Kosovar ili Albanac - Da li će predstojeći popis stanovništva iznedriti "kosovsku naciju"

Predstojeći popis stanovništva na Kosovu neće biti samo stvar statistike jer će u prvi plan postaviti i pitanje identiteta - da li će se Albanci s Kosova izjašnjavati kao Kosovari ili kao Albanci. Ova dilema, potvrđuju sagovornici Kosovo onlajna, otvara pitanje da li je moguće stvoriti kosovsku naciju, da li ona može da preraste u multietničku i kako to utiče na položaj srpskog stanovništva.

Kada je 2004. godine univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu promovisao knjigu “Na putu ka naciji Kosovara” primerci su mu nasilno oduzeti i zapaljeni pred kamerama, a kako je sam svedočio, godinama je optuživan za nacionalnu izdaju i podele jedinstvene albanske nacije. Situacija se promenila tek kada su nakon proglašenja nezavisnosti Toni Bler i Hilari Klinton, tokom poseta Kosovu, poželeli dug život “novoj kosovskoj naciji”. Spahiu je komentarisao da je tek nakon toga počeo da raste broj pristalica “nacije Kosovara”.

Ipak, da po ovom pitanju postoje duboke političke podele potvrdio je i sam Aljbin Kurti koji je 2019. kao kandidat za premijera izjavio da na Kosovu žive Albanci i da ne postoji nacionalni identitet Kosovara.

Brojne reakcije izazvao je prošle godine i ministar u njegovoj vladi Ljuburn Aljiu koji je naveo da je Kosovo “privremeni projekat" i izrazio sumnju da je moguće stvoriti kosovsku naciju.

Ovakvi stavovi ne iznenađuju Mariju Marsenić, sociologa sa Instituta za evropske studije. Ona za Kosovo onlajn kaže da je Albancima potrebna etnički čista nacija i da je sam projekat nezavisnog Kosova privremen dok se ne upali zeleno svetlo za otvaranje puta ka “velikoj Albaniji”. Popis stanovništva koji je zakazan za april ona vidi kao još jedan od taktičkih poteza represije nad srpskim stanovništvom.

“Što se tiče pitanja o formiranju nove kosovske nacije na tim prostorima, meni je zanimljiv primer da je u ličnim kartama takozvanog Kosova kao nacionalna pripadnost navedeno -Kosovar. To je pre svega urađeno kako bi se međunarodnoj zajednici i kolektivnom Zapadu predstavila kao neka naizgled inkluzivnost Srba i Albanaca i ostalih naroda koji žive na prostoru Kosova i Metohije i njihovo izjednačavanje. Međutim cilj je, naravno, sasvim drugačiji”, smatra Marsenić.

Ona navodi da kosovska vlada zapravo želi da u jednu ruku dokažu da je broj Albanaca u ekspanziji, ali da je tu i pitanje Srba koji se na taj način odvajaju od svog nacionalog identiteta.

“Naravno da cilj nije nikakva priča o inkluzivnosti i jednakosti, već da je cilj isti i Tirani i Prištini, iako tu postoje određena politička neslaganja, a to svakako jeste formiranje ‘velike Albanije’”, kaže naša sagovornica.

Marsenić veruje da će se na popisu izjašnjavati kao Albanci, jer njima je potrebna etnički čista nacija.

“Izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti kao Kosovar je privremeno, zato što se i kod njih postavlja pitanje šta je Kosovar. Da li je to Albanac sa Kosova i Metohije ili je to nešto drugo. Dakle njima je potrebna etnički čista nacija i sam projekat takozvanog nezavisnog Kosova je takođe privremen. To kažu i zvaničnici takozvane kosovske vlade. Projekat takozvanog nezavisnog Kosova je privremen sve dok se ne upali zeleno za pripajanje i otvaranje puta ka ‘velikoj Albaniji’”, zaključuje ona.

Na pitanje šta će popis značiti za Srbe na Kosovu, kaže da u svakom slučaju neće prikazati realno stanje na terenu i da neće ići na ruku Srbima jer će voditi ka smanjenju njihovih političkih i daljih mogućnosti na prostoru Kosova.

“Naprotiv, popisom žele da se prikaže manji broj Srba nego što jeste na Kosovu i Metohiji a, takođe, možemo očekivati da će Priština blokirati dolazak ljudi na adrese na koje su prijavljeni i na koje su živeli sve do dolaska Aljbina Kurtija na vlast. Naravno, usled represija njegovog režima veliki broj Srba koji su živeli na Kosovu i Metohiji bili su prinuđeni da napuste svoja vekovna ognjišta i neće biti u prilici da se vrate svojim domovima u periodu kada će se odvijati popis stanovništa. Sve u svemu, položaj Srba na Kosovu i Metohiji je najgori do sada i svakodnevno svedočimo iživljavanju i maltretiranju Srba kako na severu tako i južno od Ibra, čime Albanci podsećaju Srbe da nemaju nikakva prava na tim prostorima”, navodi ona.

S njom se slaže istoričar i politikolog Stefan Radojković koji navodi da Kosovska nacija ne postoji i da je stvaranje jedne ovakve veštačke nacije sa građanskim principom na ovim prostorima nemoguće sprovesti.

“Pitanje pojma kosovske nacije i šta bi to trebalo da znači je pitanje koje je zapravo vezano za mimikriju liberalno-demokratske države po ugledu na Zapadnu Evropu, dakle da postoji jedan takozvani građanski nacionalizam i građanska pripadnost takozvanoj građanskoj državi. To bi podrazumevalo da se Albanci na popisu izjasne kao građani Kosova ili Kosovari, ali to bi onda uključivalo i neke druge etničke zajednice - Aškalije, Turke, Bošnjake, Srbe, Rome, da se i oni izjasne kao građani Kosova i da se osećaju kao Kosovari”, kaže Radojković za Kosovo onlajn.

On dalje objašnjava da na Kosovu vlada etnički nacionalni princip, gde se Kosovo poistovećuje sa Albancima, bar iz vizure prištinske administracije.

“Termin ‘Kosovari’ oni koriste u interakciji sa međunarodnom zajednicom, gde bi opet trebalo oni da vrše tu jednu vrstu mimikrije, gde govore da postoji kosovska građanska nacija, gde su svi Kosovari, bez obzira na jezik, poreklo, veru... To je zapravo mimikrija i nije slučajno, svi znaju, da se često ističe zastava prištinskih institucija, a uz nju i albanska etnička zastava, koja je zastava Albanije, međunarodno priznate suverene države. Oni će nastaviti sa tim performansom, ali to nikoga nije ubedilo, posebno Gorance i Srbe, da ta kosovska nacija uključuje i njih”, navodi naš sagovornik.

Radojković kaže da se na Kosovu nacionalno opredeljenje više shvata kao etničko, nego kao građansko.

“Albanska nacija, srpska nacija, hrvatska nacija su već formirane. Ovaj sada pokušaj po građanskom liberalnom modelu je istorijska realnost Zapadne Evrope i praktično ga je nemoguće sprovesti u državama koje se nalaze istočno od Francuske. Taj građanski princip nacije tu nije prirodan i organski, nije autohtoni, već je na tim prostorima etnički princip gde mi možemo biti državljani, imati ličnu kartu i pasoš određene države, ali nacionalno opredeljenje se više shvata kao etničko, nego kao građansko. I u tom smislu to je jedan zaludan posao, jer ne postoji kosovska nacija, nije postojala ni posebna kosovska etnička grupa. To je albanska etnička grupa koja ima svoju samostalnu državu Albaniju koja je priznata i članica UN, a ovo je pokušaj stvaranja jedne veštačke nacije”, zaključuje Radojković.

Analitičar iz Prištine Bljerim Burjani ocenjuje da će biti veoma teško da se popis realizuje i bude validan i da se treba odložiti.

"Građani imaju pravo da odluče koje će polje popuniti u formularu, sami će se opredeliti i izraziti svoju nacionalnu pripadnost u popisu stanovništva. Državljanstvo je pravni element, a nacionalna pripadnost osećaj građana, tako da će biti i jedno i drugo, kao što je bilo i ranijih godina", kaže Burjani za Kosovo onlajn.

Smatra da će biti teško sprovesti popis stanovništva, zbog toga što većina meštana sa sela radi u nekom većem gradu, ali i zbog emigracije stanovništva.

"Zasad nemamo puno podataka kako će izgledati formular popisa stanovništva ili kako su gradili fomular sa pitanjima. Mislim da nema dobrih osnova da se sprovede propis, biće teško zato što imamo mnogo ljudi koji stalno putuju unutar Kosova tokom dana, koji rade u gradovima, a prebivalište imaju u selu. Takvih ima mnogo. Zatim imamo i emigraciju", objašnjava Burjani.

Mišljenja je da bi bilo dobro da se popis odloži, da na kraju ne bi bio bezvredan.

"Mislim da je zasad bolje da se popis odloži, uostalom, koliko ima građana je poznato. Opštine imaju registar sa dokumentima ili registar imovine. Naravno, moramo imati popis stanovništva i imovine, ali da li će na kraju rezultati biti validni, to ne znamo", kaže Burjani.