Sorensen probio led: Može li se do iskoraka u dijalogu ako Bisljimi nema legitimitet?

Pripremna runda dijaloga u kojoj je delegacijama Prištine i Beograda domaćin na odvojenim sastancima u Briselu po prvi put bio Peter Sorensen ne obećava mnogo. Predstavnik EU za dijalog uskoro planira i trilateralni sastanak, a osim dileme koja bi to bila tema o kojoj bi obe strane pristale da u ovom momentu diskutuju, otvoreno je i pitanje da li Besnik Bisljimi, potpredsednik kosovske vlade u ostavci, ima legitimitet da zastupa stavove prištinske strane kao glavni pregovarač.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Danski diplomata je probio led. Ne grenlandski već briselski. Na radnom mestu koje je 1. februara nasledio od Miroslava Lajčaka, sastao se danas sa Petrom Petkovićem, glavnim pregovaračem Beograda, a juče sa glavnim pregovaračem Prištine Besnikom Bisljimijem.

Posle razgovora sa Bisljimijem saopštio je da je na stolu bio širok spektar pitanja važnih za normalizaciju odnosa i dodao da planira da uskoro bude domaćin trilateralnog sastanka.

Temperaturu već mesecima duboko smrznutog dijaloga, podigao je Bisljimi izjavom da je na sastanku sa Sorensenom pokrenuo niz važnih tema o kojima bi trebalo da se razgovara i podatkom da je sa posrednikom EU razgovarao i o Albancima u „preševskoj dolini“.

„Mogli smo juče da čujemo Bisljimija da je otvarao neke navodne teme, pitanje Preševa, Bujanovca, ali to nisu teme dijaloga. Zna se šta su teme dijaloga, pitanje Kosova i Metohije, položaja srpskog naroda, formiranja Zajednice srpskih opština, šta je to što možemo da učinimo da bi kompromisnim rešenjima došli do mira i stabilnosti na Kosovu koji su neophodni i za srpski i za albanski živalj. A pitanje Preševa i Bujanovca su pitanja Centralne Srbije i to ne može biti deo dijaloga, iako Priština to pokušava da gura. To nije tema dijaloga i to sam rekao Sorensenu, koji je to razumeo“, izjavio je danas Petković posle sastanka u Briselu.

Prema oceni docenta Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefana Surlića, stalna „karta“ - „preševske doline“ i statusa Albanaca na jugu Srbije, ovde je iskorišćena za unutrašnju političku upotrebu na Kosovu. Surlić smatra da Priština opstruiše proces dijaloga jer suštinski ne postoji legitimitet trenutne vlade da donosi bilo kakve odluke koje mogu biti označene kao krupni politički ustupci u procesu normalizacije odnosa. 

„Ovaj međuprostor koristi se za neku vrstu popularisanja tema za unutrašnju političku upotrebu, poput stalne ‘karte’ - ‘preševske doline’ i statusa Albanaca na jugu Srbije, iako to nikada nije bila tema u okviru normalizacije odnosa niti je bilo prihvaćeno od Brisela, a nije ni postavljeno kao nešto što je problematično da bi se o tome razgovaralo u procesu normalizacije odnosa. Ovde je pre svega na stolu status srpske zajednice i formiranje Zajednice srpskih opština. Doduše i sam Sorensen izbegava ovu temu, svestan da političke prilike nisu dobre ni u Prištini ni u Beogradu da se govori o nekim značajnim pomacima“, ističe Surlić za Kosovo onlajn. 

Odlazak Bisljimija u Brisel, inače, propraćen je nizom negativnih komentara, što opozicije, što analitičara u Prištini koji osporavaju njegov legitimitet da u ovom slučaju predstavlja Kosovo.

Tako je poslanica ABK Time Kadrijaj izjavila da u uslovima političke krize i nedostatka novih institucija nakon izbora, ni Bisljimi niti bilo ko drugi iz aktuelne vlade nema legitimitet da predstavlja Kosovo u dijalogu. 

Bivša ambasadorka Aljma Ljama takođe smatra da sve dok se ne formira nova vlada na osnovu izbora održanih 9. februara, nijedan kosovski zvaničnik nema legitimitet da učestvuje u dijalogu. Ljama je čak kritikovala i Evropsku uniju što je uputila poziv kosovskoj strani pod ovim okolnostima, preneo je Kosova pres.

Bisljimi, ukazuje Surlić, nema ingerencije, mogućnosti, a ni legitimitet da donese bilo kakvu krupnu odluku u procesu normalizacije odnosa. Vlada u Prištini je, dodaje, u tehničkom mandatu, zbog čega ne vidi nikakav prostor, a ni interes pre svega Pokreta Samoopredeljenje da bilo šta pomera u procesu normalizacije odnosa. 

„Naprotiv, njima odgovara da i dalje stoje čvrsto pri stavu da oni obezbeđuju suverenitet na severu, da preko nasilnih mera pokazuju i dokazuju svakodnevno kako se oni bore za taj suverenitet“, navodi Surlić, ali i dodaje da normalizacija odnosa kao tema nije na stolu čak ni opozicionim opcijama, ukoliko uspeju da u budućnosti formiraju vladu, jer se ona i  dalje predstavlja kao nešto što je nametnuto od Evropske unije i nešto bespotrebno.

I politički analitičar Artan Muhadžiri ocenjuje da je kapacitet u kom Bisljimi predstavlja Kosovo veoma važno pitanje.  

„Važan je i legitimitet jer trenutno Kosovo nema funkcionalni parlament, pa gospodin Bisljimi ne može da im pruži bilo kakve informacije ili da bude racionalan u dijalogu. Ovaj sastanak u Briselu je samo formalnost sa ciljem da se pokaže da se dijalog nastavlja, ali nema nikakvu stvarnu moć ili uticaj jer nemamo novu vladu, niti parlament. Zbog toga su Bisljimijev uticaj i moć minimalni, tako da ne može doneti nijednu važnu odluku u ovom političkom kontekstu”, izjavio je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

On smatra i da i Beograd i Priština nemaju volje da unaprede kvalitet dijaloga i da su pojedinačni sastanci Bisljimija i Petkovića sa Sorensenom u Briselu bili čista formalnost.

„Ovi susreti su za gospodina Sorensena bili samo uvod, ali mislim da će on vrlo brzo razumeti kontekst i težinu ovog dijaloga”, kazao je Muhadžiri. 

Jedna od tema na kojoj će Sorensen insistirati u obnovljenom dijalogu, kako veruje Surlić, biće privreda i slobodna trgovina jer i dalje postoji samo jedan prelaz, Merdare, preko kojeg može da prelazi srpska roba.

„Privreda i te kako trpi i stoga mislim da će to biti jedna od tema na kojoj će Sorensen insistirati. Takođe, tu su potrebni veoma mali ustupci i veoma malo političke volje, a postizanje slobode protoka, barem proizvoda, može da se predstavi kao veliki uspeh“, navodi Surlić.

Inače, Besnik Bisljimi juče je saopštio da je na sastanku sa Sorensenom pokrenut niz tema, poput integrisanog upravljanja prelazima gde, kako tvrdi, postoje velika kašnjenja Srbije u ispunjavanju obaveza. 

Na drugoj strani, Petar Petković izjavio je danas da je na sastanku sa specijalnim predstavnikom za dijalog predao listu sa 50 konkretnih eskalatornih poteza Prištine i da je ukazano na stepen progona Srba na KiM od strane prištinskih institucija i kosovske policije. Dodao je da je ZSO ključna stvar kako bi stao progon i došlo do deeskalacije i da ona predstavlja „kičmu dijaloga“.