Koliki je rizik od buđenja radikalnog islama na Kosovu posle napada Hamasa na Izrael?

Napad Hamasa na Izrael aktuelizovao je pitanje "buđenja" radikalnih islamskih grupa u regionu, pogotovo na Kosovu, što je opasnost o kojoj stručnjaci iz ove oblasti upozoravaju godinama unazad. I u skorašnjim izveštajima Stejt departmenta Kosovo je prepoznato kao regrutna baza za borce terorističkih organizacija u zonama sukoba širom sveta, a prema nekim podacima oko 400 ljudi sa Kosova bilo je prethodnih godina u redovima ISIS na ratištu u Siriji.

Sagovornici Kosovo onlajn iz Beograda, Severne Mitrovice i Prištine kažu da je delovanje ekstremnih islamskih grupa na Kosovu u prethodnim godinama osujećeno, ali da kada god se rasplamsa sukob na Bliskom istoku ne treba isključiti mogućnost incidenata. 

Još jedan značajan faktor koji može da utiče na jačanje islamskog ekstremizma, jeste rastuće siromaštvo i nezaposlenost, kao i konstantne bezbednosne krize sa kojima se Kosovo suočava.

Čak su i nemački mediji nedavno upozorili da se na Kosovu širi konzervativni islam. 

"U oči upada" i nedavna najava kosovskog muftije Naima Trnave, koju su preneli albanski mediji, da će na Kosovu biti izgrađeno još 1.000 džamija, s obzirom da su verski objekti u prošlosti neretko bili mesta na kojima su ekstremne organizacije vrbovale i indoktrinirale pogotove mlade ljude. Kosovska policija je u periodu od 2014. do 2018. uhapsila više imama, pod optužbama da su pozivali na rat, odnosno džihad, a jedan od najpoznatijih koji se u tom trenutku našao iza rešetaka bio je imam Šefćet Krasnići.

Nadležni u Prištini izneli su podatak da su se iz Sirije na Kosovo vratile ukupno 253 osobe. Povratnici su suočeni sa zatvorskim kaznama, s obzirom na to da je Kosovo kao deo međunarodne Koalicije za borbu protiv terorizma moralo da usvoji stroge zakone koji se odnose na učešće u borbama u stranim sukobima. Bez sumnje, Ljavdrim Muhadžiri, poznatiji kao "kasapin iz Kačanika", koji je ubijen 2018, bio je najpoznatiji albanski komandant ISIS-a. 

Geopolitički analitičar Predrag Rajić kaže da svako zaoštravanje sukoba na Bliskom istoku uvećava šanse za buđenje radikalnih grupa u celom svetu, pa i na Zapadnom Balkanu i na Kosovu.

"Opasnost od buđenja tih ćelija radikalnog islama koje se koriste metodama koje su nesumnjivo terorističke, postoji poslednjih decenija. Na ovom prostoru i u celoj Evropi i u celom svetu viđali smo te i takve akcije, i u EU i Ruske Federacije i SAD 2001. god. Tako da ta opasnost generalno postoji. Svako zaoštravanje sukoba na Bliskom istoku uz veći broj žrtava, dodatno radikalizuje, ja pretpostavljam, te ćelije koje inače postoje i dodatno uvećava šansu da do njihovog buđenja, njihovog delovanja ponovo dođe", navodi Rajić.

On upozorava da treba biti vrlo oprezan i veoma mudar da bi se sve te situacije predupredile i da bi se neutralizovale.

"Do sada su naši organi to radili na izvanredan način i daj Bože da tako nastave da rade i u narednom periodu. Mislim da će se generalno cela Evropa još dugo suočavati sa tom mogućnošću. I sa tom opasnošću aktivacije određenih ćelija koje su povezane sa nekim školama radikalnog islama. I koje u suštini sa onim istinskim i preovlađujućim islamom i nemaju mnogo veze", navodi Rajić.

Vojni analitičar Vlade Radulović kaže da se u ovom trenutku ne može sa sigurnošću reći da li će dešavanja u Gazi uticati na buđenje radikalnih islamista i džihadista na Balkanu, pa i na Kosovu, ali da, imajući uvidu iskustvo iz prethodnih godina i činjenicu da je veliki broj kosovskih Albanaca pristupio ISIS-u i ratovao u njihovim redovima, treba biti na oprezu.

Radulović za Kosovo onlajn podseća da je Kosovo bilo prvo na listi po broju boraca na strani ISIS u odnosu na broj stanovnika. 

"U skladu sa tim postoji bojazan da do tako nečeg dođe. Tu ima još jedna jako bitna stavka kada govorimo o mogućnosti buđenja radikalnog islama na Kosovu, a to je da su pripadnici Hamasa pozvali sve muslimane na borbu protiv ne samo Izraela, već i protiv zapadnog sveta. Ako bismo se vratili nekoliko godina unazad, u 2015-16-17. godinu, i analizirali neke događaje koji su se desili na teritoriji Kosova i Metohije i informacije koje su došle od NATO, pa čak i od same Kosovske policije, a kada je reč o Islamskoj državi i džihadistima na KiM, onda će se videti da su postojali planovi za napade na pripadnike Kfora, međunarodnih misija na KiM. Čini se da ta neka spona postoji, odnosno da postoji mogućnost da ta linija 'proradi'", navodi Radulović.

Ukazuje da nema obaveštajne i bezbednosne podatke na osnovu kojih bi mogao da tvrdi da li do nečega može doći ili ne, ali ukazuje na napade koji su se pre nekoliko dana desili u Francuskoj i na izjave nadležnih u ovoj zemlji da postoji veza između tog nasilja i onoga što se dešava na prostoru Izraela i Palestine.

"Čini mi se da postoji bojazan i opravdan strah, ne samo na teritoriji Kosova i Metohije nego i šire, na prostoru čitave Evrope, da može doći do nekog talasa nasilja, terorističkih napada. Naravno, svi se nadamo i želimo da se takve stvari ponove, ali ne zaboravljaju se sve one scene sa ulica Nice, Madrida, Londona, Berlina, Pariza, Brisela, pa i onda sve ono što se dešavalo na prostoru BiH 90-ih. Tu su i te kako radikalni islamisti, među kojima su bili i Palestinci, učestvovali u stravičnim sečenjima glava srpskih vojnika. Sve to kad se ima u vidu, kao i to da je značajan broj Albanaca sa Kosova pristupio ISIS-u i borio se u njihovim redovima, dodatno zabrinjava", navodi Radulović, koji smatra da u ovom trenutku sem budnosti ne bi trebalo unositi neki dodatni strah.  

Ukoliko se posle napada Hamasa na Izrael konflikt u Pojasu Gaze proširi, ne može se isključiti opasnost od radikalnog islama i na Kosovu, smatra Srđan Simonović iz NVO „Humani centar“ iz Severne Mitrovice.

Ukazuje da je bezbednosni sistem na Kosovu kontrolisan od strane zapadnih službi, što, po njegovom mišljenju, sprečava pojavu islamskih radikalnih grupa u nekom većem broju, ali i dodaje da niko ne može garantovati da opasnosti ne postoje.

 „Albanska zajednica na Kosovu ispoveda sunitski islam grupe hanafi, koja nije toliko radikalna. U stvari, takva grupa je identična u Palestini. Taj radikalni islam je u proteklom periodu dosta dobro suzbijen na teritoriji Kosova i Metohije. Igrom slučaja, to je i zbog toga što je bezbednosni sistem na Kosovu kontrolisan od strane zapadnih službi, pa bih rekao da je pod njihovim "kišobranom", što u svakom slučaju sprečava pojavu islamskih radikalnih  grupa u nekom većem broju. Ali, niko se ne bi mogao usuditi da garantuje da sporadičnih incidenata neće biti", smatra on.

Podseća da je Kosovo oblast koja je u procentima, najviše dala boraca u ISIS-u - više od 400 boraca.

"Bilo je dosta ljudi koji su se vratili. Mislim da je kosovska vlada prilično dobro radila sa tim ljudima, i mnogi od njih su osuđeni na duge zatvorske kazne. Bio je i neki proces reintegracije koji je bio nadgledan od strane zapadnih faktora. Ono što ja mislim da postoji, to je rizik ako se konflikt u Gazi proširi i ako bude obuhvatio Iran, Siriju, Liban. Ako zahvati neku veći deo onda postoji neka opasnost da se može i ovde javiti“, kaže Simonović.

Govoreći o ekstremnim organizacijama koje deluju na Kosovu i regrutuju ljude, Simonović ističe da su postojale ranije, dok su u poslednje dve godine podaci o tome poprilično šturi zbog toga što je, kako kaže, operacija u Siriji završena, a ISIS više ne zauzima glavno mesto jer je potisnut.

„Još imamo selafista, koji su kao hanafi i vehabije, jedan pravac sunita. Ima ih dosta koncentrisanih u Prištini i možemo videti jednu agresivnu politiku Saudijske Arabije čija je dominantna religija vehabizam, i vidimo da se insistira na izgradnju dosta džamija na Kosovu. Koliko sam, upoznat, na Kosovu ima više od 600 džamija, od kojih je polovina finansirana novcem iz Saudijske Arabije, propagirajući pokret vehabizma, koji zagovaraju onaj izvorni radikalni islam, ali su poprilično agresivni u svojim nastupima i vrbovanju“, navodi Simonović.

Komentarišući najavu kosovskog muftije Naima Trnave da će na Kosovu biti izgrađeno još 1.000 džamija, on kaže da nije siguran da će do toga doći, jer Kosovo žudi za nekim identitetom koji još nema.

„Nisam siguran da će oni graditi religijski identitet i da će graditi nešto što je u suprotnosti sekularnosti, iako su imali onog čuvenog imama Krasnićija, koji je čak osuđen i bio je jedan od najvećih regrutera. Imamo i Ljavdrima Muhadžirija – 'krvnika iz Kačanika', koji je poginuo direktno  u borbama na Bliskom Istoku i predvodio jedinicu sastavljenu od ljudi sa Kosova, ali i drugih iz Evrope. Nisam siguran da će to biti nekog velikog obima, ali pokušaja naravno da će biti. Izgradiće se možda još neke džamije ali ne 1.000, to je više nego jasno“, rekao je Simonović.

Stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši smatra da rizik od buđenja radikalnih islamskih grupa na Kosovu nije visok jer su, kako navodi, i vlada i građani osudili terorističke napade na Izrael.

Podseća da je Kosovo deo Koalicije za borbu protiv terorizma i da je kosovska skupština 2015. godine usvojila Zakon o zabrani učestvovanja u stranim sukobima.

„Da li je buđenje kod esktremnih islamista u toku, mislim da nije, zato što je prava infromacija da je Hamas izvršio teroristički akt na naselja i kidnapovao decu, tako da, u tom smislu nema više smisla da islamisti podržavaju pojedine terorističke organizacije. Prema tome, nema nikakve podrške ili najave u tom smislu zato što je sam teroristički čin osuđen i od Vlade Kosova i koalicije u koju smo učlanjeni, antiterorističke koalicije, a ujedno su i građani prihvatili takav akt i podržavaju Vladu Izraela u nastojanju da se ova situacija stabilizuje“, ističe Ibiši.

Prema podacima Kosovske policije, od 2013. godine na Kosovu je uhapšeno oko 200 osoba osumnjičenih za krivična dela terorizam, uglavnom zbog učešća u borbama u zonama sukoba, a sada se veruje da nema osoba koje sa Kosova odlaze da se bore na stranim ratištima. Da su oni koji su vraćeni osuđeni od strane kosovskih pravosudnih institucija i da prolaze kroz proces deradikalizacije i reintegracije tvrdi i Ibiši.

„Vlada Kosova preduzela je mere i započela proces deradikalizacije i reintegracije, to traje, po ugledu na posebne programe koji su po standardima svih zemalja koje imaju razvijenu demokratiju, evropskih i SAD. Tako da, shodno tome, preduzimaju sve one neophodne mere u smisli deradikalizacije i reintegracije svih ovih učesnika. Oni koji su direktno učestvovali odgovaraju i krivično za to, u skladu sa zakonom, dok porodice, žene i deca, prolaze program deradikalizacije i reintegracije“, rekao je Ibiši.

Na pitanje koji je profil ljudi koji najčešće regrutuju esktremne organizacije, Ibiši ističe da se radilo na indoktrinaciji mladih.

„To su obično mladi ljudi koji su podložni indoktrinaciji i to je trajalo odmah posle oslobođenja Kosova. Počele su uglavnom iračke organizacije da prilaze mladima, da ih regrutuju u terorističke organizacije kao što je ISIS, i druge. Mislim da su tada nedostajale mere, kada je reč o delovanju i ulasku u ovakve organizacije. Međutim, tek po usvajanju i stupanju na snagu zakona, koji je vrlo strog, to se svelo da minimum, ne znam da li je bio jedan ili dva slučaja učešća. Prema tome, usvajanje zakona i drugih represivnih mera dalo je rezultate“, zaključio je Ibiši.