Todorović: Kada se rokovi u okviru Plana rasta probiju sredstva idu drugima

Istraživač Centra za evropske politike Marko Todorović izjavio je za Kosovo onlajn da Evropska komisija još nije dala procenu ispunjenosti reformskih koraka koje je Srbija trebalo da sprovede da bi dobila sredstva iz Plana rasta, a ukoliko EK proceni da su ispunjeni pre svega politički preduslovi koji se tiču funkcionisanja demokratskih institucija i vladavine prava, Srbija bi trebalo da dobije prvu i drugu tranšu novca koje su već odobrene nekim zemljama regiona.

Todorović objašnjava da je Srbija izvestila EK o tome šta je uradila do juna 2025. godine i da je podnela zahteve za finansiranje za prva dva perioda trajanja Plana rasta - za reformske korake koje je trebalo završiti do kraja prethodne godine i za drugi period koji se odnosi na prvu polovinu ove godine. 

On navodi da se tranše dodeljuju na osnovu šestomesečnih perioda i da su različiti reformski koraci  predviđeni u prvih šest meseci, drugih šest meseci i tako dalje. 

„Prilično je čudno što sa dosta kašnjenja Srbija još nije dobila nikakvu ocenu od Evropske komisije, a samim tim ni sredstva. Mogući razlozi, kako se pretpostavlja, je da  Evropska komisija i dalje možda procenjuje neke političke preduslove, u kontekstu povećane polarizacije u društvu o kojoj govori i nedavna Rezolucija Evropskog parlamenta. Svakako pretpostavljamo da bi krajem ove godine mogli da imamo više informacija o tome koji su reformski koraci učinjeni, a koji nisu. Sredstva bi trebalo i da legnu ako EK proceni da su ispunjeni politički preduslovi“, navodi Todorović.

Sredstva iz Plana rasta namenjena Srbiji, prema rečima našeg sagovornika, su važna jer jedan deo ide direktno u budžet, a drugi na finansiranje infrastrukturnih projekata kako regionalnih, tako i nacionalnih. 

„U krajnjoj liniji to je finansijski podsticaj za reforme koje svakako donose dobro društvu. Mnoge od tih reformi tiču se i usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, što Srbija svakako mora da uradi ukoliko želi da pristupi EU. U tom smislu, to je samo jedna nagrada za možda brže usklađivanje i nešto što ima za cilj da pospeši, ubrza i vrati kredibilitet procesu pristupanja“, napominje Todorović. 

Logika celog Plana rasta za Zapadni Balkan, kako ističe je, da postoje određena sredstva ali i da postoje jasni ciljevi do kada je šta potrebno da se uradi. 

„Postoje određeni rokovi i u slučaju da se oni promaše, sredstva se, kako ne bi propala, raspodeljuju drugim državama kandidatima. Na primer, određeni koraci trebalo je da budu završeni do decembra 2024. godine. Međutim, EU je znala da će se verovatno kasniti sa time, često iz opravdanih razloga, i zbog toga je ostavljen grejs period od dve godine, kada su u pitanju prvi koraci koje je trebalo završiti do decembra 2024. godine. Za sve kasnije korake ostavljen je grejs period od godinu dana. To važi za sve države kandidate“, objašnjava Todorović. 

Svaki reformski korak, kako dodaje, nosi određena sredstva, pa, recimo, u slučaju Srbije, kada se ti koraci ispune, sredstva će leći na njen račun, ali samo pod uslovom da kašnjenje nije duže od godinu, odnosno dve godine ako je reč o prvim reformskim koracima.