Koje odgovore će ponuditi Minhenska bezbednosna konferencija o stanju međunarodnog poretka?

Vreme je da se bavimo slonovima u sobi, poruka je organizatora Minhenske bezbednosne konferencije koja počinje danas i koja će okupiti oko 60 šefova država i vlada. Ovogodišnja, 62. konferencija, biće ključna za odnose Evropske unije i Amerike, smatraju sagovornici Kosovo onlajna iz Beograda, Prištine, Tirane i Skoplja. Grenland će, ocenjuju, biti vruće pitanje, a dominantne teme rat u Ukrajini i Bliski istok. Neka od očekivanja su i da će glavni akteri u naredna tri dana predstaviti konture novog svetskog poretka. U ovoj „konkurenciji“, saglasni su, Zapadni Balkan nije toliko izazovna tačka.

Piše: Dušica Radeka Đorđević  

U najnovijem Minhenskom izveštaju o bezbednosti, koji se objavljuje svake godine pre konferencije i koji služi kao osnova za diskusiju na ovom forumu, zaključuje se da je više od 80 godina nakon početka izgradnje, međunarodni poredak koji su predvodile SAD posle 1945. godine sada pod uništenjem.

„Najmoćniji od onih koji seku postojeća pravila i institucije je američki predsednik Donald Tramp“, kaže se u tom izveštaju. 

Replika na ova opažanja verovatno će stići od američkog državnog sekretara Marka Rubija koji je na čelu američke delegacije u glavnom gradu Bavarske.

Kada je Amerika prošle godine u Minhen poslala potpredsednika Džej Di Vensa, bilo je dosta zapaljivo, ocenjuje Petar Donić, saradnik Novog trećeg puta, a pošto su se sada opredelili za Rubija, očekuje se da će on dati jednu blažu i pomirljiviju poruku.

„Džej Di Vens je prošle godine u Minhenu u neku ruku dao uvod onome što će pratiti američku spoljnu politiku tokom 2025. godine. Sada vidimo da su se opredelili za Marka Rubija koji je neokonzervativac i ima značajniju ulogu i bolje odnose sa svim akterima u Alijansi. U celoj ovoj situaciji, iako je retorika dosta zaoštrena i odnosi nategnuti, pogotovo kada je u pitanju izvedba predsednika Trampa, Amerika ni na koji način ne odstupa od Nato savezništva i generalno od savezništava. Nekoliko je jasnih parametara, a to je da Amerika mora imati osiguran atlantski front što je nemoguće bez Nato alijanse i dobre i jake odbrane na tom frontu“, rekao je Donić za Kosovo onlajn.

Dominantna tema, kako ističe, biće da li će u 2026. godini doći do nekog jasnijeg dogovora za Ukrajinu. Na tu temu, kaže, senku malo baca situacija u Iranu koja je za Ameriku značajna, ali za Evropu manje. 

„Ono što će takođe sigurno biti veliki faktor je ko kolike budžete odvaja za Nato i odakle će Nato nabavljati oružje. Evropljani će sigurno zahtevati, a što i Trampova administracija podržava, da dođe do strateške autonomije Evrope u smislu nabavke i odbrane kontinenta. Pitanje je da li će se išta od toga materijalizovati, pošto Evropa ima tendenciju da sporo konvertuje izjave u političku akciju i to će sigurno trajati jedno duže vreme, sigurno duže nego što bi Amerikanci hteli“, navodi Donić.  

Ovogodišnja konferencija u Minhenu, inače, biće najveća od kako je osnovana 1963, sa više od hiljadu učesnika iz više od 115 zemalja. 

Prema oceni političkog analitičara i advokata Edmonda Petraja iz Tirane ovaj forum će zapravo biti jedan od ključnih trenutaka u kojem će se odnos SAD i Evropske unije ili vratiti na pravi put ili će se situacija pogoršati.

On kaže da je odnos Amerike i EU prošao kroz mnoge trenutke napetosti i da postoji mnogo neslaganja u vezi sa Ukrajinom. 

„SAD nisu približile EU pregovaračkom stolu po pitanju Ukrajine i to je stvorilo mnogo nezadovoljstva u Briselu. Evropski lideri takođe ne žele da dođe do promene granica i to je 'Ahilova peta', najveći problem danas, jer lideri EU ne žele da dođe do razmene teritorija, ni do promena granica i razgraničenja koja su napravljena u prošlosti. Razlog je što mogu oživeti mnogi etnički sukobi i EU ne prihvata ovaj način kao rešenje problema, smatrajući ga otvaranjem 'Pandorine kutije' jer je sama EU prostor bez granica“, rekao je Petraj za Kosovo onlajn.

Po njegovoj oceni, konferencija će se mnogo fokusirati na Ukrajinu, ali neće biti dogovora u vezi sa Ukrajinom i bezbednosnim sporazumom.

„SAD imaju apetit za Grenlandom i verujem da će Grenland biti 'vruće pitanje' jer znamo da u takvim slučajevima član 5 povelje Natoa obavezuje sve države članice Alijanse da brane Dansku i Grenland i da napadnu agresora“, naveo je on.

Kako dodaje, već postoje jaki signali za stvaranje osovine Nemačka-Francuska-Velika Britanija.

„Ova osa se ponovo stvara. Velika Britanija je počela da se udaljava od SAD, dok su američki koreni sami Britanci. Pod ovim uslovima, mislim da na ovoj konferenciji možemo videti u kom pravcu će se stvari odvijati u budućnosti. Debate će biti jake. Može se desiti da se na kraju konferencije ne postigne dogovor o mnogim pitanjima, ali izgleda da se mnoge stvari dešavaju 'pod zemljom'“, napominje Petraj.

Diplomata Aljbert Prenkaj iz Prištine veruje da će u Minhenu glavni akteri tokom tri dana predstaviti konture novog svetskog poretka koje će dati sliku: Globalni sever, Globalni jug i Zapadna hemisfera. 

„Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu državni zvaničnici su istakli da se već dogodilo ono što nazivaju 'ruptura' starog svetskog poretka i početak novog, sa kojim moramo 'naučiti da živimo'. Sa novom Nacionalnom strategijom i Zakonom o ovlašćenjima za nacionalnu odbranu za fiskalnu 2026. godinu, SAD određuje pravac novog svetskog poretka“, izjavio je Prenkaj za Kosovo onlajn. 

Zaoštravanje debata zbog krize u transatlantskim odnosima nešto je što može da se očekuje u Minhenu, mišljenja je Ismet Ramadani, predsednik Evroatlanskog saveta Severne Makedonije, iako se nada da će se uprkos iskazanim nerazumevanjima čuti poruke o rešavanju kriznih žarišta, poput rata između Rusije i Ukrajine i o poboljšanju odnosa između SAD i Evropske unije i Natoa. 

„Bez obzira što je bilo nekih nerazumevanja posebno oko Grenlanda i izjava predsednika Trampa, očekujem da će se sa ove konferencije ipak čuti poruke u pravcu iznalaženja rešenja kroz razgovore, pregovore i dijalog da se svet malo smiri u odnosu na sva ova nerazumevanja i žarišta između velikih sila“, naveo je Ramadani za Kosovo onlajn. 

Kao dve interesantne debate on izdvaja one o odnosima SAD i Evropske unije i u vezi sa odgovornošću SAD i Kine za održavanje mira. 

Drugi izazovniji od Zapadnog Balkana 

Ramadani primećuje da Zapadnog Balkana kao teme nema na posebnim sesijama. 

„Na ovoj bezbednosnoj konferenciji su malo izazovnije teme - rat u Ukrajini, Bliski istok, Iran, Grenland, Venecuela“, navodi on. 

Donić takođe ocenjuje da nije izvesno da se velika pažnja odvoji za naš region koji u širem kontekstu ipak uživa određenu dozu stabilnosti iako mnoga pitanja nisu rešena.

Na konferenciju u Minhenu danas je stigao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je najavio da će se sastati sa brojnim zvaničnicima, među kojima iz EU sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom i komesarkom za proširenje Martom Kos, sa kineskim šefom diplomatije Vang Jijem, kao i sa predstavnicima velikog broja kompanija.

Na događajima u okviru konferencije učestvovaće premijer Kosova Aljbin Kurti, dok je kosovska predsednica Vjosa Osmani otkazala učešće zbog, kako je saopšteno, institucionalnih obaveza i unutrašnjih prioriteta.

Iz Albanije na konferenciji će biti premijer Edi Rama, a iz Severne Makedonije takođe premijer Hristijan Mickoski.