Mesec dana od zatvaranja srpskih institucija: Uspostavljanje suvereniteta ili okupacija severa?

U Prištini to nazivaju uspostavljanjem suvereniteta. U Beogradu koriste sasvim drugi rečnik. Pre mesec dana, 30. avgusta, jake snage specijalnih jedinica Kosovske policije u blic krig operaciji zauzele su u četiri opštine na severu pet objekata u kojima se nalaze privremene institucije. Specijalci su i dalje na ulicama Severne Mitrovice, Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka i prema najava zvaničnika vlade - nisu završili sa katančenjima.

Piše: Arsenije Vučković

U popodnevnim satima tog 30. avgusta sever Kosova je izgledao kao ratna zona. Specijalci u pancirima i sa drugim cevima, blindirana vozila... Upali su na prepad u pet institucija i ta akcija, prema tvrdnjama zvaničnika Prištine ne bi trebalo da budu tema za međunarodnu zajednicu koja je osudila još jednu „jednostranu akciju“.

„Njihovo zatvaranje posle 24 godine iskreno ne bi trebalo da bude tema, naprotiv, trebalo bi da bude problematično ako nastavimo i dozvolimo im da tamo rade“, kazao je ministar lokalne samouprave Eljbert Krasnići reagujući na saopštenja ambasada država Kvinte i EU.

Vandalizam. To je reč koju su iskoristili u Institutu za srpsku kulturu Priština sa sedištem u Leposaviću nakon upada u njihove prostorije.

„Ovaj akt vandalizma, koji je praćen pljačkom i skrnavljenjem kulturnih dobara, jeste deo šire kampanje usmerene protiv srpskog naroda i njegovog bogatog kulturnog nasleđa", poručili su iz ovog Instituta.

Niko ih u Prištini nije čuo, pa ostaje nejasno da li će umesto naučnika iz oblasti istorije u prostorijama ove ustanove ubuduće sedeti policajci.

Kada je reč o objektima kosovskomitrovačkog okruga, Kancelarije za KiM, PIO fonda i vatrogasne stanice pre nekoliko dana je odlučeno da budu ustupljeni policiji - na 99 godina.

To je odluka Skupštine opštine Severna Mitrovica u kojoj Srbi ne učestvuju.

Predsednik SO Severna Mitrovica Nedžad Ugljanin potvrdio je za Kosovo onlajn da je na vanrednoj sednici izglasano da se parcele i objekti kosovskomitrovačkog okruga, Kancelarije za KiM, PIO fonda  i vatrogasne stanice daju Ministarstvu unutrašnjih poslova na raspolaganje u trajanju od 99 godina.

„To je okupacija“, poručio je Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

„Priština nastavlja policijsku okupaciju severa Kosova, a za te namere sada je namenila i otetu zgradu u Kosovskoj Mitrovici u kojoj su se nalazili Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Pio fond, Kosovsko-mitrovački upravni okrug i Centar za socijalni rad Vučitrn“, kazao je Petković.

Kako navodi, ova zgrada u Bošnjačkoj mahali "protivpravno je i uz duge cevi od Srba oteta 30. avgusta".

"Radnici, koji su svoj životni vek u njoj proveli pružajući jednako usluge svima, isterani su sa svojih radnih mesta, da bi se u nju sada uselila Kurtijeva policija. Pritom, ovu protivpravnu odluku doneli su nelegitimni Kurtijevi odbornici u opštini za koje na izborima nijedan Srbin nije glasao“, poručio je Petković

Neželjen događaj i posledice

Koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je ukidanje srpskih institucija 30. avgusta bio neželjeni, ali očekivani događaj i akt brutalne sile koji ne doprinosi normalizaciji i integraciji srpske zajednice.

„Zatvaranje privremenih organa je bio jedan neželjen događaj koji se mogao očekivati u odnosima na sve ono što se dešavalo pre toga. Negde se i u okviru Poglavlja 35 navodi da će Srbija ukinuti privremene organe, ali se to očekivalo da će se desiti nakon formiranja Zajednica srpskih opština. Mi ovde vidimo da se stvari ne odvijaju paralelno, na način da vi s jedne strane imate ukidanje određenih institucija i ustanova Republike Srbije koje pružaju usluge građanstvu, a sa druge strane nemate procese koji vode ka formiranju Zajednice srpskih opština“, ističe Mijačić.

Ukazuje na apsurd da su vlasti u Prištini ukinule i one javne komunalne usluge koje istovremeno i same koriste.

„Javne komunalne usluge koje se vrše u opštinama na severu Kosova, vrše isključivo organi i ustanove koje su finansirane od strane Republike Srbije. A te usluge odnošenje smeća, komunalnog otpada, one prosto se vrše ne samo građanima nego i kosovskim institucijima koji prave taj komunalni otpad. Drugim rečima, i specijalna policija koja je prisutna na severu Kosova, kad napravi komunalni otpad, taj komunalni otpad nose upravo organi koje oni pokušavaju da zatvore. Ne postoji alternativa takvim institucijama, što znači da taj vid jednostranog ukidanja institucija je jedan akt brutalne sile, a ne akt normalizacije i akt integracija  srpskog stanovništva u neki kosovski sistem, kroz mehanizme koji su svima prihvatljivi“, istakao je Mijačić.

Sumnja da bi, bez obzira na zahteve iz okvira briselskog dijaloga, moglo da dođe do vraćanja nadležnosti privremenim organima lokalnih samouprava.

Smatra da je od ključne važnosti da ne dođe do zatvaranja institucije koje su vezane za obrazovanje, pružanje socijalne zaštite i zdravstvo.

„Takođe je jako bitno da se napravi modalitet za lokalne opštinske usluge koje moraju da funkcionišu u skladu sa interesima građana. To su i javne komunalne usluge. Prosto, u kosovskom sistemu vi nemate instituciju koja vrši tu vrstu usloga građanima, a prosto bez takve usluge javiće se drugi veliki problem“, upozorava Mijačić.

Smatra da je odluka o zatvaranju privremenih institucija posledica nemogućnosti vlasti u Prištini da otvore glavni most na Ibru.

„Očekivovalo se da će se desiti neka druga jednostrana akcija, to jest nekoordinirana akcija sa međunarodnim organima. To se desilo vezano za privremene organe“, kaže Mijačić.

Upozorava da bi takvih akcija u budućnosti moglo da bude još zbog toga što na Kosovu kreće predizborna kampanja za izbore zakazane za 9. februar sledeće godine.

„S obzirom da kreće predizborna kampanja, svi smo nekih bojazni da može da se dese slični neki akti sa nekim drugim ili institucijom ili sa nekim drugim neželjenim efektima za građane na severu Kosova. Međunarodna zajednica pokušava, ona vodi neki dijalog sa kosovskim vlastima da to ne rade. Pokušava i nekim sankcijama da suzbije takvo jedno ponašanje. Ali, vidimo da nema tu nekih velikih pomaka kada su u pitanju suzbijanja tih namera za jednostrane akcije koje vodi vlada pod vođstvom Aljbina Kurtija“, zaključuje Mijačić.

Institucionalni vakuum

Saradnik NVO "Nova društvena inicijativa" Aleksandar Šljuka komentarišući mesec dana od zauzimanja srpskih opština na severu Kosova kaže da ne veruje u vraćanje na status quo ante bez obzira što su zatvorene mimo svih dogovora u Briselu čime je stvoren institucionalni vakuum.

„Ne verujem da će doći do promena u smislu da sada napuste te prostorije pripadnici kosovske policije ili kosovske administracije koji su se tu uselili, da će oni jednostavno osloboditi i da će se stajanje vratiti na status quo ante, da upotrebim reči predsednika. Videli smo da se to nije desilo i u nekim prethodnim slučajevima i ne vidim zašto bi ovaj slučaj bio drugačiji. Isto tako nisam vidio ni odlučan odgovor međunarodne zajednice. Videli smo tih par saopštenja kao što je bilo u prethodnom periodu, ali suštinski nismo videli odlučan odgovor koji bi naterao Vladu Kosova da razmotri te svoje akcije i da ih možda, učini reverzibilnim“, izjavio je Šljuka za Kosovo onlajn.

Naglašava da vlasti u Prištini potenciraju da su na severu Kosova zatvorili pararelne i nelegalne institucije što je, ističe iz njihovog ugla samo delimično tačno, ali da ne odražava pravu sliku ni kada je reč o njihovom karakteru ni o njihovoj važnosti.

„Već izvesno vreme kruže dve zablude koje treba razbiti zbog šire javnosti o važnosti i karakteru institucija koje su ugašene da je ovo što se radi neprimereno, da je reč o unilateralnim akcijama koje nisu u skladu sa dogovorima iz dijaloga i da su suštinski na štetu građana Srbije na Kosovu“, ističe Šljuka.

Podseća da je mehanizam zajednice opština sa većinskim sprskim stanovništvom trebalo da prevede sve te institucije u kosovski sistem, ali da je taj proces trebalo da prođe kroz „mirnu i glatku tranziciju“.

Naglašava da bi se problem rešio i formiranjem medijatoskog tela koje bi bilo prelazno rešenje.

„Postoji legalan način da se te navodno nelegalne institucije prevedu u kosovski sistem, što znači da ovo ne može biti posmatrano kao jedno puko i stopostotno uspostavljanje reda i zakona, kako to žele da napomenu vlasti iz Prištine“, kaže Šljuka.

Dodaje da je druga zabluda koja se proizvodi da građani severa gašenjem ovih institucija ništa nisu izgubili.

Ističe da je njihovim ukidanje zapravo nastao institucionalni vakum.

„Mi sad imamo jedan institucionalni vakum kada su te institucije ugašene. Građani jednostavno nemaju alternativu u kosovskom sistemu za dobijanje usluga koje su pružale te institucije. To znači da te institucije ne mogu biti paralelne jer one jednostavno nemaju svoj pandan u kosovskom sistemu“, ističe Šljuka.

Smatra da je premijer Aljbin Kurti na ovaj način želeo da pošalje poruku da ima vlast na terenu koju niko ne može da mu ospori.

Naglašava da je problem u tome što sada to niko ni iz međunarodne zajednice ne želi da mu ospori.

„U redu, Beograd jednostavno nema načine kako bi to uradio, što je jasno. Međunarodna zajednica ima načine. Mi smo videli neke od načina. Prošle godine kada su uvedene neke mere koje su i dalje na snazi, ali kao što smo isto videli, te mere nisu sprečile vlast u Prištini da nastavi sa svojim unilateralnim i eskalatornim akcijama ovde na severu, tako da one jednostavno nisu bile dovoljne“, kaže Šljuka.

Dodaje da ukoliko međunarodna zajednica želi da zaustavi jednostane akcije tada pre svega EU, a zatim i SAD moraju da imaju odlučniji pristup.

Problem je, podseća Šljuka, što su SAD trenutno u turbulencijama oko predsedničkih izbora i niko od njih i ne očekuje da se bave ovim pitanjima. Slično je kaže i sa EU zbog čega ocenjuje da će rešenje jednostranih poteza Prištine biti ostavljeno tek za posle izbora na Kosovu, odosno za proleće sledeće godine.

Ističe još jedan bitan momenat - paradoks u koji je upala međunarodna zajednica, a posebno zemlje Kvinte.

S jedne strane, objašnjava, postoji dijalog Beograda i Prištine, a s druge strane činjenica da je većina učesnika u tom dijalogu iz zemalja Kvinte priznalo nezavisnost Kosova i ne mogu da im kažu da nisu u pravu što uspostavljaju „red i zakon na severu“ uključujući i gašenje nelegalnih institucija.

„Ali one isto tako moraju da uzmemo obzir da su one angažovene u okviru dijaloga i da postoje modaliteti kako da se to učini posredstvom, dakle, mehanizama, na primer Zajednica opšina sa srpskom većinom. Tako da su oni rastrzani u tom jednom paradoksu. Mislim da je od početka bio pogrešan pristup i da sada plaćaju cenu jer ne mogu da udovolje svim stranama, a  evo, kao što vidimo, situacija na terenu se pogošava“, zaključuje Šljuka.

Kurtijeve „poruke“

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac ocenjuje da zemlje Zapada podržavaju akcije Prištine uključujući i preuzimanje privremenih institucija na severu bez obzira što je cilj Prištine da isprovocira reakciju Srbije i uvuče je u sukob sa Natoom. Poručuje i da će se situacija u četiri opštine promeniti čim dođe do izbora na kojima će učestvovati srpska zajednica.

Graovac ističe da akcijama koje su počele 30. avgusta premijer Aljbin Kurti šalje troslojnu, ali jasnu poruku Srbima i Beogradu.

„Ne treba imati tu dilemu. Poruku koju šalje Beogradu je pre svega da, što se njega tiče, za Srbe nema mesta na Kosovu. To je jedna poruka koju šalje. Druga poruka je da uticaj Beograda na Kosovo mora apsolutno da se eliminiše“, kaže Graovac za Kosovo onlajn.

Ističe da je treća poruka i najvažnija zato što je, kako ističe, u službi terora nad srpskim stanovništvom i pokušaja da se ponizi i izazove reakciju Srbije.

„Kada kažem reakcija, tu mislim pre svega neka oružana akcija koja bi negde isprovocirala reakciju Natoa. I to je negde suština. Aljbin Kurti pre svega želi rat. Želi rat sa Beogradom jer smatra da je ovo možda i poslednji trenutak kada on taj rat može da dobije. Ne zato što smatra da će Albanci  ikada moći bilo kakav rat da dobije protiv Srba, već zato što u ovom trenutku on može da mobiliše Nato protiv Srbije

i to mu je negde prioritet“, naglašava Graovac.

Dodaje da kosovski premijer Aljbin Kurti želi da iskoristi aktuelnu geopolitičku situaciju zbog čega na svaki način Beograd pokušava da prikaže kao „produženu ruku Rusije“.

„Sa druge strane, on itekako insistira na tome da hapsi Srbe, da ih premlaćuje, da hapsi decu ili mladiće. Na taj način on šalje i poruku upada u institucije. To nasilje je uvek svedeno na to da se pošalje poruku Beogradu da mora da reaguje, da mora nešto da preduzme. I da se pošalje poruka srpskoj javnosti da je Srbija nemoćen. Faktički želi da se podstakne ta reakcija na sve moguće načine ne bi li do tog rata došao. Za njega je ovo, po njegovom mišljenju, možda i poslednji moment da se Srbiji zada jedan strateški poraz, jer ukoliko bi naravno došlo do tog rata, on zna da bi to bi rat Natoa i Srbija, a ne kosovskih Albanaca i Srbije“, ističe Graovac.

S druge strane, naglašava, treba razumeti da zemlje političkog zapada koje su priznale nezavisnost Kosova smatraju da su akcije Kurtija legitimne.

„ Oni smatraju da ne samo Aljbin Kurti, već ko god da je na vlasti u Prištini treba da uspostavi potpunu vlast, na punoj teritoriji Kosova i Metohije. To je za njih nezavisna država“, precizira on.

Dodaje da je sukob Zapada i premijera Aljbina Kurtija jedino oko načina na koji to treba da se sprovede.

„Barem deo međunarodne zajednice, insistira da to bude kroz pregovore, kroz taj briselski dijalog, da to ne bude nasilno, da ne izazove posledice po bezbednost celog regiona, eskalaciju eventualno nekog sukoba. Ali u svakom slučaju nema dileme oko toga da on treba da to sprovodi u delo. I da ima pravo to da sprovodi u delo. Zato imate i te blage reakcije. Neće oni njega i ne možemo očekivati da će oni njega napadati ili oštro kažnjavati zbog toga što on sprovodi nešto što i oni smatraju da treba da sprovodi“, kaže Graovac.

Dodaje da Kurti istovremeno jednostranim akcijama zemljama političkog Zapada šalje jasnu poruku da „zna kome polaže račune“.

„Taj kome polaže račune očigledno je u Vašington. To su određeni centri moći, da li bezbednosni, da li u okviru određenih službi i struktura, to nije sada ni važno. Ali ono što jeste činjenica da su oni itekako uticajni, uticajniji od evropskih zemalja koje čak i kada bi želeli nešto da nametnu, očigledno ne mogu da nametnu“, ističe Graovac.

Ocenjuje da bez obzira što se neki potezi Kurtija mogu oceniti kao neprimereni, ipak „zna dokle može da ide“.

„Zna gde mu je granica i zna kome polaže račune. A ti koji kojima polaže račune su upravo u Vašingtonu. Zato on negde osluškuje njihov stav, njihovo mišljenje i on će naravno reagovati i ponašati se u skladu sa tim osećajem koji ima, a na osnovu poruka koje je dobio iz Vašingtona“, smatra Graovac.

Nema dilemu da će situacija na severu Kosova popraviti onog trenutka kada se većinskoj zajednici na severu vrati vlast u opštinama.

„Onog momenta kada se ove okolnosti koje su neprirodne isprave, a tu pre svega mislim na to da Albanci koji ne žive na severu Kosova, kojih ima tek neki procenat ili na nivou statističke greške u nekim opštinama, ne budu ti koji vrše vlast u tim opštinama. Kada Srbi budu ponovo bili ti koji će vršiti vlast u tim opštinama, kada se vrate u institucije, kada bude sproveden taj izborni proces, onda će se situacija naravno ponovno promeniti. Jer te institucije na severu Kosova i Metohije suštinski su srpske. Srbi čine tamo dominantnu većinu i naravno da onog momenta kada se pvrati to prirodno, normalno - redovno stanje u kome neće na osnovu nekih nelegalnih i nelegitimnih izbora sa nekih manje od 1 odsto glasova neko vršiti vlast, onda će te institucije biti ono što su uvek i bile, a to su srpske institucije“, zaključuje Graovac.