Gogić: Do izbora na dva načina, osnovno pitanje hoće li biti spojeni sa lokalnim

Politikolog Ognjen Gogić izjavio je za Kosovo onlajn da postoje dve opcije kako Kosovo može da dođe do novih izbora i da jedna od njih podrazumeva da poslanici dogovore konstituisanje Skupštine, odnosno izbor njenog predsednika i da onda raspuste parlament dvotrećinskom većinom ili da izaberu predsednika parlamenta, ali da propuste rok za izbor vlade, čime bi predsednici Kosova bilo omogućeno da ona raspusti Skupštinu.

Druga situacija će, kako kaže, nastupiti ukoliko se Skupština ne konstituiše do roka koji je odredio Ustavni sud, 26. jula, jer će se ući u pravnu prazninu iz koje neće biti izlaza ukoliko Ustavni sud ne da nove instrukcije kako da se postupi.

„U Ustavu uopšte nije prepoznata situacija šta se dešava ako ne uspeva da se konstituiše parlament. Jedini način da se pravno izađe iz ove situacije je da Ustavni sud zauzme stav šta je pravno moguće ukoliko se politički dogovor ne postigne i poslanici ne budu uspeli da se dogovore da konstituišu parlament, pa da ga eventualno raspuste, da li takav parlament može da raspusti predsednica Kosova“, objašanjava Gogić.

Prema postojećim ustavnim normama, kako navodi, ona to ne može da uradi zato što bi njoj neko mogao da prebaci da krši Ustav ukoliko bi raspustila parlament posle 26. jula, zbog čega veruje da će se Vjosa Osmani obratiti Ustavnom sudu i zatražiti tumačenje da li su nastupile okolnosti u kojima parlament može da se raspusti.
 
Po aktuelnim normama u Ustavu, navodi Gogić, predsednik može da raspusti parlament ukoliko se vlada ne izabere u roku 60 od dana nakon što se imenuje kandidat za premijera, ali to nije ova situacija. 

„Ustavni sud može, i očekuje se da će to da uradi, da šire protumači članove Ustava i da u skladu sa duhom Ustava kaže da je narušeno funkcioniranje poretka i da predsednik može da raspusti Skupštinu. Time bi se napravio pravni presedan i ustanovilo šire tumačenje normi, ali ne bi bilo prvi put da Ustavni sud tako nešto čini“, ističe ovaj analitičar. 

On ukazuje da će u oba scenarija od 26. jula početi „žongliranje sa datumima“ i da će osnovno pitanje biti da li da se parlamentarni izbori spajaju sa lokalnim. 

„Zakazivanje parlamentarnih izbora istog dana kada su i lokalni moguće je izvesti ukoliko se u nekom relativno kratkom roku postigne dogovor, ali to je onda već stvar politike, a ne prava jer je jasno da postoje različiti interesi vezano za to. Aktuelna vlast, odnosno Samoopredeljenje bi po svemu sudeći želelo da se spoje parlamentarni i lokalni izbori i da budu 12. oktobra, zato što računaju da bi na taj način bolje prošli na lokalnim izborima. S druge strane, poslanici aktuelne opozicije to ne žele i oni možda mogu da traže način da parlamentarni izbori budu kasnije, posle lokalnih, iako je možda neekonomično da se u kratkom periodu održavaju dva izborna ciklusa“, kaže Gogić. 

Ukoliko bi se, 26. jula konstatovalo da Skupština nije konstituisana i Ustavni sud rekao da Osmani može da raspusti parlament, to bi, ocenjuje on, verovatno, omogućilo da izbori budu već u oktobru.