Ksenofobija u regionu: Da li je stanovništvo spremno da prihvati strane državljane?

Strane državaljane, najčešće iz azijskih zemalja, sve češće možemo videti u našoj okolini. Dostava, građevina i ugostiteljstvo samo su neki od poslova koje stranci obavljaju. Kakvi su uslovi za dobijanje dozvola za rad i boravak i kako na njih gleda domicilno stanovništvo, govorili su za Kosovo onlajn poznavaoci prilika u regionu, a prema njihovim rečima, u zavisnosti od zemlje, menja se i pogled meštana na sve veću prisutnost stranaca.

Piše: Milena Miladinović

Privođenje gotovo 50 turskih državljana u Crnoj Gori uključujući dvojicu za koje se sumnja da su učestvovala u tuči u kojoj je Podgoričanin M.J ranjen nožem, i hitno ukidanje bezviznog režima za državljanje te zemlje, pokrenulo je pitanje ksenofobije na Zapadnom Balkanu i da li je stanovništvo spremno da prihvati stalno prisustvo stranaca u njihovim zemljama.

Prema zvaničnim podacima, u Crnoj Gori je prisutno 13 hiljada Turaka, iako su mnogi meštani te zemlje tokom letnjih meseci na društvenim mrežama delili sadržaj u kojem upozoravaju da su državljani te zemlje „preplavili” glavni grad, pa da „više imaju osećaj da su u Istanbulu nego u Podgorici”.

Novinar Juronjuza iz Crne Gore Marko Stojanović u pisanom odgovoru za Kosovo onlajn naglasio je da je za gotovo sve strane državljane u toj zemlji zajednično to što su platežno moćniji od većinskog stanovništva. 

„Stranci su u Crnu Goru masovno počeli da dolaze još od sticanja nezavisnosti 2006. godine. Prvo su to bili Rusi, a potom je u drugom talasu bio primetan dolazak Rusa i Ukrajinaca, tokom sukoba u Ukrajini. Nakon njih, u trećem talasu počeli su da dolaze državljani Turske i Azerbejdžana, koji su bili oslobođeni viza. Ono što je zajedničko za gotovo sve strance jeste da su uglavnom platežno moćniji od crnogorskih državljana. Međutim, iako su značajno uticali na ekonomsku sliku Crne Gore, odnos domicilnog stanovništva je bio veoma liberalan prema njima”, rekao je Stojanović.

Kako je dodao, do nedavnog incidenta, strani državaljani u Crnoj Gori nisu imali problema.

„Crna Gora je primala izbeglice i tokom ratova 90-ih, otvorila je svoja vrata za sve koji su zbog ratnih sukoba morali da pobegnu sa svojih ognjišta. Dakle, suštinski u Crnoj Gori stranci do skoro nisu imali problema. Sve se promenilo pre nekoliko sedmica, kada je tokom napada povređen Podgoričanin. Kako su prvi izveštaji govorili, za napadače su osumnjičeni državljani Turske. Kasnije se ispostavilo da su u pitanju državljani Azerbejdžana, a ono što je dodatno podgrejalo atmosferu jeste činjenica da je do prvog hapšenja (ispostaviće se nevinih ljudi) prošlo više od 24 sata od napada, pa su i građani bili revoltirani propustima policije”, kazao je Stojanović.

Prema njegovim rečima, nakon nedelju dana sukoba na ulicama, situacija se brzo vratila u normalu.

„Suštinski, strani državljani u Crnoj Gori žive bez problema, nakon tih nedelju dana sukoba na ulicama i momenata straha koji su jednako osećali i domaći i strani državljani. Ali, danas se situacija vratila u normalu, i etnički sukobi su ostali samo ružna epizoda u svakodnevnom životu”, istakao je naš sagovornik.

Tokom prethodnih desetak godina, naglasio je Stojanović, stranci su u Crnoj Gori mogli da „kupe” državljanstvo, odnosno kupovinom nekretnine mogli su da dobiju državljanstvo.

„Efekti programa ekonomskog državljanstva su da je više od dve hiljade stranaca iz 73 države kupilo crnogorsko džavljanstvo na osnovu ulaganja od 250 miliona eura”, naveo je Stojanović.

Prisustvo stranih radnika u poslednjem period vidljivo je u čitavom regionu Zapadnog Balkana, od Albanije, preko Severne Makedonije i Kosova, do Srbije, a prema rečima naših sagovornika stanovništvo je - manje ili više – spremno da ih prihvati. Predrasude postoje, ali i razumevanje da se zbog migracije mora nadoknaditi radna snaga.

Legalna i iregularna migracija

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Srbiji Radoš Đurović u izjavi za Kosovo onlajn ocenio je da su zemlje regiona otvorene za dolazak legalne radne snage, ali da je stanovništvo u njima zabrinuto na koji način će se strani radnici integrisati u društva.

Đurović naglašava da treba razdvojiti legalnu od iregularne migracije. 

„Iregularna migracija je ona u kojoj dolaze ljudi bez viza, dolaze spašavajući živu glavu, najčešće kao izbeglice ili tražioci azila. Legalna migracija podrazumeva željenu migraciju uz adekvatne dozvole boravka i rada. To je bio slučaj sa turskim državljanima mahom u Crnoj Gori. I u drugim zemljama Balkana postoji jedan hroničan nedostatak radne snage i u tom smislu sve te zemlje pokušavaju da dovuku nove radnike koji bi popunili prazna mesta”, kazao je Đurović.

Dodao je da je među njima i Srbija jedna od zemlja koja o tome sada sve intenzivnije razmišlja i preduzima aktivnosti tim povodom.

„Prošle godine je preko 100.000 radnih dozvola izdato strancima. Ove godine se očekuje sličan broj i te brojke se neće smanjiti ni u narednim godinama, jer postoji hroničan nedostatak radne snage u mnogim zanimanjima. U tom smislu, Srbija i zemlje regiona razmišljaju da povećaju radnu migraciju”, kazao je Đurović.

Kada su u pitanju uslovi za boravak stranih radnika u Srbiji, Đurović objašnjava da je procedura za dolazak u Srbiju jasna. 

„Da biste došli u Srbiju, potrebno je da aplicirate za radnu i boravišnu dozvolu. U tome značajnu ulogu igraju i agencije za zapošljavanje, bilo u zemlji porekla, ali i agencije za zapošljavanje iz Srbije, koje pronalaze klijente, odnosno poslodavce, koji su nedostatku radne snage. One premošćuju taj prvi kontakt i uspostavljaju vezu sa zemljama porekla odakle se traže radnici. Kada oni dođu ovde, vrlo brzo se izdaje boravišna i radna dozvola u periodu od prva tri meseca, ne bi li se olakšalo angažovanje ovih ljudi i dovoženje do Srbije”, kazao je Đurović.

Precizirao je da je poslodavac obavezan i da obezbedi smeštaj radnicima. 

Ipak, podvukao da postoji trend da strani radnici ostanu neko vreme, ali onda dođe i do njihovog odliva.

„Oni dođu ovde, ali zbog blizine Evropske unije i onoga što bi svi mislili da je sigurna luka, odlaze, jer veruju da Evropska unija obezbeđuje bolje uslove. Mnogi od njih nestanu, ponovo dođu u kontakt s krijumčarima i ponovo pokušaju da nastave dalje, najčešće ilegalno, i onda tu više nema razlike između ove iregularne migracije i te nove migracije Srbije ka Evropskoj uniji. To je hroničan problem”, kazao je Đurović.

Upitan o odnosu većinskog stanovništva u Srbiji prema strancima, ističe da se tu razlikuje upravo odnos prema različitim grupama stranaca. 

„Kada se radi o izbeglicama, ljudima koji beže od rata, od nasilja, bilo da se radi o Siriji, Iraku, pa čak i Ukrajini, naša strana pokazuje visoki stepen razumevanja. Empatija postoji verovatno i zbog našeg istorijskog konteksta, onoga što smo i mi nedavno preživeli od rata, bombardovanja, izbeglištva i u tom smislu razumemo zašto ljudi dolaze”, kazao je on.

Međutim, kako dodaje, sve je manje razumevanja za legalnu radnu snagu, odnosno za strane radnike.

„Primećujemo da građani sve više imaju pitanja, imaju strah da će ostati bez posla, da su ugroženi konkurencijom koja dolazi iz inostranstva. Isto tako njih brine i način integracije ovih ljudi koji su prisutni sada sve više i kao vozači, i kao uslužno osobe... Biće ih sve više u zemlji i u Beogradu. To stvara nelagodu. Građani se pitaju da li će ovi ljudi i na koji način biti integrisani. Da bi to bilo sve uspešno, potrebno je imati adekvatan plan i sprovoditi intenzivne mere da bi se ljudi na neki način integrisali, što mislim da nedostaje u ovom trenutku. Ali ističem, postoji negodovanje kod domaćeg stanovništva kada se radi o stranoj, legalnoj radnoj snazi koja dolazi ovde”, zaključio je Đurović.

Normalan proces

Sociolog Jeton Brajšori istakao je da je dolazak stranih radnika normalan proces, s obzirom da mladi sa Kosova odlaze u inostranstvo, zbog čega Kosovu nedostaje radna snaga.

„Imajući u vidu da naši mladi ljudi odlaze u inostranstvo da rade, normalno je očekivati da dođu neki ljudi koji hoće da rade ovde na Kosovu. Uglavnom oni dolaze iz Indije, Bangladeša, iz neke druge azijske zemlje. Moramo imati u vidu ono kako nas prime  u drugim zemljama, pa bismo i mi trebalo da se odnosimo tako prema onima koji dolaze kod nas, da ih primimo dobro i da se sarađujemo s njima“, rekao je Brajšori za Kosovo onlajn.

Ističući da su potrebne dozvole za rad i dozvole za boravak, kako bi strani ddržavljani radili na Kosovu, Brajšori navodi da u Prištini veliki broj ljudi, uglavnom iz Azije, radi na građevini.

Kako je dodao, procedure za dobijanje tih dozvola nisu teške.

Prema njegovim rečima, reakcije građana Kosova na radnike iz drugih zemalja u početku nisu bile dobre, ali da sada već shvataju da je Kosovu potrebna radna snaga.

„U početku nisu bile baš dobre reakcije, ali kako je vreme teklo, shvatili su da moramo da primimo nove, isto kao što i mi radimo u inostranstvum ovim ljudima je potreban posao, zato su došli ovde. Možda neki strahuju i bune se, jer nema posla i rade za male plate, i to će biti mali problem, ali verujem da će to brzo proći“, naglasio je Brajšori.

Predrasude

Projektni koordinator u Makedonskom udruženju mladih pravnika i deo Balkanskog saveta za izbeglice i migracije Irena Zdravkova smatra da se, po pitanju stranih državljana, mora imati u vidu bezbednosni aspekt, kao i da većinsko stanovništvo Severne Makodonije ima predrasude prema strancima, iako nema ksenofobičkih izjava.

Zdravkova je istakla da su na nivou Zapadnog Balkana postojale inicijative koje bi olakšale pristup tržištu rada, zbog potrebe za radnicima.

Kako dodaje, takva je bila i iniijativa Otvoreni Balkan, koja je, kako dodaje, trebalo da olakša kretanje, a pre svega veće prisustvo slobodnog kretanja radne snage između Albanije, Severne Makedonije i Srbije.

„Međutim, suočili smo se sa drugačijom situacijom gde su, umesto većeg kretanja na nivou Zapadnog Balkana, počeli da dolaze državljani iz Nepala, Bangladeša, Indije, iz sasvim drugih zemalja. Zatim je došlo do situacije gde je, umesto da ostanu ovde, izazov legalne migracije doveo do nelegalne migracije, jer prema saznanjima i izveštajima MUP-a, postoji veliki broj prijavljenih radnika koji su zapravo radili neki period ovde, ali su odmah napustili državu i potom otišli, pretpostavljam u Evropu“, kazala je Zdravkova za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima po pitanju stranih državljana mora se voditi računa o dve stvari: potreba za radnicima sa jedne strane, i sa druge strane upravljanje migracijom.

„Da se ima u vidu bezbednosni aspekt, koliko oni ispunjavaju kvalifikacije kod nas, koliko treba da ostanu, i isto tako, ujedno vrlo bitno, da li mi kao domaći državljani imamo dovoljno ljudi koji bi bili angažovani, sve u cilju da se izbegne da strani radnici dođu i budu dominantni na tržištu rada“, poručila je ona.

Dodala je da su kvote od strane Agencije za zapošljavanje povećane.

„Ako je kvota bila 7.000, mislim da je sada stigla čak do 20.000 stranih radnika koji mogu biti ovde prisutni, uključujući i one koji su za Bechtel i Enku. Što se tiče Severne Makedonije, imali smo Rezoluciju za migraciju koja reguliše to kretanje, kako će se menadžerisati, jer su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vlada oni koji su odgovorni i koji prate taj deo. I u procesu smo izrade nove Rezolucije za migraciju, za koju mislim da je potrebno da ima u vidu ovo što sam spomenula u vezi sa radnicima koji dolaze“, rekla je Zdravkova.

Uslovi za boravak, kaže Zdravkova, određeni su Zakonom o strancima, i dodaje da postoji stalni i privremeni boravak.

Prema njenim rečima, kod većinskog stanovništva u Severnoj Makedoniji postoje predsrasude o stranim državljanima.

„Obično postoje predrasude, da će stranci doći, uzeće nam radna mesta. Opravdan je strah da se donekle demografija može promeniti, jer zaista ima veliki broj stranaca koji se ovde preseljavaju dugoročno. Mislim da i to država treba da ima u vidu kada odobrava dozvole i boravke“, naglasila je on.

Ocenila je da je ipak dobro to što nema više ksenofobičnih izjava usmerenih ka njima.

„Pitanje migracija se ne aktualizuje mnogo i mislim da se to od strane države možda donekle izbegava. Tako da se vrlo malo spominju strateški dokumenti koji treba da se izrade za integraciju stranaca, da bi mogli ovde da budu prisutni, da imaju pristup osnovnim pravima, jer kada oni već borave zakonski ovde, ne sme biti nikakve vrste diskriminacije u odnosu na prava koja ih zakonski, prema međunarodnim konvencijama, sleduju“, rekla je Zdravkova.

Poručila je da je dobro što u Severnoj Makedoniji nema većih incidenata, kao što je bio slučaj u Crnoj Gori, međutim, naglasila je važnost prevencije.

„Zbog toga moraju postojati bezbednosne provere lica koja dolaze kod nas“, zaključila je Zdravkova.

Liberalan stav

Stav Albanije prema stranim državljanima je veoma liberalan zbog potrebe koju zemlja ima za radnicima iz drugih zemalja, ocenio je za Kosovo onlajn politički analitičar iz Tirane Ben Andoni.

Andoni je, povodom dešavanja u Crnoj Gori sa turskim državljanima, naveo da Albanija ima dobre političke odnose sa Turskom i da su do sada državljani te zemlje bili prihvaćeni od strane većinskog stanovništva.

„Postoji veoma liberalan stav Albanije zbog potrebe koju naša zemlja ima za radnicima iz drugih zemalja, a uglavnom su to radnici iz azijskih zemalja. Koristi se jeftinija radna snaga, a koristi se i kulturno prilagođavanje Albanije ovim zemljama. Što se tiče turskih državljana, postoji neka vrsta razumevanja, jer Turska ima istorijske veze sa Albanijom i sve je više turskih državljana u Albaniji, što se dešava i zbog političkih odnosa koji postoje između dve zemlje. Postoji mnogo elemenata razumevanja i ne verujem da postoji bilo kakva prepreka za Turke ovde. To je za sada tako“, kazao je Andoni.

Naglasio je da do promene može doći kada Albanija zatvori određena pregovaračka poglavlja sa EU.

„Videćete šta će se desiti kada Albanija počne da zatvara poglavlja pregovora, kao što je to učinila Crna Gora. Crna Gora je zatvorila sedam poglavlja i sprema se za druga poglavlja. Tek kada dođe taj trenutak, videćemo šta će albanska vlada učiniti - da li će napraviti promene u svojoj politici prema Turskoj zarad evropskih integracija, ili ne“, dodao je naš sagovornik.

Govoreći o značajnoj ulozi Turske na Zapadnom Balkanu, Andoni je istakao da ksenofobija u regionu ima duboke korene.

Prema njegovim rečima, uspostavljanje viznog režima za turske državljane od strane vlasti u Crnoj Gori, uticalo je na odnose između te dve zemlje.

„Politika crnogorske vlade nije dovela samo do uspostavljanja viznog režima, već je stvorila utisak na Balkanu da se nešto dešava. Postoji zvanično opravdanje Crne Gore za ovaj stav. To znači da Crna Gora, kao zemlja koja je odmakla dalje od drugih na Balkanu na putu ka evropskim integracijama, mora da prilagodi svoju politiku u vezi sa viznim režimom sa drugim zemljama EU. Međutim, u ovom slučaju se stvara utisak da je incident uticao na odnose između Turske i Crne Gore, dok ti odnosi imaju 140 godina istorije. To je dovelo do percepcije na Balkanu da se ova vrsta ksenofobije može stvoriti i u drugim zemljama“, istakao je Andoni.