Kurti i konsolidovanje moći: Neizvesnost oko predsedničkog pitanja ili politička igra

Zakonski rok prema kojem Kosovo mora da izabere predsednika ističe prekosutra, 5. marta, a do političkog dogovora ili predloga konsenzusnog kandidata nije došlo. Nijedna stranka za sada nije predložila reizbor predsednice Vjose Osmani, ali sagovornici Kosovo onlajna navode da ona još uvek nije ispala iz trke, iako ocenjuju da predstavlja svojevrsnu pretnju autoritetu Aljbina Kurtija. Situacija u kojoj predsednik ne bi bio izabran, kažu, odgovarala bi onima koji žele da konsoliduju svoju moć, uz upozorenje na mogućnost da je neizvesnost po ovom pitanju dogovorena igra glavnih aktera u Prištini.

Piše: Jelena Novakov

Premijer Aljbin Kurti se u poslednjih nekoliko dana sastao sa predstavnicima opozicije, ali su se ti razgovori završili neuspešno i nijedan kandidat nije imenovan, uprkos njegovim tvrdnjama da je glavni cilj izbegavanje novih vanrednih izbora.

Lider DPK Bedri Hamza izneo je zahtev da njegova partija imenuje predsednika, rekavši da se protivi reizboru Vjose Osmani, dok je Ljumir Abdidžiku izjavio da DSK-u nije predloženo nijedno ime i da ta partija želi da se pronađe konsenzusni kandidat. Prema pisanju medija, Kurti se takođe sastao sa aktuelnom predsednicom Vjosom Osmani, sa kojom je razgovarao o načinima da se prevaziđe kriza i izbegnu novi izbori, a ishod tog sastanka za sada nije poznat.

Uprkos ovim sastancima, funkcioneri Samoopredeljenja i opozicije iznose međusobne optužbe o namernoj opstrukciji i pokušajima ucene, a šef poslaničke grupe Alijanse za budućnost Kosova Besnik Tahiri ocenio je da su sastanci samo predstava za javnost, dok se kriza na Kosovu produbljuje.

Pokret Samoopredeljenje trenutno kontroliše Vladu i Skupštinu Kosova, a analitičar Azdren Šalja ocenio je da Kurti sprovodi, kako je rekao, opasan politički projekat sa ciljem koncentracije vlasti, kao i da bi još bolji rezultat na potencijalnim novim vanrednim izborima mogao da mu donese priliku da nesmetano kontroliše i instituciju predsednika.

U tom kontekstu, sagovornici Kosovo onlajna ističu nesuglasice Kurtija i Osmani, čiji status na međunarodnom nivou ugrožava autoritet premijera i - kako kažu - otežava mu da je kontroliše. Takođe su ukazali na mogućnost da je neizvesnost oko pitanja predsednika dogovorena politička igra.

Mandat Vjose Osmani ističe 4. aprila, a najkasnije trideset dana ranije mora doći do njenog reizbora ili izbora novog predsednika. Ukoliko se to ne dogodi, prema rečima bivšeg sudije Ustavnog suda Kadrija Kriezijua, Kosovo direktno ide na još jedne vanredne izbore.

Izborni kapital i koncentracija moći 

Univerzitetski profesor Kolj Krasnići rekao je za Kosovo onlajn da bi neizbor predsednika predstavljalo potkopavanje ustavnog poretka, a da od takve situacije koristi imaju subjekti koji ciljaju da konsoliduju svoju moć.

„Sa pravne i ustavne perspektive, neizbor predsednika Republike Kosovo nije neutralna situacija, već situacija koja proizvodi institucionalnu nesigurnost i potkopava funkcionalnost ustavnog poretka“, rekao je on.

Profesor je naglasio da bi od neizbora predsednika koristi imali politički akteri koji žele da stvore krizu i polarizacije, pretvarajući ustavnu blokadu u izborni kapital, kao i subjekti koji imaju za cilj koncentraciju moći, kako bi izbegli nezavisnog predsednika sa, kako navodi, stvarnom ulogom balansiranja prema Ustavu Kosova. Osim njih, Krasnići kaže da bi takva situacija takođe bila povoljna za one koji „kalkulišu sa prevremenim izborima, nadajući se da će imati koristi od raspuštanja Skupštine“, kao i za aktere koji preferiraju institucionalno slabljenje Kosova na međunarodnom nivou, posebno u kontekstu dijaloga sa Srbijom i procesa integracije Kosova u Evropsku uniju i Nato.

„U stvarnosti, neizbor predsednika koristi samo onima koji imaju koristi od institucionalne i sistemske nesigurnosti. U ustavnoj državi, javni interes i pravni poredak moraju imati prednost nad partijskim interesima i kratkoročnim političkim proračunima. Za sve građane Kosova, njihov najviši interes treba da bude stabilnost i funkcionalnost države – a ne blokada“, ocenio je profesor Krasnići.

Dogovorena igra

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić ocenio je da je neizvesnost oko izbora predsednika „dogovorena igra“ između ključnih političkih aktera na Kosovu, ali je istakao da status Vjose Osmani na Zapadu izaziva strahove kod premijera Aljbina Kurtija.

„Činjenica je da je u poslednjih nekoliko meseci jedino ona imala punu funkciju, da smo imali tehničke mandate ostalih institucija, i da je ona to iskoristila maksimalno kako bi se što bolje pozicionirala na međunarodnom planu. To je nešto što je očigledno ojačalo njenu ulogu, što možda dovodi do određenih strahova kod Kurtija, koji ne može u potpunosti da je kontroliše“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Mitić, ipak, ističe da se radi o dogovorenoj igri između ključnih aktera u Prištini.

„I dalje tvrdim da je ovo dogovorena igra između ključnih albanskih igrača. Za opoziciju bi bilo korisno da dođe do novih izbora, ali je pitanje šta se promenilo u nekoliko nedelja da bi oni značajno popravili svoje šanse da formiraju vladu, jer su tu šansu već imali prošle godine“, dodao je Aleksandar Mitić.

Kurtijeva odluka

Analitičar Azem Vlasi rekao je da nikome ne odgovara da ne dođe do izbora novog predsednika, ali da je sve u rukama premijera Aljbina Kurtija. Ocenio je da bi, ukoliko bi zbog neizbora predsednika Kosovo išlo na nove izbore, to bila najveća „politička glupost“.

„Štaviše, ličilo bi na namernu sabotažu države. Jer, za godinu dana tri puta na izbore - to je delatnost protiv državnih interesa“, naveo je Vlasi.

Ključno pitanje je, ističe on, čemu „igrice“ povodom izbora predsednika kada je tu Vjosa Osmani koja je, kako navodi, najbolji mogući kandidat.

„Zašto već nema nekog kandidata ako bi bio bolji od nje? Ja verujem da će se svi dozvati pameti i glasati za Vjosu. Sve je u rukama Aljbina Kurtija i Samoopredeljenja. Niko ne razume čemu tolika njegova upornost da zaobiđe Vjosu“, rekao je Vlasi za Kosovo onlajn.

Predsednik kao izazov za Kurtija

Istoričar Stefan Radojković ocenio je da Kurti ne želi predsedničkog kandidata koji može da ugrozi njegov autoritet ili koji može da dovede u pitanje njegovu - kako je rekao - gotovo neograničenu vlast.

„On ne želi protivnika u sudskoj grani vlasti, ali tako ne želi ni protivnika koji će biti suviše posvećen odbrani prištinske administracije i njihovog ustavnog okvira“, navodi Radojković za Kosovo onlajn.

Govoreći o Vjosi Osmani, navodi da ona nije u potpunosti ispala iz predsedničke trke, ali da će poslednju reč imati Kurti.

„Sve mora da se posmatra kroz njegovu želju da bude neosporni autoritet u okviru prištinske administracije i takođe u okvirima njegove teorije o 'trećoj republici'. Naime, on želi, kao i njegov Pokret Samoopredeljenje, da prištinska administracija bude apsolutno nezavisna, posebno od zapadnoevropskih partnera i saveznika. U tom smislu, on neće želeti da pruži nikakvu priliku da te države imaju bilo kakvu polugu kojom bi mogli da njegovu moć okrnje, da ga ograniče na neki način“, kaže on.

Radojković je takođe napomenuo da bi novi vanredni izbori možda doveli do toga da Samoopredeljenje može samostalno da izabere predsednika.

„Sve zavisi od odluke Aljbina Kurtija. On je sad na vozačevom sedištu, on se pita o svemu i - ako bude dovoljno ambiciozan - možda i on dovede do toga da ne bude sada izabran predsednik ili predsednica, nego da pokuša da uzme još više glasova, odnosno osvoji još više mandata, kako bi Samoopredeljenje moglo samo da ima dovoljan kvorum i broj glasova da izabere predsednika kojeg on hoće“, rekao je on.

Komentarišući opciju opozicije da izlaskom na nove parlamentarne izbore pokuša da spreči Kurtija da konsoliduje moć na Kosovu, Radojković ukazuje da se opozicija i dalje oporavlja od izbornog poraza, ali da i dalje nije poznato da li su DPK i ABK spremni da rizikuju nove parlamentarne izbore, nadajući se boljem rezultatu.

„Da li će opozicija smeti tako nešto da uradi, uzimajući u obzir kakvo je rasulo na primer u DSK i neku preporuku Abdidžikua da njegovi poslanici glasaju kako god smatraju da treba - dakle nema direktive iz vrha te stranke? Ovo govori o tome da je jedan deo opozicije demoralisan ovim poslednjim rezultatima, što bi sugerisalo da oni ne žele nove izbore, već da se jedno vreme oporavljaju od poraza. S druge strane, videćemo da li će DPK i Ramuš Haradinaj biti spremni da opstruiraju i da se ponovo ogledaju u nekim novim vanrednim izborima, misleći da će možda imati povoljniji rezultat ako nema albanske dijaspore na Kosovu i Metohiji“, kazao je on.

Radojković je rekao da neizbor novog predsednika najviše odgovara srpskoj zajednici za koju bi, navodi, bilo najpovoljnije da Kosovo izađe na vanredne parlamentarne izbore, na kojima bi Samoopredeljenje potencijalno ostvarilo gori rezultat.

„Moć Samoopredeljenja bi se možda okrnjila, ako uzmemo u obzir da je Aljbin Kurti osvojio ovoliki broj mandata zahvaljujući, pre svega, glasovima dijaspore. Ako bi došlo do vanrednih izbora, oni bi odgovarali delu opozicije, za koju nisam siguran koliko želi da tako nešto ponovi, ali će možda da ulože sve u tom pravcu. Svakako bi srpskoj zajednici odgovaralo da se moć Aljbina Kurtija što je moguće više ograniči“, zaključio je Radojković.