Kako se region snalazi sa rokovima iz Plana rasta?

Plan rasta EU za Zapadni Balkan ima za cilj udvostručenje regionalnog BDP-a u narednoj deceniji, ali da bi se do toga stiglo šestorka iz regiona mora da sprovodi obećane reforme. Novac iz EU stiže kada je domaći zadatak urađen, pa je tako za Crnu Goru i Severnu Makedoniju nedavno odobrena druga tranša, dok je BiH u najvećem zaostatku jer je tek usvojila Reformsku agendu. Agendu Kosova Evropska komisija odobrila je još prošlog oktobra, ali zbog institucionalne krize Priština nije ratifikovala sporazum sa EU o Planu rasta, pa na njen račun ne mogu da legnu ni sredstva za pretfinansiranje koja se dobijaju automatski.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Prema odluci Evropske komisije, Crnoj Gori je pre dve nedelje odobrena druga tranša od 8,1 miliona evra. Drugu tranšu je zavredela i Severna Makedonija - 15,9 miliona evra, dok je za Albaniju upaljeno zeleno svetlo za prvu tranšu od 99,3 miliona evra.

Ove tri zemlje prethodno su dobile i bezuslovna sredstva u okviru pretfinansiranja.

Novac iz pretfinansiranja u junu je dobila i Srbija (51,66 miliona evra) i sada čeka ocenu Evropske komisije o ispunjenosti reformi da bi mogla da dobije sledeće isplate.

Pretfinansijska sredstva iznose 7 odsto ukupne sume namenjene svakom ponaosob, što znači da je Kosovu, za koje je ukupno određeno 882,6 miliona iz Plana rasta, zbog izostanka ratifikacije sporazuma sa EU i dalje nedostupan početni 61 milion evra.

„Ne vidim da će te pare skoro da dođu na Kosovo“, izjavio je Agim Šahini, predsednik Kosovske poslovne alijanse za Kosovo onlajn.

Vlada Kosova koja je trenutno na dužnosti, prema njegovim rečima, nema potrebnu snagu da bi sredstva iz Plana rasta mogla da budu preuzeta. 

„Sredstva koja su iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan namenjena Kosovu, a to je skoro milijardu evra, najverovatnije će i dalje da čekaju da mi nađemo put da ih preuzmemo“, kaže on.  

Potrebna je, kako smatra, nova vlada kako bi Kosovo što pre napravilo strategiju kako će da prihvati sredstva predviđena za Kosovo, a koja su namenjena razvoju, integraciji, reformi u administraciji...

„Ukoliko postojeća situacija potraje, verovatno da Kosovo do sledeće godine neće biti u situaciji da nešto promeni u stavu prema Evropskoj uniji ili SAD, tako da je Kosovo za sada u lošoj poziciji“, ocena je Šahinija.

On kaže da je novac iz Plana rasta namenjen razvoju i rastu i da je jako važan za sve u regionu, jer će, preko tih fondova i investicija, države dolaziti do još sredstava. 

Za sve ekonomije Zapadnog Balkana (Srbija, Albanija, Kosovo, Severna Makedonija, Crna Gora i BiH) Evropska unija je, podsetimo, namenila iznos od 6 milijardi evra, a za svaku je suma određena proporcionalno broju stanovnika i bruto domaćem proizvodu.

Do kada se toleriše kašnjenje? 

Isplate iz Plana rasta, kada su uslovi ispunjeni, stižu dva puta godišnje, a kada se to ne dogodi postoji rizik da sredstva budu preraspodeljena ostalima.

Istraživač Centra za evropske politike iz Beograda Marko Todorović kaže da je logika celog Plana rasta da postoje određena sredstva, ali i da postoje jasni rokovi do kada je šta potrebno da se uradi. 

„Postoje određeni rokovi i, u slučaju da se oni promaše, sredstva se, kako ne bi propala, raspodeljuju drugim državama kandidatima. Na primer, određeni koraci trebalo je da budu završeni do decembra 2024. godine. Međutim, EU je znala da će se verovatno kasniti sa time, često iz opravdanih razloga, i zbog toga je ostavljen grejs period od dve godine, kada su u pitanju prvi koraci koje je trebalo završiti do decembra 2024. godine. Za sve kasnije korake ostavljen je grejs period od godinu dana. To važi za sve države kandidate“, objašnjava Todorović za Kosovo onlajn.

Svaki reformski korak, kako dodaje, nosi određena sredstva, pa, recimo, u slučaju Srbije, kada se ti koraci ispune, sredstva će leći na njen račun, ali samo pod uslovom da kašnjenje nije duže od godinu, odnosno dve godine ako je reč o prvim reformskim koracima.

Politički preduslovi

On navodi da Evropska komisija još nije dala procenu ispunjenosti reformskih koraka koje je Srbija trebalo da sprovede da bi dobila sredstva iz Plana rasta, a ukoliko Evropska komisija proceni da su ispunjeni pre svega politički preduslovi koji se tiču funkcionisanja demokratskih institucija i vladavine prava, Srbija bi trebalo da dobije prvu i drugu tranšu novca koje su već odobrene nekim zemljama regiona. 

Todorović objašnjava da je Srbija izvestila EK o tome šta je uradila do juna 2025. godine i da je podnela zahteve za finansiranje za prva dva perioda trajanja Plana rasta - za reformske korake koje je trebalo završiti do kraja prethodne godine i za drugi period koji se odnosi na prvu polovinu ove godine. 

Tranše se, dodaje, dodeljuju na osnovu šestomesečnih perioda i različiti reformski koraci predviđeni su u prvih šest meseci, drugih šest meseci i tako dalje. 

„Prilično je čudno što, sa dosta kašnjenja, Srbija još nije dobila nikakvu ocenu od Evropske komisije, a samim tim ni sredstva. Mogući razlog, kako se pretpostavlja, jeste da EK i dalje možda procenjuje neke političke preduslove, u kontekstu povećane polarizacije u društvu o kojoj govori i nedavna Rezolucija Evropskog parlamenta. Svakako, pretpostavljamo da bi krajem ove godine mogli da imamo više informacija o tome koji su reformski koraci učinjeni, a koji nisu. Sredstva bi trebalo i da legnu ako EK proceni da su ispunjeni politički preduslovi“, navodi Todorović.

Sredstva iz Plana rasta namenjena Srbiji, prema rečima našeg sagovornika, jesu važna jer jedan deo ide direktno u budžet, a drugi na finansiranje infrastrukturnih projekata - kako regionalnih, tako i nacionalnih. 

„U krajnjoj liniji, to je finansijski podsticaj za reforme koje svakako donose dobro društvu. Mnoge od tih reformi tiču se i usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, što Srbija svakako mora da uradi ukoliko želi da pristupi EU. U tom smislu, to je samo jedna nagrada za možda brže usklađivanje i nešto što ima za cilj da pospeši, ubrza i vrati kredibilitet procesu pristupanja“, napominje Todorović. 

Kap u moru

Iako kaže da novac koji je iz Plana rasta namenjen šestorki sa Zapadnog Balkana važan i da bi trebalo da posluži kao podrška, analitičar iz Skoplja Siniša Pekevski ocenjuje da u slučaju Makedonije on i nije od tako velikog značaja. 

„Za Makedoniju 15 miliona evra iz poslednje tranše nije suma koja može značajno da poboljša mnoge stvari. Ako se fokusiraju samo na određeni segment, onda bi možda nešto mogli da pokrenu. Ne možemo reći da su to ogromna sredstva, a ako ih uporedimo sa sporazumom koji je Makedonija potpisala sa Britanijom, vrednim 5 milijardi (funti), ovo je samo kap u moru“, naveo je Pekevski za Kosovo onlajn.

Ukupna suma koja je Planom rasta predviđena za Severnu Makedoniju, inače, iznosi 750 miliona evra.

Komentarišući situaciju u kojoj se našlo Kosovo, koje nije dobilo ni pretfinasiranje, Pekevski kaže da ne veruje da će se Kosovo naći u opasnosti da sredstva koja su mu bila namenjena budu raspodeljena drugima.   

„U interesu EU je da podrži inicijative na Kosovu. Sada je zastoj zbog izbora i nemogućnosti da se izabere vlada, ali kada se sve to smiri i kada se formira stabilna vlada, mislim da će sva sredstva biti namenjena njima“, kaže on.

U slučaju Srbije, kako ističe, vidljive su „igre koje EU igra“ u pravcu pritiska da se prekine odnos koji Srbija ima sa Rusijom.

„Sa druge strane igraju i između podrške onima koji podržavaju blokade, tako da je ovo specifičan trenutak za Srbiju. Verujem da će posle Nove godine sve ove stvari biti završene“, navodi Pekevski.

Promena prioriteta

Predavač na Univerzitetu „Marin Barleti“ u Tirani Erion Muča kaže da su glavni stubovi Plana rasta EU za Zapadni Balkan borba protiv korupcije, usklađivanje zakonodavstva država sa zakonodavstvom Evropske unije kao uslov za članstvo u Uniji, kao i finansiranje koje je uglavnom strateško i služi ne samo određenoj zemlji, već i celom regionu.

Kako Muča navodi za Kosovo onlajn, interes za obezbeđivanje finansiranja preovlađuje nad bilo kojim drugim regionalnim prioritetom. Inicijative na Zapadnom Balkanu koje su preduzete ranije gotovo su nestale ili pale sa liste prioriteta vlada zemalja regiona, jer su se našle u senci podrške i olakšica koje EU sprovodi smanjenjem birokratije za isplatu sredstava i za finansiranje nekih sektora ekonomije i tržišta.

Imajući u vidu da Kosovo još nije ratifikovalo sporazum sa EU o Planu rasta, Muča kaže da Kosovo znatno zaostaje u rešavanju svojih unutrašnjih političkih problema, što na ovaj ili onaj način ukazuje na neizvesnost oko toga kako će se sredstva EU raspodeliti ili investirati.

„Postoji strah da bi ta sredstva mogla da se koriste za političke interese vlasti ili za političku podršku određenoj političkoj stranci koja želi da bude dominantna. Ta situacija je razlog da Evropska unija ne dodeli sredstva državi Kosovo“, ocenjuje on.

Kada je reč o Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, Muča kaže da su te zemlje bile uravnotežene u svojim diplomatskim odnosima sa Evropskom unijom i da većina njih nije direktno promovisala podršku Rusiji, kao zemlji koja je trenutno u ratu sa Ukrajinom, dok se Srbija otvoreno pojavljivala na raznim proruskim sastancima.

„To je politički uticalo na to da je pružanje sredstava Srbiji praćeno određenim uslovima da ona promeni svoj politički proruski stav i bude uravnoteženija, barem u svojim odlukama i stavovima sa Evropskom unijom s jedne strane i sa prijateljskim zemljama poput Rusije s druge strane. Dakle, EU podstiče Srbiju da vidi interese svojih građana umesto određenih geopolitičkih interesa vezanih za razne trgovinske sporazume. Prorusko pozicioniranje Srbije je oštetilo odnos koji Beograd ima sa EU u vezi sa pružanjem određenih sredstava. To se ne dešava sa drugim zemljama u regionu koje su bile veoma oprezne“, mišljenja je Muča. 

Plan rasta pokriva period od 2024. do 2027. godine, a Reformskim agendama vlade Zapadnog Balkana obavezale su se na društveno-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti da podstaknu rast i približavanje Uniji. Osim reformi, poseban preduslov važi za Beograd i Prištinu koji moraju konstruktivno da se angažuju u normalizaciji svojih odnosa, uključujući primenu svih sporazuma iz dijaloga.