Koliko je izvesno da se Tramp posveti sporazumu između Beograda i Prištine posle pisma dve kongresmenke?

U Belu kuću svake nedelje stigne na desetine pisama kongresmena, a kao glavnu prepreku da pažnju Donalda Trampa privuče ono koje su mu uputile Klaudija Teni i Krisi Hulahan, pozivajući ga da iskoristiti svoj uticaj na Zapadnom Balkanu kako bi pomogao u postizanju sporazuma o normalizaciji između Srbije i Kosova, sagovornici Kosovo onlajna vide aktuelan geopolitički momenat u kom se Balkan ne kotira visoko na listi prioriteta SAD. Ipak, ne isključuju mogućnost da uz određene podsticaje Trampov tim odvoji vreme i za ovo pitanje.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Republikanska kongresmenka i kopredsedavajuća Srpskog kokusa Klaudija Teni i demokratska kongresmenka Krisi Hulahan poslale su Trampu dvostranačko pismo u kojem su konstatovale da su popularnost američkog predsednika i rejting u Srbiji i na Kosovu neverovatno visoki i da su zvaničnici obe strane, u razgovorima koje su imale sa njima, ponovili želju za bliskim odnosima sa SAD i snažnu podršku Trampovoj administraciji.

Istakle su i da veruju da bi „potencijalni mirovni i sporazum o međusobnom priznanju između Srbije i Kosova mogao da bude katalizator za stvaranje stabilnijeg i mirnijeg Zapadnog Balkana“ i da je uz Trampov uticaj sporazum Srbije i Kosova nadohvat ruke. 

Imajući u vidu da je Vašington otpočetka bio glavni sponzor kosovske nezavisnosti ne čudi što se u pismu govori o „međusobnom priznanju“, ali je, uzimajući u obzir zvanične stavove Beograda, pitanje da li je baš takav sporazum „nadohvat ruke“.

Bivši šef predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić rekao je za Kosovo onlajn da je teško reći da li će predsednik Tramp odvojiti pažnju za pitanje Kosova nakon pisma Teni i Hulahan, jer ga američka administracija u ovom trenutku ne smatra kriznim.

Pisma članova Kongresa upućena predsedniku ili državnom sekretaru u vezi sa spoljnom politikom, kako objašnjava, su česta jer svaki član Kongresa ima glasače ili finansijere koji su poreklom iz neke zemlje, pa je najjednostavniji način na koji mogu da pokažu da rade u kontekstu njihovih širih interesa da napišu pismo. Takođe, kako kaže, čest je slučaj da pisma pišu predstavnici obe stranke, što je bolje nego da je potpisan samo neko iz jedne partije. 

Ukazuje i da je nemoguće za predsednika da samo na osnovu pisama, kojih nedeljno stigne minimalno na desetine, promeni politiku ili da odvoji pažnju za određeno pitanje, ali i da postoje okolnosti koje mogu da budu podsticajne. Prva je - ko piše pismo. 

„Da li je to osoba koja ima ugled u stranci, a ako je tako, onda to ima malo veću težinu. U ovom slučaju, gospođa Teni ima ugled u stranci, zato što je pobedila na izborima u državi Njujork gde nije jednostavno za republikanca da pobedi. To znači da ima možda malo više uticaja nego prosečan član Kongresa. Sa druge strane, sve zavisi i od toga da li neko u administraciji na višoj funkciji ima više pažnje ili više razumevanja za određeno pitanje. U ovom slučaju, ambasador Grenel jeste osoba koja stalno prati šta se dešava na prostoru Kosova i Metohije. Čak je skoro reagovao kad je Osmani objavila neku netačnu informaciju i prozvao ju je zbog toga. Ako oko ove akcije postoji koordinacija sa ambasadorom Grenelom, onda postoji ozbiljna šansa da se nešto preuzme od strane administracije“, kaže Kesić. 

Ističe, međutim, da treba biti realan i prihvatiti da će biti vrlo teško da administracija SAD za pitanje Kosova odvoji više pažnje jer Evropa za nju generalno nije visoki prioritet.  

„Nerealno je očekivati da će Balkan imati veći prioritet od same Evrope. Pogotovo što za administraciju to pitanje sad nije krizno. Imaju mnogo veća krizna pitanja, poput Bliskog istoka ili rata u Ukrajini, tako da nije najbolji momenat za privlačenje pažnje predsednika oko pitanja koje nije u fokusu te administracije. Ali, sam predsednik je govoreći u kontekstu svog prvog mandata rekao kako je sprečio novi sukob između Beograda i Prištine. U tom kontekstu možda postoji malo više prostora i možda bi bilo dovoljno da na osnovu ovog pisma i uz neki dodatni rad i lobiranje koje bi došlo od strane ambasade Srbije ili od strane naše zajednice u SAD, predsednik ipak odvoji malo pažnje oko pitanja Kosova i Metohije“, ocenjuje Kesić.

Predlozi iz pisma dve kongresmenke, prema oceni Dragoslava Rašete iz organizacije Novi treći put, mogu da stignu do Trampovog tima, ali s obzirom na različita dešavanja na međunarodnoj sceni, i on smatra da je veoma teško da će biti prioritet američkoj administraciji. 

S obzirom na to da Donald Tramp ne dolazi iz sfere politike već iz sfere biznisa, Rašeta ukazuje da on nema toliko duboke veze sa Kongresom u poređenju sa nekim drugim američkim predsednicima, naročito sa Džozefom Bajdenom čije su veze bile duboke jer je i sam bio senator više od tri decenije. 

„Njegovi saradnici i njegov tim, međutim, moraju da održavaju izuzetno čvrste veze sa Kapitolom, kako bi mogli da koordinišu rad Republikanske partije. Donald Tramp je donekle i neočekivano bio dosta otvoren prema različitim sugestijama koje dolaze sa Kapitol Hila, pa i ovih poslednjih koje se tiču uvođenja dodatnih sankcija i sekundarnih tarifa Rusiji koje dolaze od senatora Grejema. Tako da se može očekivati da ovaj predlog stigne do njegovog kabineta, ali teško da će biti prioritet američkoj administraciji“, naveo je Rašeta za Kosovo onlajn.

On kaže da do američkih predsednika često dolaze predlozi većih grupa kongresmena koji pokušavaju da sklope bliže veze ne samo sa svojim partijskim saborcima, nego ako je moguće i „preko ostrva“, sa suprotnom partijom, kako bi ostvarili zajedničke interese.

„Američki predsednici, naročito kad su u pitanju ‘bitnije teme’ ili nešto bitniji interesi za američku spoljnu politiku, moraju da prate šta se dešava u Kongresu, u zakonodavnoj grani, jer ona donekle diktira američku spoljnu politiku, naročito spoljnopolitički odbori i u predstavničkom domu i u Senatu“, ističe naš sagovornik.

Prisustvo predsednika Trampa po pitanju dijaloga između Beograda i Prištine, prema oceni bivšeg ambasadora Kosova u Italiji Aljberta Prenkaja može se očekivati ako se govori o sporazumu poput onog koji je potpisan u Beloj kući, u septembru 2020, između Trampa i premijera Kosova Hotija, odnosno predsednika Srbije Vučića. 

Prenkaj je naveo za Kosovo onlajn da se čini da je administracija predsednika Trampa već aktivirana u vezi sa regionom Zapadnog Balkana i da je državni sekretar Marko Rubio u nekoliko navrata dokazao zainteresovanost za Bosnu i Hercegovinu, pa i prema Srbiji i Kosovu.

„Pismo dve kongresmenke, republikanke Klaudije Teni i demokrate Krisi Hulahan još jedan je dokaz da SAD izbliza prate situaciju u našem regionu, pa su u svom pismu zatražile konkretnije mere za održavanje održivog mira i stabilnost putem uzajamnog ugovora priznavanja između Kosova i Srbije“, naveo je ovaj diplomata.

Što se tiče sugestije kongresmenki američkom predsedniku da poseti Beograd i Prištinu Prenkaj kaže da se posete američkih predsednika našim prostorima dešavaju povodom veoma važnih poruka, namenjenih široj javnosti. 

„Moguća poseta predsednika Trampa našim prostorima bila bi od velike važnosti i označila bi veliku prekretnicu u odnosima između Kosova i Srbije, pa i šire“, smatra Prenkaj.

Da bi Tramp posetio Beograd i Prištinu, Kesić kaže da bi morala da se desi jedna od dve stvari, a prva je povezanost sa nekim ekonomskim interesom SAD.   

„Morali bi Beograd ili Priština da ponude neki veći dobitak za Ameriku u ekonomskom smislu. Znamo da Srbija ima prirodne resurse i da je ova administracija čak na samom početku izrazila interesovanje za litijum i u tom kontekstu to može da bude nešto što će privući njegovu pažnju i što bi otvorilo mogućnost za neku posetu u budućnosti. Ako to nije dovoljno, onda druga stvar koja može da ga dovede, je da je unapred već sve rešeno i da je za spreman za potpisivanje sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, što bi možda moglo da se stavi u kontekst njegove želje da bude kandidovan za Nobelovu nagradu za mir. Onda bi to takođe povećalo šanse da se poseta ostvari“, mišljenja je Kesić.

Ukoliko bi Tramp ili neko visoko rangiran u njegovoj administraciji, poput državnog sekretara Rubija ili potpredsednika Vensa posetio Srbiju, to bi se, prema oceni Rašete, verovatno desilo u drugoj polovini Trampovog mandata. 

On kaže da ako Tramp ne bude imao dobre rezultate na međuizborima, da će onda verovatno malo više biti fokusiran na spoljnu politiku. To važi i kada je reč o završnom mandatu, a Tramp zakonski više nema pravo da se ponovo kandiduje da bude predsednički kandidat. 

„Zbog toga će u samom finišu mandata verovatno veću pažnju posvetiti spoljnoj politici. Ukoliko bude dolazilo do potencijalne posete Beogradu, ona će se desiti u tom periodu, od 2026 do 2028. godine“, ocenjuje Rašeta.