Kome idu naruku i da li su ostvarive preporuke Međunarodne krizne grupe?

Slika političke i društvene stvarnosti na Kosovu prikazana u izveštaju Međunarodne krizne grupe (MKG) prilično je realna, ali su preporuke koje daje ova organizacija, a koje se tiču i dijaloga Beograda i Prištine, ili teško sprovodive ili otvoreno naginju ka ostvarivanju ciljeva kosovskih Albanaca. Tako sagovornici Kosovo onlajna sagledavaju izveštaj MKG-a koji se bavi time kako bi Evropska unija mogla da podrži dijalog i očuvanje kosovskih institucija. Savete MKG-a, kako ukazuju, čitaju brojni donosioci odluka, mada je njena uloga daleko od one od pre dve decenije.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Izveštaj naslovljen „Kosovo testira granice strpljenja EU“ Međunarodna krizna grupa objavila je 16. oktobra. 

Jedna od njihovih preporuka upućena Evropskoj uniji je da bi Brisel trebalo da usmeri dijalog između Kosova i Srbije na praktična pitanja koja donose opipljive koristi građanima obe strane. To, kako se precizira, uključuje pronalaženje načina za potpunu primenu ranijih sporazuma - posebno o upravljanju granicama i međusobnom priznavanju diploma, koji su samo delimično ispunjeni. 

Države članice EU, ocenjuje se u izveštaju MKG-a, mogu učiniti svoj uticaj kredibilnijim ako nastave da preduzimaju korake ka premošćavanju sopstvene podele oko statusa Kosova. 

„Zemlje koje trenutno ne priznaju Kosovo trebalo bi da signaliziraju da, uz potpunu normalizaciju između Srbije i Kosova, neće stajati na putu priznavanju Kosova, dok bi EU u celini trebalo stalno da ponavlja da budućnost celog Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, leži u Uniji“, navodi se u ovom dokumentu.

Ocena je i da EU treba da udvostruči napore da se iskoriste prednosti EU, posebno izgledi za pristupanje, kako bi se izvršio pritisak na Prištinu da zaštiti manjinu kosovskih Srba i obezbedi lokalnu autonomiju, uključujući i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom. 

Pritisak na nepriznavače Kosova

Pitanje pritisaka EU na Prištinu, prema oceni Aleksandra Mitića, višeg naučnog saradnika u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, u ovom trenutku je - smešno. 

„Bilo je puno prilika u poslednjih nekoliko godina da Brisel na različite načine utiče na Prištinu u trenutku kada se sprovodilo etničko čišćenje, kao i dan-danas kada postoji ta vrsta aparthejda koja je zaista fascinantna da može da postoji u Evropi 2025. godine. Sve se to toleriše, kao što se toleriše i velikoalbanska politika“, naveo je Mitić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, postoji dvostruka ulogu Brisela, gde su s jedne strane zvanični Brisel i duboka briselska država koja toleriše Aljbina Kurtija i njegovu politiku iza koje stoji pre svega Berlin, dok je s druge ono što bi trebalo da bude formalna uloga Evropske unije sa svim članicama, na Savetu EU, gde ne postoji saglasje jer postoji pet zemalja koje ne priznaju Kosovo. 

„Poruka MKG-a je usmerena onom prvom Briselu koji negira postojanje nepriznavača u neku ruku i koji praktično gura Prištinu ka nečemu što bi bio proces evropskih integracija bez obzira što Kosovo nije država. A pitanje nepriznavača je jako važno i često se ignoriše u zvaničnim stavovima Brisela. Ono svakako smeta. Jer, bilo kakav proces evropskih integracija takozvanog Kosova ne može da započne pre nego što se promeni stav nepriznavača. Tako da preporuke Međunarodne krizne grupe idu u pravcu toga da se izvrši pritisak na Brisel i na nepriznavače, da daju tu mogućnost Prištini da formalno pokrene taj proces“, ocenjuje naš sagovornik.

Ipak, kako dodaje, čini se da smo u ovom trenutku daleko od pozitivne odluke nepriznavača kada je u pitanju takav proces.

„Sve je ovo jedno pripremanje terena, kao što je uostalom Međunarodna krizna grupa radila i u prošlosti. Oni su i u prošlosti imali za cilj da pripreme teren, da stave na agendu neko pitanje i da se onda to postavi kao nešto čime bi trebalo da se bave evropske institucije i države članice EU“, kaže Mitić.

Najnovije preporuke MKG-a, kako zaključuje, zapravo su u potpunosti u skladu sa njihovom politikom koja je postojala i pre 20 godina: „Hajde da učinimo sve da pronađemo neki mehanizam kako da pomognemo kosovskim Albancima u ostvarenju njihovih maksimalističkih ciljeva“. 

Podilaženje Prištini

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka kaže za Kosovo onlajn da nije siguran koliko su preporuke Međunarodne krizne grupe realne, ali smatra da taj dokument generalno odražava realnu situaciju na terenu.

Šljuka kaže da EU u načelu ima mehanizme koje do sada nije koristila, ali da je nerealno očekivati da će ona u ovom trenutku vršiti dodatni pritisak na Vladu Kosova. 

Problem je, objašnjava, u tome što EU nije toliko zainteresovana za situaciju na Kosovu, s obzirom na to da postoje znatno veće krize širom sveta, kao i to što Brisel nema preveliku moć da utiče na izmenu situacije na Kosovu.  

On podseća da se restriktivne mere EU prema Kosovu, uvedene 2023. godine, sada polako ukidaju, a da zapravo nikada nisu bile potpuno primenjene, posebno u delu koji se odnosi na bilateralne posete zvaničnika EU, jer je bilo određenih sastanaka i poseta. Zbog toga je, kaže, teško zamisliti da će EU sada pojačati svoje napore u smislu uvođenja novih ili jačih restriktivnih mera s obzirom da oko toga ne postoji konsenzus među državama članicama. 

„Mere koje su bile uvedene u kontekstu stopiranja finansijskih sredstava nisu naročito urodile plodom. I dalje imamo tenzičnu situaciju, i dalje su tu brojna nerešena pitanja, i dalje imamo Srbe van određenih institucija. Ti mehanizmi nisu doveli do toga da se Kurtijev pristup značajnije promeni“, ukazuje naš sagovornik.

Šljuka istovremeno napominje da EU nema uticaj koji imaju njene države članice zasebno.

„Izvesniji su pritisci direktno od država članica ili određenih drugih zainteresovanih aktera koji imaju moć, formalnim ili neformalnim kanalima, i sada ostaje da se vidi da li će to biti iskorišćeno“, ističe on.

MKG je u izveštaju navela da Aljbin Kurti dugo zastupa potpuni reciprocitet - da će se Kosovo prema Srbiji i Srbima na svojoj teritoriji odnositi kao što se Srbija odnosi prema Kosovu i Albancima koji žive u Srbiji i zaključuje da je to „privlačan predlog koji bi naizgled mogao poslužiti kao dobra osnova za sporazum, ali i da on ignoriše važne razlike“.

Šljuka, međutim, kaže da je reciprocitet „pogrešna perspektiva“.

„To je podilaženje Prištini s obzirom da ona gura taj narativ već duže vreme - da se ZSO trampi za neku zajednicu albanskih opština u Srbiji. To nije deo dijaloga, iako bi to možda donekle odobrovoljilo Prištinu. To bi bio jedan ustupak koji faktički niko od početka nije postavio kao osnov za dijalog i bilo bi davanje dodatnih koncesija njima (Prištini), iako suštinski ništa nisu uradili da zaštite prava srpske zajednice. To bi po meni bio pogrešan pristup“, ističe Šljuka.

Drugačiji pristup - drugačiji rezultati

Međunarodna krizna grupa u svom izveštaju primećuje i da su represivne mere prema kosovskim Srbima ometale nastavak bilateralnih razgovora između Beograda i Prištine, osujetile napredak ka uspostavljanju Zajednice srpskih opština i podstakle EU da nametne mere Kosovu 2023. godine. EU, prema oceni MKG-a, treba da održi dijalog između Beograda i Prištine, a kao alate koji su na raspolaganju Briselu navodi finansijsku podršku i proces pristupanja.

Analitičarka iz Prištine Aljma Ljama kaže da EU ima mehanizam kojim može da uslovljava i Srbiju i Kosovo.

„EU ima mehanizam da uslovi obe države, Srbiju kroz proces integracije, ali i Kosovo, iako je ono zapravo daleko od procesa integracije koji do sada nije funkcionisao baš dobro. Možda je sada potrebna nova strategija i sagledavanje konteksta bezbednosnih i geopolitičkih promena kako bi se napravio drugačiji pristup koji će proizvesti drugačije rezultate“, navodi Ljama za Kosovo onlajn i konstatuje da u izveštaju MKG-a postoje određene ozbiljne tvrdnje po pitanju ponašanja kosovske vlade u vezi sa Srbima na severu i merama Evropske unije. 

Ona je, međutim, mišljenja da je odnos EU prema Srbiji i Kosovu asimetričan, jer se nije videla kazna Brisela za Srbiju za slučaj Banjska, kada su 2023. naoružane grupe, prema njenim rečima, ušle na Kosovo i želele da destabilizuju sever, dok je Milan Radoičić i dalje na slobodi i zaštićen.

„Srbija nije kažnjena zbog toga, dok je istovremeno Kosovo pod merama EU i nekim drugim merama izgubilo oko 500 miliona evra. Ova asimetrija ne doprinosi situaciji između Kosova i Srbije. Kosovo je izgubilo članstvo u Savetu Evrope zbog uslova zemalja EU. Dakle, opet, neke mere nisu bile na mestu za Kosovo. Percepcija građana je da to nije pravi pristup“, kaže Ljama. 

Vladavina prava na severu, kao i učešće Srba u institucijama, ističe naša sagovornica, su veoma važni. 

Beograd, prema njenom mišljenju, igra veoma negativnu ulogu jer je tražio od Srba na severu da se povuku iz institucija, što nije donelo nikakvu korist za njih i sada se vidi koliko je teško reintegrisati ih, posebno u policiju i sudstvo. 

„Potreban je novi pristup EU i novi pristup Srbije, a naravno i da Kosovo treba da uradi svoj domaći zadatak. Tako ćemo postići nove rezultate u našem regionu“, veruje Ljama.

Koliki je uticaj MKG-a?

Govoreći o tome koliko se preporuke Međunarodne krizne grupe „slušaju“, Šljuka navodi da njih čitaju brojni donosioci odluka.

„One svakako utiču, ne na direktno kreiranje politika, ali na razmišljanja i planiranje strategija i taktika. Preporuke su dobre u načelu, ali ne znače mnogo u praksi. U ovako polarizovanoj situaciji vrlo je teško očekivati implementiranje nekih sporazuma a da je to uz dobru volju obe strane“, mišljenja je Šljuka.

Mitić ukazuje da su preporuke MKG-a u prošlosti imale za cilj da pripreme teren i da stave na agendu neko pitanje kojim bi trebalo da se bave evropske institucije i članice EU, ali da uloga MKG-a danas nije ni približno ona kakva je bila pre dvadeset godina.

„To ne znači da njihove preporuke ne sadrže neke elemente koje nisu dogovoreni ili nisu koordinisani sa nekim od lidera, makar određenih zemalja Evropske unije i sa nečim što bi bila duboka država u EU i u Vašingtonu“, navodi on.

MKG je, kada je u pitanju Kosovo, kako ističe, u poslednjih 20 godina davala preporuke koje su išle u smeru onoga što se kasnije ispostavljalo da će biti neka vrsta zapadne politike prema pitanju Kosova.

To se, navodi, videlo 2004. godine, nakon martovskog pogroma, kada su tu priliku iskoristili da predlože da se ubrza proces pregovora i da se zanemari politika „standardi pre statusa“. 

„Videli smo to ponovo nakon početka uloge 'trojke' 2007. godine, kada su, ne dajući mogućnost da se formira bilo kakav ozbiljniji mehanizam da se dođe do bilo kakvog drugog rešenja, u samom startu u septembru 2007. godine, predložili jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova kao pravo rešenje. Time su na neki način urušili diplomatske napore i dali neku vrstu predloga za koji se kasnije ispostavilo da jeste bila i da će biti zvanična politika Zapada sa svim katastrofalnim posledicama ne samo po pitanju Kosova i Metohije, nego sa posledicama po svetsku bezbednost, čemu smo svedoci i danas“, kaže Mitić.