Koliko košta studentski život u regionu?

Iako se uslovi studiranja u zemljama regiona razlikuju, studenti se suočavaju sa sličnim izazovima – rastom troškova života i nedostatkom pristupačnog smeštaja. U Prištini su školarine besplatne, a troškovi uglavnom ograničeni na prevoz i hranu, dok se u Beogradu i Tirani ističe problem visokih cena stanova i ograničenih kapaciteta studentskih domova. Skoplje se nalazi negde između, sa nižim troškovima, ali i skromnijim stipendijama, dok se Severna Mitrovica izdvaja kao primer gde su uslovi ne samo povoljni, već gde je, prema rečima studenata, grad za njih poput drugog doma.

Piše: Petar Rosić

Akademska godina u regionu polako ulazi u pun zamah, a na srpskim univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru počela je 3. novembra. Od cena smeštaja u domovima i kirija za privatne stanove, preko mesečnih troškova za ishranu, do izdvajanja za prevoz i knjige - razlike između zemalja Zapadnog Balkana su značajne. Ipak, jedno je zajedničko svima: biti student danas nije lako priuštiti.

Troškovi života znatno variraju i od mesta do mesta. Život u urbanim sredinama i velikim gradovima obično je znatno skuplji nego u manjim mestima ili prigradskim naseljima. Razlike se ne ogledaju samo u cenama stanova, već i u smeštaju u studentskim domovima.

Prema podacima sajta Studentski centar, studentski domovi smešteni u šest beogradskih opština mogu da prime oko 10.500 studenata. Najčešće su u pitanju dvokrevetne ili trokrevetne sobe, s kupatilom, čajnom kuhinjom, obezbeđenim pristupom internetu, direktnom telefonskom linijom.

U zavisnosti od kategorije sobe i broja studenata u njoj, budžetska cena smeštaja u studentskim domovima u Beogradu kreće se od 1.300 do 3.190 dinara mesečno. Za samofinansirajuće cena ide i do 16.400 dinara.

Razlikuje se i cena ishrane. Na mesečnom nivou, trošak za tri obroka dnevno za budžetskog studenta iznosi 7.980 dinara, odnosno 266 po danu, dok je za samofinansirajuće studente ta cifra čak 30.600 dinara ili 1.020 dnevno.

U Beogradu 90.000 studenata

Prema dostupnim podacima, Beograd broji oko 90.000 studenata, pa će mnogi od njih morati da se opredele za život u iznajmljenom stanu. Računica je onda mnogo veća, ali to nije nije jedini problem. Nikola Đogatović, konsultant za nekretnine iz Beograda, upozorava da pronalaženje pristupačnog stana za studente postaje sve teže. 

„Ko nije do sada pronašao stan, a već smo ušli u početak novembra, teško će sada da nađe nešto što je povoljno. Sezona potrage za stanovima za studente počinje već krajem avgusta, znači kraj avgusta i septembar. Već tada budući brucoši ili njihovi roditelji kreću u potragu za stanovima. Studenti koji već studiraju ne odjavljuju svoje stanove, oni ostaju u iznajmljenim prostorima“, kaže Đogatović za Kosovo onlajn.

Dodaje da je u ovom trenutku pronalaženje dobrog stana po pristupačnoj ceni i dalje veoma teško.

„Oni eventualno mogu da traže neku povoljniju opciju, ali, znajući da je sada izražen sezonalitet, te opcije se traže već u junu ili julu. U sadašnjem trenutku pronaći dobar stan za pristojan iznos novca nije nimalo lako“, rekao je on.

Kada je reč o lokacijama, Đogatović ističe da studenti najviše vode računa o blizini fakulteta i ceni stana.

„To su dva najvažnija parametra, dok kvalitet dolazi tek na treće mesto. Ljudi veoma često, kada traže stan, pogledaju dva, tri ili četiri stana, a posle nedelju dana, kada se odluče za neki, tog stana već nema. Ako ste već videli stan koji odgovara vašim potrebama, budite brzi. Nemojte da idealno bude prepreka za dobro“, savetuje Đogatović.

On objašnjava i navike studenata u vezi s deljenjem stanova.

„Svi bi želeli da budu sami, ali cena diktira drugačije. U poslednje dve, tri, četiri, pa čak i pet godina, studenti se udružuju i imaju jednog ili dva cimera, jer su veći stanovi, veće komunalije, ali je stanovanje tako jeftinije. Nemamo tu proporciju da stan od 60 kvadrata bude duplo skuplji od stana od 30 kvadrata - može biti 40 ili 50 odsto skuplji. Zbog toga se studenti udružuju i dele troškove“, navodi Đogatović.

Ukazuje i na trend u stanovanju za studente koji odavno postoji u svetu, a polako stiže i u Srbiju.

„Ono o čemu se kod nas polako počelo govoriti poslednjih nekoliko godina, a o čemu se diskutovalo i na konferenciji Ril estejt Belgrejd u junu, jeste trend tzv. student housinga. To podrazumeva da privatni investitori prave mini studentske domove ili prenamene starije zgrade - fabrike ili komercijalne objekte - u smeštaj za studente. Imate sobe za jednog, dva ili tri studenta, a u okviru objekta nalaze se i čitaonice, zajednički prostori i mesta za druženje. To je svetski trend koji postoji u okolnim zemljama već 20 do 25 godina, a kod nas tek počinje“, rekao je Đogatović.

Studentski domovi u Albaniji bez dovoljno mesta

Slična je situacija i u Albaniji. Granit Sokolaj, izvršni direktor centra „Alert“ za zaštitu potrošača u Tirani, kao jedan od najvećih problema ističe nedostatak kapaciteta studentskih domova. Većina studenata mora da traži privatni smeštaj koji je znatno poskupeo, naročito posle zemljotresa 2019. godine i pandemije kovida.

„Mislim da su troškovi porasli za 100 odsto. To se svakako odnosi na kirije. Nesporno je da su se kirije za stanove i kuće udvostručile ako ih uporedimo sa onima od pre deset godina. Danas nemate garsonjeru za manje od 300 evra - govorimo o stanovima sa samo jednom sobom i jednim kupatilom, a te cene važe i za periferiju. Pre deset godina mogli ste da pronađete stanove za iznajmljivanje za 150 evra. Ovo jasno pokazuje povećanje troškova“, rekao je Sokolaj za Kosovo onlajn.

Dodaje da su u međuvremenu i komunalije poskupele, što predstavlja dodatni trošak, a da je jedina pogodnost za studente studentska karta, kojom mogu besplatno da koriste javni prevoz.

Sokolaj dodaje da su ekonomski uslovi otežani i zbog nedostatka kapaciteta studentskih domova.

„Studentski grad u glavnom gradu ima kapacitet od oko 5.500 mesta. Takođe, imamo studentske domove na Građevinskom i Medicinskom fakultetu, koji imaju male kapacitete. Čak i Poljoprivredni univerzitet u Tirani ima samo dve zgrade za smeštaj studenata - jednu za dečake i jednu za devojčice“, kazao je naš sagovornik.

Ističe da su to minimalni kapaciteti za smeštaj ukupnog broja studenata koji dolaze iz cele Albanije, ali i iz zemalja regiona.

„Zamislite koliko je teško studentima koji dolaze iz malog albanskog grada, iz sela, ili studentima sa Kosova, iz Srbije ili Severne Makedonije. Veliki deo budžeta njihovih porodica, koji se daje studentima za život u Tirani, odlazi na kiriju. Najniže kirije u perifernim delovima Tirane su 300 evra mesečno. Ovde ne računam troškove struje, vode i gasa. Nesumnjivo je da je sve ovo otežalo život studentima“, istakao je Sokolaj.

Objašnjava da neki studenti rade kako bi pokrili troškove života, najčešće u sektoru usluga - barovima, restoranima ili kol-centrima.

„To definitivno pomaže njima i njihovim porodicama ekonomski i čini ih donekle nezavisnijim od porodičnih prihoda. Ali, nesumnjivo je da će ih zaposlenje ometati u učenju. Ako ste na fakultetu pet ili šest sati, a na poslu provodite još šest do osam sati, u zavisnosti od vrste posla koji obavljate, to će svakako otežati studije i dovesti do toga da nivo znanja bude niži“, rekao je Sokolaj.

Sokolaj ističe da bi država mogla ublažiti troškove studenata povećanjem kapaciteta studentskih domova i olakšicama u javnom prevozu, ali i subvencijama za hranu i, pre svega, smanjenjem školarina.

„Imamo školarine na univerzitetima koje dostižu 800, 1.000, 1.200 ili 1.500 evra, govorim o državnim univerzitetima, a to je skuplje nego u Nemačkoj. Pa zašto vlada ne preispita ove školarine barem za studente koji pripadaju ekonomski ugroženim porodicama?“, apeluje Sokolaj.

U Makedoniji troškovi manji, ali manje i stipendije

S druge strane, Filip Kaladžiski, delegat u Studentskom parlamentu Medicinskog fakulteta u Skoplju, kaže za Kosovo onlajn da su troškovi studentskog života u Makedoniji manji u poređenju sa susednim državama, iako su stipendije u regionu veće.

„Ako sumiramo, troškovi su trenutno manji u Makedoniji u odnosu na susedne države, kao što su Srbija, Bugarska, Slovenija i druge. Međutim, stipendije su mnogo veće nego ovde i mislim da se studenti tamo više vrednuju nego ovde“, rekao je Kaladžiski.

Govoreći o mesečnim troškovima studenata, ističe razlike između većih i manjih gradova.

„Troškovi koji padaju na teret jednog studenta zavise od lokacije i grada u kojem student studira. U Makedoniji imamo tri studentska grada: Štip, Bitolj i Skoplje. Moramo napraviti poređenje, jer troškovi nisu svuda isti. U Skoplju su troškovi mnogo veći nego u ostalim gradovima, kao što su Štip i Bitolj“, napominje naš sagovornik.

Dodaje da mnogi ne upadnu u studentske domove, pa moraju i da iznajmljuju smeštaj.

„Smeštaj u studentskim domovima košta 3.645 denara (oko 60 evra) u svim državnim studentskim domovima. Pošto imamo ograničen broj domova, studenti moraju ići u privatni smeštaj. Kirije variraju - u Skoplju su mnogo veće i kreću se od 250 do 400 evra, u zavisnosti od lokacije i opštine. U Štipu i Bitolju mislim da su nešto jeftinije“, objašnjava on.

Kaladžiski je ukazao i na razlike u troškovima van doma.

„Marketi, restorani, kafići i klubovi, gde studenti treba da se hrane i provode vreme, mnogo su skuplji u Skoplju u odnosu na druge gradove. To je normalno i rezultat inflacije koja se dešava u državi, pa i svuda na Balkanu“, ističe on.

Naš sagovornik poziva studente na aktivizam kako bi smanjili troškove.

„Uspeli smo, na primer, u Skoplju da izdejstvujemo studentske popuste za oko 50 lokala i prodajnih mesta, tako da negde imamo olakšanje. Apelujem na sve studente da se uključe u studentski aktivizam, jer promene zavise od nas i mi treba da ih napravimo. Time bismo mogli da smanjimo neke troškove ukoliko šaljemo inicijative, bilo Republici Makedoniji ili odgovarajućim organima“, navodi Kaladžiski.

U Prištini bez školarina

Sudeći prema odgovorima studenata, najpovoljnije studiranje, barem što se tiče troškova, je u Prištini jer se oni uglavnom odnose na prevoz i ishranu, dok je školarina, kako su istakli za Kosovo onlajn, besplatna.

Besim Gaši, student druge godine Antropologije na Filozofskom fakultetu u Prištini, kaže da su mu troškovi tokom studiranja minimalni jer živi u roditeljskom stanu.

„Studiranje je za nas besplatno. Na drugoj sam godini i nemam gotovo nikakve troškove. Ne plaćam stanarinu jer živim s roditeljima u Prištini, u njihovom stanu“, rekao je Gaši.

Studentkinja Sociologije iz Podujeva ističe da mesečno potroši oko 50 evra za prevoz.

„Plaćam prevoz i nešto novca potrošim na hranu. Fakultet ne plaćam, besplatan je za sve“, rekla je ona.

S druge strane, Arbijerije Saljihu iz Kosova Polja kaže da je javni prevoz za studente besplatan.

„Fakultet ne plaćamo. Kao studenti prve godine nemamo nikakvih troškova, ali potrošimo dosta novca na hranu. Nedeljno potrošim oko 30 evra, a možda i više“, navela je Saljihu.

Za studente koji iznajmljuju smeštaj u Prištini, cene stanova na oglasima kreću se od 250 do 400 evra mesečno, u zavisnosti od kvadrature i lokacije. 

Kada su u pitanju uslovi, moglo bi se reći da je Studentski centar u Severnoj Mitrovici, koji predstavlja središte studentskog života na severu Kosova, među najatraktivnijim. Sa savremenim domovima, menzom, poliklinikom, bibliotekom i brojnim vannastavnim aktivnostima, on, prema rečima studenata, nudi i veoma povoljan smeštaj i obroke, zbog čega mnogi od njih za Kosovo onlajn kažu da se osećaju kao kod kuće.

Snažan univerzitetski duh u Severnoj Mitrovici

Milica Bulatović iz Herceg Novog, studentkinja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ističe da su uslovi za studiranje i život izvanredni. Dodaje da je ranije živela u studentskom domu, a da je sada u privatnom smeštaju.

„Ne mogu da izaberem šta je bolje, jer i jedno i drugo ima svoje prednosti. Trenutno sam u privatnom smeštaju i mogu da vam kažem da su uslovi za studiranje i život studenata veoma zadovoljavajući. Sve zavisi od toga šta tražimo i kakve su naše mogućnosti. Stanovi su moderno uređeni, a u blizini fakulteta postoji veliki izbor smeštaja“, objašnjava Bulatović.

Kada je reč o životu u gradu i odnosu meštana prema studentima, Milica ne krije oduševljenje.

„Mitrovica je poseban grad koji zaista ima dušu. Ljudi su divni, gostoljubivi i uvek spremni da pomognu. Osećam se zaista kao kod kuće“, istakla je ona.

Marko Ranđelović, student šeste godine Medicinskog fakulteta iz Leskovca, kaže da je dolazak u Severnu Mitrovicu bio izazov, ali i odluka koju danas smatra jednom od najboljih u životu.

Dodaje da su cene smeštaja u Studentskom centru povoljnije nego u mnogim gradovima centralne Srbije.

„Od prve godine sam u Studentskom centru. Cene su povoljne. Iako je bilo manjih poskupljenja, to je zanemarljivo u odnosu na druge gradove. Ceo dan sa sva tri obroka u restoranu Studentskog centra košta 270 dinara“, objašnjava Ranđelović.

Govoreći o studentskom životu, Ranđelović ističe da Mitrovica, iako mala površinski, ima snažan univerzitetski duh i da su studenti međusobno veoma povezani.

„Zajedno smo na predavanjima, u domovima, u menzi - sve nas povezuje Studentski centar, koji ne obezbeđuje samo ishranu i smeštaj, već stvara zajednicu. Bar jednom mesečno, ako ne i češće, organizuju se predstave, turniri u stonom tenisu, bilijaru, kvizovi znanja... To je zajednica koja se gradi i povezuje nas, i mislim da je to ono što čini život u Mitrovici posebnim“, kaže on.

Luka Virijević iz Severne Mitrovice studira Pravni fakultet i naglašava da je studiranje u rodnom gradu velika privilegija.

„Zaista je velika čast i ogromna privilegija da ovde završim Pravni fakultet i pozvao bih sve studente sa ovih prostora da se upišu, dalje usavršavaju i završe neki od fakulteta na našem univerzitetu“, kaže Virijević.

On ističe da su uslovi studiranja na Univerzitetu veoma dobri i da nimalo ne zaostaju za gradovima centralne Srbije kada je reč o studentskom životu.

„U razgovoru sa kolegama iz centralne Srbije video sam da naš grad ima slične, ako ne i bolje uslove od ostalih univerzitetskih centara. Studente koji dolaze iz centralne Srbije, Crne Gore i drugih država gledamo kao naše sugrađane, i uvek nailaze na veoma srdačnu dobrodošlicu. Tokom studiranja stekao sam mnogo prijatelja i svi se ovde osećamo kao kod kuće“, zaključio je Virijević.