Kritike Srbiji zbog namere da kazni zločine ili pravni kaleidoskop

Srbija se zbog predloga zakona o pravosudnoj nadležnosti na teritoriji Kosova suočila sa kritikama američkog Stejt departmenta, Nemačke, pa i EU u celini, koji u ovome vide kršenje obaveza iz dijaloga sa Prištinom. Iako javno nije precizirano koje se obaveze krše, prema nekim od tumačenja, Beogradu se zamera da krši dogovor o integraciji srpske zajednice u pravosudni sistem Kosova. Izrečene primedbe Srbiji Srpska lista vidi kao primenu dvostrukih aršina jer se istovremeno od nje traži da procesuira učesnike sukoba u Banjskoj. Ko stvari posmatra kroz ispravnu prizmu?

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Iz perspektive onih koji su Kosovo priznali dan ili nekoliko posle jednostranog proglašenja nezavisnosti 17. februara 2008, jasno je da na Kosovu važe zakoni usvojeni u Prištini, iz ugla Beograda još je jasnije da je Kosovo po Ustavu Srbije srpska pokrajina, a dogovor sa Prištinom, iako je bilo takvih ideja, po principu: „Slažemo se da se ne slažemo“ nije postignut.

Kao na ono što je nejasno ili paradoks, Srpska lista ukazala je da dok se osuđuje predlog zakona Vlade Srbije u vezi sa pravosudnom nadležnošću za teritoriju Kosova, od Srbije se takođe traži da privede pravdi Milana Radoičića i druge koji su bili deo sukoba u Banjskoj.

Kao i na status Kosova i na „privođenje pravdi", očigledno, može da se gleda iz dva ugla, pa tako sociolog Vladimir Vuletić kaže za Kosovo onlajn da se od Srbije zapravo očekuje da izruči osobe koje eventualno traže kosovski sudovi, iako je pozicija Srbije po ovim pitanjima definisana njenim Ustavom. 

I prema oceni političkog analitičara Nedžmedina Spahiua privođenje pravdi ne mora da znači da Srbija treba da bude ta koja će da sudi.  

Advokat Goran Petronijević, koji je i branilac Radoičića, međutim ističe da ako se od Srbije traži da procesuira Milana Radoičića, da to tužilaštvo i sudovi u Srbiji i rade.

„Ali u tome nemaju saradnju kosovskih organa, čak ni Euleksa da se dostave dokazi na osnovu kojih bi tužilaštvo moglo da postupa. To sve rade da bi kompromitovali tužilaštvo i sudove u Beogradu da bi rekli: 'eto oni ne rade, ne žele da rade' i na taj način nas gurnuli pod pritisak Zapada, a to nije tačno, već je potpuno obrnuto", tvrdi Petronijević. 

On podseća da je Milan Radoičić posle događaja u Banjskoj izašao i rekao: 'ja sam to uradio', i naveo razloge i da tu nema nikakve „tajne i magle". 

„To je bio otpor strahovitoj torturi koja se primenjuje od strane Kurtijevog režima prema narodu na KiM. I da su bili u pravu pokazuje nastavak te torture i rezultati svega što se događalo u narednom periodu. Država je reagovala, privela ga, zadržala, saslušala, pokrenula postupak i tražila dokaze od onih koji su u posedu tih dokaza. Oni ih ne daju. Ne daju ih zbog toga što znaju da će nedostatkom dokaza ovde biti blokiran postupak i da on ne može da se vodi bez tih dokaza. A, oni će to koristiti u permanentnom političkom i pravnom pravcu napada na državu Srbiju", ocenjuje Petronijević.

Istovremeni pritisci dela međunarodne zajednice na Srbiju po pitanju Banjske i negodovanje što Srbija pokušava da formira posebno odeljenje tužilaštva i suda i procesuira sve one koji su činili zločine na Kosovu, za Petronijevića je  - neprincipijelna primena prava.

Kako dodaje, predlog zakona o nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Kosova, koji je usvojila Vlada Srbije, ne odgovara delu međunarodne zajednice jer će pod udar takve zakonske aktivnosti doći njihovi saveznici, koji su sa njima zajedno bili 1998. i 1999. godine, odnosno „OVK i njihovi sledbenici".

Ukazuje i da su se ljudi u Srbiji gotovo navikli na to da postoji neprincipijelno posmatranje određenog problema i da se smatra normalnim kada neko kaže: "u ovom slučaju država treba da funkcioniše, a u ovom ne treba". 

„Kosovo i Metohija je ustavnopravno i međunarodnopravno sastavni deo teritorije Republike Srbije, međunarodno priznate samostalne države. To je činjenično, pravno stanje, a faktičko se malo razlikuje jer je Kosovo i Metohija okupirani deo teritorije, koliko god da se i naše vlasti i mnogi ljudi opirali da to kažu i priznaju. Okupirani su od Natoa i OVK, odnosno njihovih naslednika koji se sada oblače u razne uniforme i formiraju vojsku, suprotno Rezoluciji 1244 i svim mogućim sporazumima i aktima koji su na međunarodnom nivou postignuti", navodi Petronijević. 

Inače, Predlog zakona „o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija" ušao je u skupštinsku proceduru, a u njemu se navodi da je cilj zaštita osnovnih ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom Srbije i međunarodnim dokumentima, imajući u vidu porast kršenja i uskraćivanja ljudskih prava na teritoriji Kosova. Predviđa se da će zakon primenjivati radi krivičnog gonjenja i suđenja za sva krivična dela izvršena posle 17. februara 2008. godine na teritoriji Kosova.

Vuletić smatra da ocena američkog Stejt departmenta po kojoj predlog ovog zakona predstavlja kršenje obaveza iz dijaloga, proizilazi iz američke pozicije da su Kosovo i Srbija dve nezavisne države i da Srbija nema nikakve ingerencije da se meša u bilo šta što se tiče krivičnog ili bilo kakvog drugog gonjenja na Kosovu.

„Kosovo i Metohija je područje koje trenutno nije pod ingerencijom državnih organa Srbije, ali to ne znači da se Srbija odriče prava da ima te ingerencije na način koji je definisan predlogom ovog zakona. Taj čin, ne samo pravosudni, nego i politički je reakcija Srbije na nečinjenje Kfora i drugih institucija na u poslednje vreme sve intenzivnije ugrožavanje ljudskih prava i sloboda Srba koji žive na Kosovu i Metohiji i ponašanja privremenih institucija. Tako da je ovo spor koji postoji već dugo kada govorimo ne samo o Prištini i Beogradu, nego i o Vašingtonu i Beogradu", objašnjava Vuletić.

Kako dodaje, predlog zakona o pravosudnoj nadležnosti Srbije na teritoriji Kosova došao je u trenutku kada predstoji smena vlasti u Vašingtonu i da će za Beograd biti interesantno kako će na taj predlog reagovati nova američka administracija, jer predlog zakona tek treba da prođe skupštinsku proceduru. 

„To će biti svojevrsni test da se vidi kako Trampova administracija vidi razrešenje ovog konflikta i šta će oni tim povodom reći. Nadam se da će Trampova administracija, ne kada je reč o praktičnim rešenjima, ali generalno kada je reč o političkom duhu rešenja problema biti bliža onome što bismo mogli nazvati kompromis i što jeste zapravo politika Srbije", navodi Vuletić.

Prema oceni Spahiua ne treba tumačiti da SAD imaju duple standarde kada istovremeno pozivaju Srbiju da privede pravdi Milana Radoičića zbog događaja u Banjskoj i kada je kritikuju zbog predloženog zakona o pravosudnoj nadležnosti na teritoriji Kosova, jer kako kaže, privođenje pravdi ne mora da znači da Srbija treba da bude ta koja će da sudi.  

„Budući da je po američkom viđenju Kosovo nezavisna i suverena država, onda je predloženi zakon mešanje u pravosuđe druge, susedne države. Što se tiče dovođenja pred pravdu, to ne mora da znači da Srbija sudi, već da mora da ga (Radoičića) preda", naveo je Spahiu za Kosovo onlajn. 

On dodaje da je saradnja između pravosudnih organa država koje imaju uspostavljene međusobne odnose normalna stvar. 

„Naravno one koje nemaju odnose, one ne sarađuju, ali u ovom slučaju se radi o nekim dogovorima o saradnji koji su postignuti i to je poziv na tu saradnju", navodi Spahiu.