Otvaranje pitanja Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi: Položaj Srba na Kosovu i Albanaca u PBM ne mogu se porediti

Poseta američkih kongresmena Kita Selfa i Suhasa Subramanijama Preševu, Bujanovcu i Medveđi (PBM), kao i Beogradu i Prištini izazvala je različita tumačenja u regionu. Dok pojedini sagovornici Kosovo onlajna smatraju da je reč o pokušaju sagledavanja položaja manjina, drugi ocenjuju da se time vrši politički pritisak na Beograd i nastoji uspostaviti paralela između položaja Albanaca u PBM i Srba na Kosovu, uz ocenu da se te dve situacije ne mogu direktno porediti.

Piše: Veljko Nestorović 

Kongresmeni su se tokom posete Beogradu sastali i sa ministrom za evropske integracije Nemanjom Starovićem, ministrom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije Demom Berišom, kao i državnom sekretarkom u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Nevenom Jovanović.

U Prištini ih je primila vršilac dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju, a sastali su se i kosovskim premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem. Na Kosovu su obišli i bazu Bondstil.

U Preševu su se sastali sa više zvaničnika, uključujući i jedinog albanskog poslanika u Skupštini Srbije Šaipom Kamberijem.

Ne treba ni zaboraviti da je kongresmen Self zajedno sa Majkl Lolerom predstavio Predstavničkom domu Kongresa SAD rezoluciju u kojoj je izražena podrška članstvu Kosova u Natou, a njegove veze sa albanskom dijasporom u Americi su izuzetno jake.

Politikolog Ognjen Gogić, govoreći o poseti američkih kongresmena Beogradu, Prištini i Preševu, ocenjuje da se položaj Srba na Kosovu i Albanaca u PBM ne može u potpunosti izjednačiti.

„Kada su bili u Preševu, razgovarali su o pravima Albanaca, a jedan od zaključaka bio je da se zalažu za jednaka prava svih zajednica u regionu. Postavlja se pitanje da li postoji prostor za poređenje između potrebe poštovanja prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi i prava Srba na Kosovu“, kaže Gogić.

Naš sagovornik podseća da je američku delegaciju, odnosno grupu kongresmena, predvodio republikanski kongresmen Kit Self.

„Reč je o osobi koja je svojevremeno predložila zakon u Kongresu o položaju Albanaca u opštinama na jugu Srbije. Takođe, nedavno je predložio i rezoluciju o prijemu Kosova u Nato. Dakle, reč je o kongresmenu koji se duže vreme bavi albanskim pitanjem na Balkanu. Moglo bi se reći da je blizak albanskom lobiju. Ima jake veze sa albanskom dijasporom u Sjedinjenim Američkim Državama i vrlo je moguće da računa na podršku Albanaca u svojim političkim i izbornim aktivnostima. S obzirom na to da će ponovo učestvovati na izborima za Kongres, moguće je da su i ove aktivnosti deo njegove predizborne kampanje“, kaže Gogić.

Kada je reč o položaju Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, Gogić ukazuje da već godinama postoji tendencija da se položaj Albanaca u tim opštinama i položaj Srba na Kosovu posmatraju paralelno.

„Postoji nastojanje da se ta pitanja rešavaju uporedo, da se uspostavi određena simetrija i da se problemi rešavaju u paketu. Na tome insistiraju vlasti u Prištini, koje smatraju da bi prava koja Srbi imaju na Kosovu trebalo da budu obezbeđena i Albancima na jugu Srbije. Albanska zajednica tvrdi da je diskriminisana, da nije dovoljno zastupljena u institucijama i da se ne poštuje u dovoljnoj meri pravo na upotrebu albanskog jezika. Posebno ukazuje na problem pasivizacije adresa. S druge strane, vlasti u Beogradu često navode da je deo problema posledica toga što Albanci ne žele u dovoljnoj meri da učestvuju u institucijama i da su se od njih distancirali. Zato ostaje pitanje u kojoj meri postoji diskriminacija, a u kojoj meri otuđenost albanske zajednice od institucija“, kaže on.

Politički analitičar Nedžmedin Spahiu kaže da je cilj nedavne posete dvojice američkih kongresmena, Kita Selfa i Suhasa Subramanijama, koji su boravili i u Preševu, između ostalog bio i da se izvrši pritisak na politički vrh u Beogradu.

Spahiu smatra da položaj Albanaca u Bujanovcu, Medveđi i Preševu nije zadovoljavajući.

„Više puta sam posetio 'preševsku dolinu' i njihova prava ne mogu se uporediti sa pravima manjina na Kosovu. Ipak, oni su u velikoj meri zanemareni. Takođe, brisanje adresa može se shvatiti kao vrsta pritiska na njih kako ne bi mogli da se vrate u svoje domove. To nije nešto što je izmišljeno, već predstavlja stvaran problem. Preko albanskog lobija u Sjedinjenim Američkim Državama organizovana je poseta dvojice kongresmena, jednog republikanca i jednog demokrate, kako bi se na licu mesta upoznali sa situacijom u 'preševskoj dolini'“, rekao je Spahiu.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije Demo Beriša, govoreći o nedavnoj poseti američkih kongresmena, ocenio je da se ponovo otvara pitanje prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, ali i pokušava da se to pitanje poveže sa pravima Srba na Kosovu.

„Ovo je u ovom trenutku povezano sa procesima i dešavanjima koja su u toku, kao i sa budućim političkim kretanjima. Pre svega, reč je o uticaju albanske dijaspore koja živi u Sjedinjenim Američkim Državama, što smo imali prilike da čujemo od gospodina Kita Selfa i njegovih saradnika tokom razgovora u Vladi Republike Srbije. Cilj takvih inicijativa jeste da se napravi jaz i prekid u odnosima između Beograda i Prištine, odnosno Beograda i Tirane, što je u ovom trenutku izuzetno važno političko pitanje“, kaže Beriša.

On dalje navodi da Srbija neće dozvoliti političke uticaje Aljbina Kurtija, koji su u ovom trenutku, kako ističe, veoma prisutni.

„Na to ukazuje i pozicija Ragmija Mustafe, koji je istovremeno savetnik Aljbina Kurtija, odbornik u Bujanovcu i predstavnik političke partije, kao i kandidat na budućim izborima. To pokazuje koliko je snažan politički uticaj Kurtija u regionu, ne samo u Preševu i Bujanovcu, već i u Severnoj Makedoniji, gde njegova politička struktura deluje pod drugim imenom. Sve to predstavlja međusobno povezane političke procese koji imaju za cilj destabilizaciju i slabljenje Srbije, ali i političko povezivanje Kosova i Albanije. To se moglo čuti i iz izjava ministra spoljnih poslova Albanije, koji je tokom boravka u Prištini poručio da 'ko dira Kosovo, dira Albaniju'“, objašnjava Beriša.