Šljuka: Nerealno očekivati da će EU vršiti dodatni pritisak na Vladu Kosova

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka kaže za Kosovo onlajn da nije siguran koliko su realne preporuke koje je Međunarodna krizna grupa dala u svom izveštaju posvećenom Kosovu i dijalogu Beograda i Prištine, ali ocenjuje da taj dokument generalno odražava realnu situaciju na terenu.

Jedna od preporuka MKG je da EU udvostruči napore da se iskoriste prednosti Unije, posebno izgledi za pristupanje, kako bi se izvršio pritisak na Prištinu da zaštiti manjinu kosovskih Srba i obezbedi lokalnu autonomiju, uključujući i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i da finansijsku pomoć i diplomatsku podršku Kosovu učini zavisnom od konkretnih koraka za jačanje kosovskih institucija.

Komentarišući te sugestije, Šljuka kaže da EU u načelu ima mehanizme koje do sada nije koristila, ali da je nerealno očekivati da će ona u ovom trenutku vršiti dodatni pritisak na Vladu Kosova. Problem je, objašnjava, u tome što EU nije toliko zainteresovana za situaciju na Kosovu s obzirom da postoje znatno veće krize širom sveta, kao i to što nema preveliku moć da utiče na izmenu situacije na Kosovu.  

On podseća da se restriktivne mere EU prema Kosovu, uvedene 2023. godine, sada polako ukidaju, a da zapravo nikada nisu bile potpuno primenjene, posebno u delu koji se odnosi na bilateralne posete zvaničnika EU, jer je bilo određenih sastanaka i poseta. Zbog toga je, kaže, teško zamisliti da će EU sada pojačati svoje napore u smislu uvođenja novih ili jačih restriktivnih mera s obzirom da ne postoji konsenzus među državama članicama EU da one budu uvedene u ovom trenutku.

„Mere koje su bile uvedene u kontekstu stopiranja sredstava nisu naročito urodile plodom. I dalje imamo tenzičnu situaciju i dalje su tu brojna nerešena pitanja, i dalje imamo Srbe van određenih institucija. Ti mehanizmi nisu doveli do toga da se Kurtijev pristup značajnije promeni“, ukazuje naš sagovornik.

Šljuka istovremeno napominje da EU nema uticaj koji imaju njene države članice zasebno.

„Izvesniji su pritisci direktno od država članica ili određenih drugih zainteresovanih aktera koji imaju moć, formalnim ili neformalnim kanalima, i sada ostaje da se vidi da li će to biti iskorišćeno. Naravno, sve zavisi i od toga da li ćemo dobiti novu vladu na čelu sa Kurtijem ili na čelu sa opozicijom ili ćemo ići na nove izbore. Sve to može da promeni dinamiku odnosa“, ističe on.

Govoreći o tome koliko se preporuke Međunarodne krizne grupe „slušaju“, on navodi da njih čitaju brojni donosioci odluka.

„One svakako utiču, ne na direktno kreiranje politika, ali na razmišljanja i planiranje strategija i taktika. Preporuke su dobre u načelu, ali ne znače mnogo u praksi. U ovako polarizovanoj situaciji vrlo je teško očekivati implementiranje nekih sporazuma a da je to uz dobru volju obe strane“, mišljenja je Šljuka.

MKG je u izveštaju navela da Aljbin Kurti dugo zastupa potpuni reciprocitet - da će se Kosovo prema Srbiji i Srbima na svojoj teritoriji odnositi kao što se Srbija odnosi prema Kosovu i Albancima koji žive u Srbiji i zaključuje da je to „privlačan predlog koji bi naizgled mogao poslužiti kao dobra osnova za sporazum, ali i da on ignoriše važne razlike“.

Šljuka, međutim, kaže da je reciprocitet „pogrešna perspektiva“.

„To je podilaženje Prištini s obzirom da ona gura taj narativ već duže vreme - da se ZSO trampi za neku zajednicu albanskih opština u Srbiji. To nije deo dijaloga, iako bi to možda donekle odobrovoljilo Prištinu. To bi bio jedan ustupak koji faktički niko otpočetka nije postavio kao osnov za dijalog i bilo bi davanje dodatnih koncesija njima (Prištini), iako oni suštinski ništa nisu uradili da zaštite prava srpske zajednice. To bi po meni bio pogrešan pristup“, ističe Šljuka.