Rašeta: Teško da će predlog kongresmenki upućen Trampu biti prioritet

Predlog iz pisma koje su predsedniku SAD Donaldu Trampu uputile republikanska i demokratska kongresmenka Klaudija Teni i Krisi Hulahan, a koji se tiče postizanja sporazuma o normalizaciji između Srbije i Kosova, prema oceni Dragoslava Rašete iz organizacije Novi treći put može da stigne do Trampovog tima, ali s obzirom na geopolitički momenat on smatra da je veoma teško da će biti prioritet američkoj administraciji.

Rašeta ukazuje da s obzirom na to da Donald Tramp ne dolazi iz sfere politike već iz sfere biznisa on nema toliko duboke veze sa Kongresom u poređenju sa nekim drugim američkim predsednicima, naročito sa Džozefom Bajdenom čije su veze bile duboke jer je i sam bio senator više od tri decenije. 

„Međutim, njegovi saradnici i njegov tim moraju da održavaju izuzetno čvrste veze sa Kapitolom, kako bi mogli da koordinišu rad Republikanske partije. Donald Tramp je donekle i neočekivano bio dosta otvoren prema različitim sugestijama koje dolaze sa Kapitol Hila, pa i ovih poslednjih koje se tiču uvođenja dodatnih sankcija i sekundarnih tarifa Rusiji koje dolaze od senatora Grejema. Tako da se može očekivati da ovaj predlog stigne do njegovog kabineta, ali teško da će predlog kongresmenke Teni i drugih kongresmena iz Srpskog kokusa biti prioritet američkoj administraciji“, mišljenja je Rašeta. 

On kaže da do američkih predsednika često dolaze predlozi većih grupa kongresmena koji pokušavaju da sklope bliže veze ne samo sa svojim partijskim saborcima, nego ako je moguće i „preko ostrva“, sa suprotnom partijom, kako bi ostvarili zajedničke interese. 

„Američki predsednici, naročito kad su u pitanju ‘bitnije teme’ ili nešto bitniji interesi za američku spoljnu politiku, moraju da prate šta se dešava u Kongresu, u zakonodavnoj grani, jer ona donekle diktira američku spoljnu politiku, naročito spoljnopolitički odbori i u predstavničkom domu i u Senatu“, ističe naš sagovornik i dodaje da Srpski kokus broji oko desetak kongresmena i jedne i druge partije i da je prethodnih nekoliko godina Srbija uložila značajne kapacitete i značajan vid političke volje kako bi produbila saradnju između Kongresa i srpske vlade. 

Što se tiče sugestije kongresmenki da američkom predsedniku da poseti Beograd i Prištinu, ali i poziva ambasadora Srbije u Vašingtonu Dragana Šutanovca da američki predsednik dođe u Srbiju, Rašeta kaže da su u geopolitičkom kontekstu interesi i Srbije i Amerike naročito od 90-ih bili značajno udaljeni, ali da su se ulaskom u 21. vek približavali i da sada obe strane govore o postizanju strateškog partnerstva. 

Podseća da su tokom 2019. i 2023. godine Srbiju posećivali američki kongresmeni iz obe partije i da je pre samo nekoliko meseci u Beogradu i u regionu bila Klaudija Teni. 

„Ukoliko bi Tramp ili neko visoko rangiran u njegovoj administraciji, poput državnog sekretara Rubija ili potpredsednika Vensa posetio Srbiju, to bi se verovatno desilo u drugoj polovini njegovog mandata jer tradicionalno je da sledeći predsednici nemaju toliko dobre rezultate na međuizborima i izgleda da će tako biti i sa Trampom. Usled gubitka većine ili u jednom ili u oba doma zakonodavne vlasti oni su primorani da se malo više fokusiraju na spoljnu politiku. Tako je uglavnom i u završnim mandatima, a Tramp zakonski više nema pravo da se ponovo kandiduje da bude predsednički kandidat, pa će u samom finišu mandata verovatno veću pažnju posvetiti spoljnoj politici. Ukoliko bude dolazilo do potencijalne posete Beogradu, ona će se desiti u tom periodu, od 2026 do 2028. godine“, ocenjuje Rašeta.