Kosovo u trci sa vremenom: Da li su politički odnosi jasniji u nedelji pred istek roka za izbor predsednika?

Kosovska politička trka sa vremenom ulazi u samu završnicu, a raspisivanje novih vanrednih parlamentarnih izbora najizvesniji su scenario ukoliko ne dođe do hitnog kompromisa po pitanju izbora predsednika. Uoči isteka ustavnog roka, sagovornici Kosovo onlajna ukazuju na duboku političku nestabilnost, neizvesnost u pogledu postizanja većine i opasnost od novih višemilionskih troškova.

Piše: Milena Miladinović

Prema presudi Ustavnog suda poslednji dan za izbor predsednika Kosova je 6. oktobar. Ukoliko se do tog datuma ne izabere predsednik, Kosovo će se suočiti sa još jednim izbornim ciklusom, četvrtim u poslednje dve godine.

Da li su odnosi političkih partija u poslednjoj nedelji pred istek ustavnog roka među političkim partijama na Kosovu jasniji, ili je predsedničko pitanje i dalje „kamen spoticanja“ i da li je ono uslovljeno podrškom predlogu o izmenama Zakona o Specijalizovanim većima Kosova koje je predložila DPK?

Sagovornici Kosovo onlajna ne vide da su stranke ozbiljne u reševanju predsedničkog pitanja, ali ocenjuju da premijeru i lideru Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju izbori u ovom trenutku ne bi odgovarali.

Izbori najverovatniji scenario

Direktor Strategije u Centru za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković smatra da su novi izbori najverovatniji scenario za kosovsku političku krizu, jer u poslednjoj nedelji pred istek ustavnog roka za izbor predsednika, to pitanje i dalje ostaje otvoreno.

Pavković za Kosovo onlajn ocenjuje da politički odnosi na Kosovu danas nisu ništa jasniji, nego dan nakon izbora u junu.

„Nakon tri kruga parlamentarnih izbora i dalje imamo političku nestabilnost na Kosovu. Vlada je izabrana iz prostog razloga zato što je Samoopredeljenje dobilo dovoljan broj mandata da formira Vladu, međutim pitanje predsednika i dalje ostaje otvoreno. Zvanično nemamo kandidata, ustavni rok teče i vrlo brzo će da istekne“, kazao je Pavković.

Dodao je da su početkom septembra postojali pregovori između DSK i Samoopredeljenja.

„Postojao je kandidat koji se povukao, tako da ništa toga. Situacija se nakon tri kruga parlamentarnih izbora nije raščistila, nema političkog dogovora, kriza i dalje traje i najverovatniji scenario je da će isteći ustavni rok i da ćemo ići na još jedne parlamentarne izbore“, kazao je on.

Na pitanje da li postoji mogućnost da Samoopredeljenje uslovi podršku svom kandidatu za predsednika u zamenu za usvajanje Zakona o specijalnom sudu, Pavković kaže da to nije izvesno.

„To je interesantno pitanje. Nakon presude Hašimu Tačiju postoji veliko nezadovoljstvo kako među političkim predstavnicima, tako i među građanima Kosova presudom Specializovanih veća i u tom kontekstu postoji veliki potencijal za sinergiju, odnosno za podršku takvom jednom zakonu. To je nešto čime bi Aljbin Kuti potencijalno mogao da trguje u zamenu za podršku za nekog predsedničkog kandidata. Međutim, to je u teoriji, ali u praksi nema nikakvih nagoveštaja da postoji bilo kakav kandidat.  Tako da, iako to potencijalno predstavlja dobru priliku, ja nisam optimista, niti očekujem da će zapravo to omogućiti takvu vrstu političke trgovine da bi se došlo do izbora predsednika“, kazao je Pavković.

On očekuje da će  opozicija zapravo pokušati da iskoristio talas nezadovojstva zbog presude.

„Verujem da će opozicija pokušati da pripiše odgovornost Kurtiju i da onda na tom talasu nezadovoljstva pokuša da na nekim novim izborima dobije veći broj glasova. Mislim da će opozicija na osnovu ove presude Specijalizovanih veća pokušati da izbaci Kurtiju iz ruke njegovu najjaču kartu, a to je karta nacionalizma. Građani su nezadovoljni presudom suda, a Vlada Kosova je neodređena po tom pitanju ili nije ispunila očekivanja građana, zbog čega očekujem da će opozicija kritikovati Vladu i pokušati da tu kartu nacionalizma koja je bila najjača, izbaci Kurtiju iz ruke i prisvoji za sebe i na taj način pokuša da ukrade, odnosno da preuzme deo birača Kurtija i napravi bolji izborni rezultat na potencijalnim novim izborima“, objasnio je naš sagovornik.

Kako je kazao, Kurti sad nema mogućnosti da održi potencijalne izbore krajem decembra tokom praznika, što mu može otežati izborini rezultat.

„Dijaspora je druga jaka karta koju Kurti ima, a tradicionalno su glasovi dijaspore tokom prethodnih izbornih ciklusa prevagnuli u korist Kurtija. Međutim, sada Kurti nema, zbog ustavnih rokova mogućnost da odloži izbore, na primer, za kraj decembra, kada tradicionalno dijaspora dolazi. S druge strane, Kurti se pokazalo kao veoma tvrdoglav političar koji nije sklon kompromisu i suštinski je pokazao da spreman da ide glavom kroz zid u svim situacijama i ne bi me čudilo da i sad ode na vanredne izbore, jer ne želi nikako da deli vlast i da ulazi u koalicione vlade, pa makar po cenu i da potpuno izgubi vlast“, zaključuje Pavković. 

Nisu iscrpljene sve mogućnosti

Izvršni direktor nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Dušan Radaković ocenio je da još nisu iscrpljene sve mogućnosti za rešavanje političke krize na Kosovu ali da u ovom trenutku premijeru Aljbinu Kurtiju ne odgovaraju novi izbori.

„Nisu sve mogućnosti iscrpljene. Mislim da u ovom trenutku Kurtiju ne odgovaraju izbori u svakom pogledu, zato što DPK jača taj nacionalizam koji je izgubio kroz OVK i kroz armiju. Nakon odluke, to je krenulo da buja, jer imamo ovoliko dana već proteste“, kaže Radaković za Kosovo onlajn.

Smatra da bi, ukoliko dođe do vanrednih izbora, oni mogli biti održani krajem decembra.

„Sigurno će Kurti, i zbog odluke koja je doneta u Hagu, ali i zbog toga što je već tri-četiri puta organizovao izbore bez nečeg konkretnog, vlada bez vlade, bez skupštine, ako ne može da ih organizuje 27. decembra, što mu je volja, sigurno će imati manji broj glasača“, naveo je Radaković.

On očekuje da će Kurti sada, možda i nauštrb sopstvene vlasti, nastojati da pronađe prostor za parlamentarizam i razgovor sa opozicionim partijama.

„Sada će, pretpostavljam, DPK tražiti svog kandidata, nekog koji će biti možda ne iz te partije, ali neki intelektualac koji će zdušno podržati gašenje Specijalizovanih veća, da se ta odluka na određeni način skloni, minimizuje, da bi se ti vladari vratili na svoje mesto. Ali, s druge strane, videćemo da li će sud istrajati. Ja se iskreno nadam“, smatra.

Radaković navodi da bi jedan od mogućih scenarija bio izbegavanje novih izbora kroz pronalaženje kompromisnog kandidata za predsednika, ocenjujući da bi odgovornost za takav dogovor bila pre svega na Kurtiju.

„Nadam se da neće biti izbora, da će da se nađe neko rešenje. Mislim da je trenutno taj vrući kamen kod Kurtija u rukama. Na koji način može da reši situaciju bez izbora i da ima kandidata koga on donekle i ne želi, a druga strana samo jača na taj način ako ima svog kandidata za predsednika“, zaključio je Radaković.

Inat staviti po strani

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini istakao je da političari na Kosovu nisu pokazali interesovanje za narod, i da bi trebalo da inat i političku podelu, kada je u pitanju izbor predsednika, stave po strani.

„Naše političare, kako su pokazali do sada, ne interesuju narod i država, koliko im je važan lični interes. Oni bi trebalo da inat i političku podelu stave po strani. Moramo da se držimo zajedno, sve partije, a pogotovo u demokratskim državama, jer na Kosovu nijedna partija nema dovoljnu većinu da izabere predsednika. Predsednik mora da bude iz opozicione partije, zbog bolje demokratije. Ne bi trebalo da sve funkcije u jednoj državi drži jedna partija, u ovom slučaju Samoopredeljenje“, rekao je Šahini za Kosovo onlajn.

Šahini smatra da podrška predlogu izmene Zakona o Specijalizovanim većima Kosova ne bi trebalo da bude uslovljena glasovima za izbor predsednika Kosova.

„To su dve različite stvari, ne treba praviti uslove. To pokazuje koliko su nezreli naši političari ukoliko zaista tako uslovljavaju jedni druge. Treba da izaberemo predsednika koji je jak, koji ima u Evropskoj uniji i u celom svetu otvorena vrata, koji treba da ruši sve prepreke koje smo mi napravili u zadnje vreme i da idemo napred kao Kosovo, jer je Kosovo ostalo iza ostalih država na Balkanu“, kazao je on.

Šahini je mišljenja da Kosovu nisu potrebni troškovi u vidu novih izbora, a da bi građani, ukoliko ipak dođe do toga, trebalo da razmisle kome daju svoj glas.

„Mislim da ne bi trebalo da idemo na nove izbore. Imaćemo dosta troškova, a ostavićemo nedovršenim sve reforme i zakone koji su bitni i hitni. Institucije neće biti u funkciji mesecima nakon izbora. Ali, koliko vidim, nema ozbiljne priče za izbor predsednika. Ukoliko političari ne nađu dogovor, onda svi glasači treba da razmisle za koga glasaju“, poručio je naš sagovornik.

Šahini je naglasio da je Kosovo već dve godine bez funkcionalnih institucija, što utiče na gubitak novca iz Plana rasta, iz koga je Kosovo od predviđenih 882 miliona do sada dobilo samo sedam odsto.