Lajčakove četiri godine posredovanja u dijalogu Beograda i Prištine - da li je opravdao velika očekivanja?

Kada je pre četiri godine Savet Evropske unije imenovao Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU u dijalogu Beograda i Prištine, jedan od zadataka koji je zvanično stavljen pred njega bio je da "postigne sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova*". Lajčakov mandat ističe krajem avgusta i, kako stvari stoje, malo je verovatno da će slovački diplomata moći da kaže da je ovu misiju uspešno okončao.

Iako su njegovo imenovanje 3. aprila 2020. propratili komentari da na mesto posrednika u dijalogu dolazi diplomata svetskog kalibra, uporan, dobar poznavalac prilika u regionu, koji govori i srpski jezik, sagovornici Kosovo onlajna smatraju da on u proteklom periodu nije ostvario neki poseban rezultat. Problemi koji su postojali pre četiri godine, kako navode, aktuelni su i danas, nepoverenje između dve strane je intezivirano, mada, ističu i da je od Lajčaka malo zavisilo kako će se dijalog odvijati.

Lajčaka je, podsetimo, za specijalnog predstavnika EU predložio evropski komesar za proširenje Španac Đuzep Borelj, a kako ni Španija ni Slovačka nisu priznale nezavisnost Kosova, Priština već 2020. nije skrivala nezadovoljstvo što će za pregovore biti zadužene diplomate iz ovih zemalja. 

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković kaže za Kosovo onlajn da je rezultat Lajčakovog posredovanja to što je konfliktni potencijal povećan i između Beograda i Prištine i na celokupnom Balkanu, kao i da ne vidi da je slovački diplomata postigao neki značajniji rezultat.

„Ne vidim da je dugoročno rešenje ovo što je on radio. Prosto, rešenja su nametana, izmišljana, često realizovana uz pritiske, nikakvog tu kompromisa nije bilo, sve se zasnivalo na jednom neiskrenom stavu i to će ostaviti dugoročne posledice. Naravno, u Evropskoj uniji to niko neće priznati. Oni će reči da je Lajčak odradio fantastičan posao, da je rezultat njegovog rada Poglavlje 35, da se tzv. Republici Kosovo otvaraju vrata u Savetu Evrope, možda i u nekim drugim međunarodnim organizacijama. Ali sve su to priče koje su oni govorili 2008. godine, pa se evo 2024. opet  bavimo istim temama“, kaže Proroković za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, dugoročno ostaju svi oni problemi sa kojima smo se i do sada suočavali.

„Samo što sada imamo užasno povećavanje konfliktnog potencijala koje se bazira na nepoverenju. Ovde više niko nikome ništa ne veruje“, konstatuje Proroković.

Imajući u vidu da je Priština otpočetka negodovala što je Lajčak postavljen za posrednika u dijalogu, a kasnije i zbog njegovog pristupa dijalogu, naš sagovornik kaže da ne vidi puno razloga da Albanci budu nezadovoljni Lajčakom.

„Ali vidim puno razloga da budu nezadovoljni ili sobom ili Amerikancima. Oni su očekivali da se nakon 2008. godine sve završi ekspresno, da ih Srbija prizna, da uspostavi sa njima bilateralne odnose... Zašto su nastupali sa toliko samopouzdanja? Pa zato što im je to neko u Vašingtonu obećao. Zbog toga gotovo ništa nisu radili i stavili su svoju sudbinu u ruke nekih zapadnih posrednika, a ne znam ko je u Vašingtonu to mogao da im obeća i kako je mogao da pravi takve krive procene. Nešto su ostvarili, ali nisu završili posao kako su to pre 16 godina mislili i verovatno će zbog toga sada da slome kola na Lajčaku. Krenuće povika na njega, Borelja i EU, ali suština je ipak negde drugde“, ocenjuje Proroković.

Spoljnopolitički komentator Miroslav Stojanović kaže da za četiri godine mandata Miroslava Lajčaka kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine nije bilo opipljivih rezultata i da on nije uspeo, ne zato što to, verovatno, nije hteo, već zato što su njegove manevarske mogućnosti bile sužene.

„Iako nisu direktno učestvovale u pregovorima u Briselu, SAD su ipak ’sedele u drugoj prostoriji’ i u svakom slučaju su vukle konce. To što on ima jaku podršku Eskobara i Stejt departmenta samo je znak da Amerika pomno prati šta se tu dešava iako je Evropskoj uniji prepušteno da vodi tu vrstu dijaloga“, kaže Stojanović za Kosovo onlajn.

Lajčak se, kako ocenjuje Stojanović, kao iskusan diplomata koji poznaje ovaj teren trudio, ali je uprkos tom iskustvu nekoliko puta bio ’nespretan’, pa je licitirao brzim rokovima u kojima će da završi posao.

„Onda je to pomerao za po pola godine, a to su bili krajnje nerealni rokovi. Iz tih razloga se ova misija može računati krajnje neuspešnom. Ali i iz objektivnih razloga, jer se kosovski čvor ne može tako preseći. To je kvadratura kruga koju su veliki protežeri kosovske nezavisnosti, veoma moćne zemlje, pokušavale da reše tako naprečac, a to je nerešivo pitanje. To će trajati dugo, a ta vrsta neizvesnosti naravno pogađa sve koji žive u našoj pokrajini, posebno Srbe“, kaže naš sagovornik.

Stojanović kaže da je Lajčak za posrednika u dijalogu verovatno izabran kao poznavalac Balkana jer je bio u raznim misijama na ovom prostoru, ali da je jedan od razloga bio i taj što dolazi iz zemlje koja nije priznala Kosovo.

„Računalo se u tom času da će ga lakše prihvatiti Beograd,  međutim to je bila dvostruka igra, on je bio favorit Merkelove i Nemačke. Lajčak se trudio po svaku cenu da ostavi utisak nepristrasnog posrednika upravo zbog Prištine, zbog čega je sada vrlo interesantno da ga Priština poslednjih nedelja optužuje za pristrasnost, što tumačim kao bitku Prištine za njegovog naslednika, da se profiliše tip političara koji će njima više odgovarati. Nije nimalo čudno što su poslednjih dana govorili o tome da imaju veliko poverenje u SAD, koje su njihova velika zaštita, ali su pomenuli i Veliku Britaniju i Nemačku“, navodi Stojanović.

Univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu kaže za Kosovo onlajn da ne zna kakav je stvarni učinak predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka tokom četiri godine mandata na ovoj poziciji, jer je, ističe, od njega malo zavisilo kako će stvari da idu.

„To što se došlo do dogovora ne mora biti njegova zasluga, ali ni za nedostatak boljeg progresa ne može on da se optuži. Malo je zavisilo od njega kako će stvari da idu. Ne znam koji je njegov učinak jer su posredovanju najviše doprineli glavni akteri Evropske unije kao što su Šolc i Makron koji su napravili potreban pritisak na strane da se postigne dogovor“, kaže Spahiu.

Ipak, on smatra da su Beograd i Priština bliži nego što su bili pre dolaska Lajčaka na mesto posrednika u dijalogu.

„Sad već imamo dogovor o ZSO, imamo nemačko-francuski dogovor i sad jeste pitanje da li će se to primeniti ili ne. Ali sama činjenica da je dogovor na stolu je veliki napredak“, kaže Spahiu.

Pre nego što je postao posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Lajčak je već imao dugogodišnju karijeru vezanu za Balkan. Od 1999. do 2001. bio je izvršni pomoćnik izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Balkan, od 2001. do 2005. bio je ambasador Slovačke u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a kao lični izaslanik visokog predstavnika EU u ime EU pregovarao je, organizovao i nadgledao referendum o nezavisnosti Crne Gore 2006. godine. Bio je specijalni predstavnik EU za Bosnu i Hercegovinu od 2007. do 2009. godine, kao i visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH. Takođe je obavljao dužnosti ministra spoljnih poslova Slovačke i predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (2017-2018). 

Pre Lajčaka posrednice u dijalogu Beograda i Prištine bile su Federika Mogerini i Ketrin Ešton. Njegov mandat ističe 31. avgusta, a već od 1. septembra on će, kako su preneli pojedini mediji, preuzeti dužnost ambasadora EU u Švajcarskoj.