinskog maratona i mada postoje teoretske šanse da se u tom periodu parlament konstituiše i izabere nova vlada, opozicioni političari i nemali broj analitičara prognozira da će Kosovo ići na nove izbore. Za izlazak na birališta biće potrebno ili da Ustavni sud odluči da predsednica Vjosa Osmani može da raspiše izbore ili da poslanici postignu dogovor da konstitušu parlament i potom izglasaju njegovo raspuštanje, navode sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Novi izbori su neizbežni kako bi se otkočila institucionalna blokada, mišljenja je lider DSK Ljumir Abdidžiku.​​

„Dobro je imati političko rešenje, ali ako nema volje, neizbežno idemo na nove izbore“, rekao je on.

Funkcioner ABK Palj Ljekaj takođe veruje da je Kosovo u ovim trenucima bliže novim izborima nego rešavanju krize u Skupštini zbog, kako je izjavio, „nesposobnosti i arogancije vlade“. 

Nepoverenje koje postoji između glavnih stranaka navodi i analitičara Arbnora Sadikua na zaključak da se kao jedino rešenje nameće dogovor o datumu novih parlamentarnih izbora.

Politikolog Ognjen Gogić vidi dve opcije kako Kosovo može da dođe do novih izbora. Jedna od njih, kako je rekao za Kosovo onlajn, podrazumeva da poslanici dogovore konstituisanje Skupštine, odnosno izbor njenog predsednika i da onda raspuste parlament dvotrećinskom većinom ili da izaberu predsednika parlamenta, ali da propuste rok za izbor vlade, čime bi predsednici Kosova bilo omogućeno da ona raspusti Skupštinu. 

Druga situacija će nastupiti ukoliko se Skupština ne konstituiše do roka koji je odredio Ustavni sud, 26. jula, jer će se ući u pravnu prazninu iz koje neće biti izlaza ukoliko Ustavni sud ne da nove instrukcije kako da se postupi.

„U Ustavu uopšte nije prepoznata situacija šta se dešava ako ne uspeva da se konstituiše parlament. Jedini način da se pravno izađe iz ove situacije je da Ustavni sud zauzme stav šta je pravno moguće ukoliko poslanici ne budu uspeli da se dogovore da konstituišu parlament, pa da ga eventualno raspuste, da li takav parlament može da raspusti predsednica Kosova“, objašnjava Gogić.

Prema postojećim ustavnim normama, kako navodi, ona to ne može da uradi zato što bi njoj neko mogao da prebaci da krši Ustav ukoliko bi raspustila parlament posle 26. jula, zbog čega veruje da će se Vjosa Osmani obratiti Ustavnom sudu i zatražiti tumačenje da li su nastupile okolnosti u kojima parlament može da se raspusti.

Po aktuelnim normama u Ustavu, navodi Gogić, predsednik može da raspusti parlament ukoliko se vlada ne izabere u roku 60 od dana nakon što se imenuje kandidat za premijera, ali to nije ova situacija.

„Ustavni sud može, i očekuje se da će to da uradi, da šire protumači članove Ustava i da u skladu sa duhom Ustava kaže da je narušeno funkcioniranje poretka i da predsednik može da raspusti Skupštinu. Time bi se napravio pravni presedan i ustanovilo šire tumačenje normi, ali ne bi bilo prvi put da Ustavni sud tako nešto čini“, ističe ovaj analitičar. 

Marko Milenković iz nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ iz Severne Mitrovice ukazuje da se u prethodnom periodu pokazalo da ne postoji šansa da se dođe do konsenzusa partija da se najpre formira Skupština, a potom odmah i raspusti kako bi se raspisali izbori.    

„Dok s jedne strane Samoopredeljenje i dalje drži poziciju da ne želi da promeni kandidata za predsedavajućeg Skupštine i da na neki način učini proces konstruktivnim prema opoziciji i da tako obezbedi konsenzus za uspostavljanje daljih koraka, opozicija i dalje stoji na stavu da su oni za promenu kandidata. Tako da u ovom trenutku deluje da je nemoguće doći do političkog konsenzusa“, izjavio je Milenković za Kosovo onlajn.  

Ukoliko bi se, ipak, postigao dogovor oko izbora predsednika parlamenta i posle toga Skupština bila usaglašeno raspuštena, izbori bi, kako kaže, bili u kratkom roku jer je za njihovo organizovanje potrebno 30 do 45 dana. 

I on navodi da je druga opcija da se dođe do izbora obraćanje Ustavnom sudu, čiju odluku, kaže, svi iščekuju. 

„Već imamo jedno mišljenje Ustavnog suda koje nije razjasnilo situaciju, šta više dodatno ju je zakomplikovalo i nije dalo jasne odrednice šta raditi. Određen je rok od 30 dana kada bi trebalo da se formira Skupština, odnosno da se izabere njen predsedavajući, ali nije određeno šta se dešava nakon toga. Tako da ne znamo šta bi podrazumevao ovaj drugi put i svi iščekujemo novu odluku Ustavnog suda ili neke druge instance“, navodi on.

„Žongliranje datumima“

Kada 26. jula istekne rok koji je odredio Ustavni sud za konstituisanje parlamenta, prema mišljenju Gogića, počeće „žongliranje datumima“, a osnovno pitanje biće da li da se parlamentarni izbori spajaju sa lokalnim. 

„Zakazivanje parlamentarnih izbora istog dana kada su i lokalni moguće je izvesti ukoliko se u nekom relativno kratkom roku postigne dogovor, ali to je onda već stvar politike, a ne prava jer je jasno da postoje različiti interesi vezano za to. Aktuelna vlast, odnosno Samoopredeljenje bi po svemu sudeći želelo da se spoje parlamentarni i lokalni izbori i da budu 12. oktobra, zato što računaju da bi na taj način bolje prošli na lokalnim izborima. S druge strane, poslanici aktuelne opozicije to ne žele i oni možda mogu da traže način da parlamentarni izbori budu kasnije, posle lokalnih, iako je možda neekonomično da se u kratkom periodu održavaju dva izborna ciklusa“, kaže Gogić. 

Ukoliko bi se, 26. jula konstatovalo da Skupština nije konstituisana i Ustavni sud rekao da Osmani može da raspusti parlament, to bi, ocenjuje on, verovatno, omogućilo da izbori budu već u oktobru.

Iako su svi politički akteri svesni da su novi izbori jedina opcija, prema rečima Milenkovića, saglasje o datumu novih izbora ne postoji.

„Verujem da bi Samoopredeljenju odgovaralo da se objedine lokalni i parlamentarni izbori zbog nekoliko razloga, a jedan od njih je nedostatak dobrih kandidata na lokalu. Zatim nedostatak rezultata koji bi obezbedili zavidniji rezultat na lokalu i mogućnost da se nacionalistička retorika, odnosno sever kao platforma koristi za političku kampanju i za lokalne izbore, što je Samoopredeljenje razvilo kao način na koji prikuplja glasove i angažuje svoje biračko telo“, ukazuje Milenković.

Opozicija na drugoj strani, utisak je Milenkovića, ne želi objedinjavanje izbora već da se proces prolongira za kasniji period. 

„U toj priči imamo i izbor budućeg predsednika Kosova sledeće godine. Situacija je u ovom trenutku kompleksna i čini se da političke partije vagaju. Istovremeno je i apsurdna i donekle predstavlja i neozbiljnost političkih partija i institucija, a u pravnom smislu je ogolila sve nedostatke koji postoje unutar kosovskog zakonodavstva“, naglašava naš sagovornik.

Problem u kom se našlo Kosovo, kako kaže analitičar Artan Muhadžiri, stvorili su politički lideri i stranke, ali ne znaju kako da pronađu rešenje. Jedina nada za izlaz iz ove situacije, smatra, je odluka Ustavnog suda koji je jedini autoritet koji može da donese odluku koju političke stranke moraju da prihvate i poštuju i koji može da ima uticaj na obe strane izmeđi kojih je veliki jaz. 

„Manji uticaj ambasada“

„U ovoj situaciji najveći problem je sa članom 67 (Ustava), koji kaže da pobednička stranka ima apsolutno pravo na predsednika parlamenta. Međutim, ne kaže se šta treba učiniti ako stranka nema dovoljno glasova da izabere predsednika Skupštine. I to je glavni problem. Ne znam zašto političke stranke ne postavljaju ovo pitanje Ustavnom sudu kako bi se pronašlo neko logično i racionalno rešenje“, naveo je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Poslednja odluka Ustavnog suda, dodaje, nije bila baš precizna i stvorila je prostor za obe strane da je tumače kako žele, pa Pokret Samoopredeljenje ima jedno tumačenje, a ostale stranke, DPK, DSK, ABK i Nisma imaju drugo.

„Potrebno je da Ustavni sud donese veoma precizne i koncizne odluke koje ne mogu da se tumače po želji. Ali takođe mislim da nema velike spremnosti političkih stranaka da pronađu rešenje jer žele da krive jedni druge. Pokret Samoopredeljenje želi da krivi opoziciju, a tri stranke žele da krive Samoopredejenje i to je veoma loša situacija“, ističe Muhadžiri. 

Predsednica Vjosa Osmani, navodi on, može da doprinese pozitivnom rezultatu ove blokade i trebalo bi da bude mnogo više angažovana i da se obrati Ustavnom sudu jer je to njena obaveza. 

„Osmani nije u baš dobroj situaciji jer njen mandat traje do sledeće godine, tako da je u veoma delikatnoj poziciji u pogledu političke moći i političke podrške. Ona želi još jedan mandat i zato je izuzetno pažljiva da ne stvori mnogo neprijatelja u političkom spektru Kosova, što je razumljivo s njene tačke gledišta“, kaže Muhadžiri. 

U prošlosti, prema njegovim rečima, veliki uticaj u ovakvim situacijama imali su ambasadori Kvinte.

„Američka ambasada se aktivirala kada je bilo ovakvih blokada i imala je moć nad svim strankama, pa su pomagali da se pronađe rešenje, na primer, da se formira nova vlada ili da se izabere predsednik. Taj uticaj je sada manji, sada nema ambasadora SAD, a i sa Trampovom administracijom se interesovanje pomerilo na druge važne teme u Gazi, Ukrajini... Zbog toga imamo ovu veoma specifičnu situaciju i još uvek ne znamo kada će biti pronađeno rešenje“, konstatuje on.