Kaznene mere Kosovu pod lupom Brisela: EU šalje pozitivne signale, ali bez blanko podrške Prištini

Potpuno ukidanje kaznenih mera Evropske unije krajem januara najavila je predsednica Kosova Vjosa Osmani nakon Samita EU-Zapadni Balkan u decembru prošle godine. Danas, poslednjeg dana januara, veći deo sankcija je još uvek na snazi. Prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, to je znak da EU neće dati potpunu i bezuslovnu podršku Prištini dok se ne uveri da će se ponašati u skladu sa interesima Unije. Kako navode, ukidanje sankcija će sačekati i rasplet političke situacije, a uticaj će imati i to kako će se u narednom periodu kosovska vlast ponašati prema srpskoj zajednici.

Piše: Milena Miladinović

Osmani je 17. decembra najavila „sjajne vesti za Kosovo“  – potpuno ukidanje sankcija.

„Na kraju samita Evropska unija-Zapadni Balkan, nakon intenzivnih razgovora sa našim partnerima, doneta je odluka da se sve mere ukinu prema Kosovu, pri čemu se veliki deo ukida danas, a preostali deo krajem januara“, rekla je Osmani u video-poruci na Fejsbuku.

Reakcije na Kosovu na ovu vest bile su podeljenje: od slavlja vladajućih struktura, kritika opozicije zbog nanete štete, do zahvalnosti Briselu civilnog sektora.

Meces i po kasnije do putpunog ukidanja kaznenih mera ipak nije došlo, a sagovornici Kosovo onlajna to opisuju kao opreznost EU prema vlasti na Kosovu. Kako ističu, Unija želi političku stabilnost na Kosovu, pa će vrlo verovatno ukidanje sankcija sačekati formiranje novih institucija, pre svega vlade i skupštine, gde se moraju ratifikovati međunarodni sporazumi, ali i izbor predsednika.

Kao još jedan od parametara navode i ponašanje premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija prema srpskoj zajednici, a da se odnos Kurtija prema srpskoj zajednici i njenim političkim predstavnicima u tom periodu nije značajno promenio, govori i današnja odluka Centralne izborne komisije koja nije odobrila objavljivanje rezultata izbora za Srpsku listu, jer su dvojica članova iz redova Samoopredeljenja, Sami Kurteši i Aljban Krasnići, glasali protiv.

Usledila je reakcija ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića, koji je istakao da posebno zabrinjava činjenica da se ovakav potez dešava upravo u trenutku kada Evropska unija započinje proces ukidanja mera prema vladi Aljbina Kurtija.

„To se pokazuje kao korak koji očigledno nije doprineo obustavi pritisaka na Srbe i druge nevećinske nacionalne zajednice na Kosmetu, niti je najava njihovog ukidanja doprinela smirivanju prilika ili poštovanju demokratskih standarda“, napisao je Đurić na društvenoj mreži „X“.

Blanko podrška?

Istoričar Stefan Radojković izjavio je da Evropska unija ne želi da daje prištinskoj administraciji blanko podršku dok se ne uveri da će se ona manje-više ponašati u skladu sa željama i interesima Unije.

Radojković je za Kosovo onlajn istakao da EU čeka rasplet situacije na Kosovu i da li, u slučaju neizbora predsednika, sledi nova kriza, kao i kakav će biti pristup prema srpskoj zajednici.

„Može se reći da su oprezni u svom pristupu ka prištinskoj administraciji, da ne veruju u potpunosti da će prištinska administracija biti saradljiva sa institucijama Evropske unije, iz tog razloga oni verovatno čekaju da li će doći do reizbora Vjose Osmani ili možda nekog drugog kandidata za predsednika prištinskih institucija i da li će zapravo vlada Albina Kurtija pokazati kredibilitet i stabilnost, da bi oni na institucionalnom nivou imali sagovornika. Jer, ako ne dođe do reizbora Vjose Osmani i ako se uđe u novu političku i institucionalnu krizu, onda imate i povećani rizik za pritisak, na primer, na srpsku zajednicu, posebno na severu Kosova, za koju se pokazalo da je predmet političke kampanje i institucionalnog pritiska zarad poena u političkoj kampanji“, kaže Radojković. 

Kako navodi, EU pokazuje signale dobre volje po pitanju ukidanja sankcija, ali da ne želi da daje blanko podršku Prištini.

„Čini mi se da su oni još uvek oprezni, da pokazuju signale da su raspoloženi da ukinu sve sankcije, koje se inače i nisu pokazale kao neko sredstvo pritiska na Prištinu, ali da nisu spremni da daju blanko podršku prištinskoj administraciji dok ne vide da će ona da se ponaša manje više u skladu sa željama i interesima Evropske unije“, poručio je naš sagovornik.

Na pitanje da li bi jedan od parametara za ukidanje sankcija mogao da bude i najavljena integracija prosvete i zdravstva, ili su to jednostrani potezi, Radojković ističe da EU želi da vrati Kurtija u okvire briselskih sporazuma.

„Bilo bi logično da žele da vrate Kurtija u okvire Briselskih sporazuma potpisanih 2013. i 2015. godine i kasnije svih onih naknadnih sporazuma o tzv. francusko-nemačkom planu i Ohridskom sporazumu. Drugim rečima, nije da nije predviđena neka, uslovno rečeno, integracija srpskog obrazovnog i zdravstvenog sistema, ali u okviru Zajednice srpskih opština. Svi znamo da je Kurti apsolutni protivnik takvog okvira i sad se postavlja pitanje da li će EU biti u mogućnosti da ga natera, da pritisak, koji on očigledno vrši nad srpskom zajednicom, vrši - ali u okviru dogovorenih okvira iz 2013. i 2015. godine“, dodao je istoričar.

Kako dodaje, logično je da Unija ne želi da dijalog ostane mrtvo slovo na papiru.

„U tom smislu, Tači se pokazao kao daleko saradljivi sagovornik i srpskoj zajednici i Republici Srbiji. I videćemo. Da sam ja na mestu Evropske unije, bilo bi mi logično da oni žele da Briselski dijalog bude funkcionalan, a ne mrtvo slovo na papiru. Videćemo kolika će biti uloga u tome i izaslanika Evropske unije, gospodina Sorensena, ali definitivno će to biti jedan od signala da li Kurti postaje saradljiviji. Ja lično sam veoma skeptičan prema tome. On je inače i svojevremeno prema deklaraciji o nezavisnosti prištinskih institucija rekao da je ona deklaracija o zavisnosti, jer je nastala na osnovu Ahtisarijevog sveobuhvatnog plana za rešenje tog problema, gde on zapravo vidi preterano mešanje međunarodnih faktora na, kako on to vidi, unutrašnje pitanje Kosova i Metohije. U tom smislu sve je moguće“, istakao je Radojković.

Prema njegovom mišljenju, veći pritisak mogle bi da učine Sjedinjene Američke Države u određenom formatu, ali da se postavlja pitanje koliko su one spremne da se mešaju u pitanje Balkana, a koliko su tu stvar prepustile Evropskoj uniji.

Funkcionalan politički sistem

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Milutinović izjavio je da ukidanje sankcija EU prema Kosovu nije bezuslovno, kao što su se politički akteri u Prištini nadali, već da Kosovo mora da uspostavi funkcionalan politički sistem i da ispoštuje demokratski princip, kako bi imalo finansijsku korist.

Milutinović je podsetio da se Kosovo trenutno nalazi u fazi vizne liberalizacije, koja omogućava građanima da putuju nesmetano u države članice Evropske unije, što je, dodaje, jedna od pogodnosti za privredu, građane, studente, ali i obične ljude na Kosovu.

Kako naglašava, novost je to što se, nakon sankcionisanja i uslovljavanja podrške Evropske unije Kosovu, otvara novi prostor i mogućnost da se uspostavi institucionalni sistem koji će garantovati definitivnu mirnu smenu vlasti na čitavoj toj teritoriji.

„Ono što je osnovni preduslov jeste to da postoji jedan funkcionalan, operativan politički sistem koji će omogućiti da se poštuje makar osnovni bazični institucionalni poredak. Dakle, da imate i većinu i manjinu u parlamentu i u lokalnim skupštinama, da se uspostavi jedan bazični osnovni demokratski princip. Nakon što se to uspostavi, onda ćete imati i finansijsku podršku Evropske unije, odnosno Evropske komisije koja je uslovljena upravo tim napretkom u domenu uspostavljanja institucija. Dakle, ona nije tako bezuslovna, kao što je to možda očekivano od strane mnogih političkih elita”, rekao je Milutinović za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, sada su svi na Kosovu toga svesni, a ukidanje sankcija Milutinović vidi kao priliku da se iz Plana rasta odvaja određeni iznos da se uspostavi stabilizacioni institucionalni mehanizam političkog sistema na Kosovu.

„To je ono što je osnovni i dobronamerni cilj Brisela, odnosno Evropske komisije. Ona želi da i Srbija i Kosovo rade u svom najboljem interesu, u smislu da normalizuju odnose, ali da to bude na jednoj demokratskoj proceduralnoj institucionalnoj bazi”, naglasio je naš sagovornik.

Kosovo će prvo morati da ratifikuje određene sporazume, istakao je Milutinović, nakon čega će moći da očekuje priliv finansijskih sredstava.

„To je nešto što opet zavisi od političkih elita na Kosovu i Metohiji, od toga da postoji neki bazični konsenzus između svih političkih aktera. Šta je osnovni strateški cilj -  da li je to normalizacija političkih prilika ili da se nastavi dalje sa trenutnim stanjem gde niko ni sa kim ne razgovara, niko ne želi da uspostavi bazični osnovni institucionalni sistem, već ga zapravo zloupotrebljava”, kaže on.

Prema mišljenju Milutinovića, Evropska komisija će i nakon ukidanja sankcija, kao i nakon dodele finansijskih sredstava, pratiti situaciju na Kosovu i poštovanje dogovora, odnosno da li finansijska sredstva odlaze na pravo mesto ili pak u sivu zonu.

„Kada se većina nametne, ona počinje da zloupotrebljava svoju poziciju, pa se Europska komisija pita što bi Samoopredeljenju činilo određene ustupke. Ako Samoopredeljenje, kome je data vlast, ne želi da izađe u susret i uspostavi ono što je u najboljem interesu i partije i tamošnjeg političkog sistema, koji defakto postoji, zašto bi onda dobili sredstva? Naravno, komisija će to ponovno da ocenjuje, da li je sve ratifikovano, da li su sve procedure ispoštovane, na konto toga dalje možete da očekujete da ćete dobiti ta sredstva. Čak i kada dobijete sredstva, da li će ona biti dalje iskorišćena na proceduralni način, ili će biti zloupotrebljena. Oni žele da znaju na šta se taj novac troši, da ne ode u sivu zonu. Sve je vrlo uslovljeno zato što postoji određeno iskustvo na osnovu koga se vrši nadzor”, zaključio je Milutinović.

EU drži reč

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini je, po pitanju konačnog ukidanja sankcija EU prema Kosovu, istakao da Unija drži svoju reč, ali i da Kosovo mora da ispuni data obećanja.

Šahini je za Kosovo onlajn izjavio da je do sada EU ukinula sankije na 30 miliona evra iz različitih fondova, što je, prema njegovim rečima, malo ali dobro.

„Imali smo rok do kada smo mogli da koristimo 400 miliona evra, EU je ukinula sankcije na 30 miliona evra koja su još iz 2022. godine, to je malo, ali dobro. Evropa drži reč, ali i Kosovo mora da održi svoju. Da nastavi put ka integraciji u EU, da ispunimo naše obaveze i obećanja. Kosovo je u ovoj situaciji izgubilo najviše iz Plana rasta i fondova EU, jer su sankcije bile direktne“, rekao je Šahini.

Prema njegovim rečima, EU prati dešavanja na Kosovu, a ukoliko Priština stane sa ispunjavanjem obaveza, staće i priliv novca iz EU.

„EU ima svoje ljude koji prate dešavanja na Kosovu, korake na Kosovu prema integraciji u EU. Ukoliko budemo stali, najverovatnije da će i finansije stati. To treba pratiti, a verujem da će Vlada Kosova i Ministarstvo za integracije biti pažljivi u tome u ovoj godini. Znamo da EU prema Kosovu donosi neke odluke za koje nas ne pitaju“, zaključio je Šahini.