Muča: Interes za obezbeđivanje finansiranja iz EU preovlađuje nad bilo kojim drugim regionalnim prioritetom

Predavač na Univerzitetu „Marin Barleti“ u Tirani Erion Muča kaže da su glavni stubovi Plana rasta EU za Zapadni Balkan borba protiv korupcije, usklađivanje zakonodavstva država sa zakonodavstvom Evropske unije kao uslov za članstvo u Uniji, kao i finansiranje koje je uglavnom strateško i služi ne samo određenoj zemlji, već i celom regionu.

Muča navodi da interes za obezbeđivanje finansiranja preovlađuje nad bilo kojim drugim regionalnim prioritetom i da su inicijative na Zapadnom Balkanu koje su preduzete ranije gotovo nestale ili pale sa liste prioriteta vlada zemalja regiona jer su se našle u senci podrške i olakšica koje EU sprovodi smanjenjem birokratije za isplatu sredstava i za finansiranje nekih sektora ekonomije i tržišta.

„Deo sredstava EU (iz Plana rasta) dolazi i kao finansiranje raznih projekata, kako u infrastrukturi, tako i onih koji imaju direktan uticaj na građane, podržavajući modernizaciju i standardizaciju mnogih karika institucionalnog lanca ili čak uspostavljanje određenih inovacionih centara. Cilj je da se ove zemlje prilagode načinu funkcionisanja ujedinjene Evrope i da se postigne najodrživiji ekonomski razvoj zemalja Zapadnog Balkana“, izjavio je Muča za Kosovo onlajn.

Imajući u vidu da Kosovo još nije ratifikovalo sporazum sa EU o Planu rasta, Muča kaže da Kosovo znatno zaostaje u rešavanju svojih unutrašnjih političkih problema, što na ovaj ili onaj način ukazuje na neizvesnost oko toga kako će se sredstva EU raspodeliti ili investirati.

„Postoji strah da bi ta sredstva mogla da se koriste za političke interese vlasti ili za političku podršku određenoj političkoj stranci koja želi da bude dominantna. Ta situacija je razlog da Evropska unija ne dodeli sredstva državi Kosovo“, ocenjuje on.

Kada je reč o Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, Muča kaže da su te zemlje bile uravnotežene u svojim diplomatskim odnosima sa Evropskom unijom i da većina njih nije direktno promovisala podršku Rusiji, kao zemlji koja je trenutno u ratu sa Ukrajinom, dok se Srbija otvoreno pojavljivala na raznim proruskim sastancima.

„To je politički uticalo na to da je pružanje sredstava Srbiji praćeno određenim uslovima da ona promeni svoj politički proruski stav i bude uravnoteženija barem u svojim odlukama i stavovima sa Evropskom unijom s jedne strane, i sa prijateljskim zemljama poput Rusije s druge strane. Dakle, EU podstiče Srbiju da vidi interese svojih građana umesto određenih geopolitičkih interesa vezanih za razne trgovinske sporazume. Prorusko pozicioniranje Srbije je oštetilo odnos koji Beograd ima sa EU u vezi sa pružanjem određenih sredstava. To se ne dešava sa drugim zemljama u regionu koje su bile veoma oprezne“, mišljenja je Muča.