Most zasad po starom, šta će biti novi potezi kosovskih vlasti na severu?

Od najava da će most između Severne i Južne Mitrovice biti otvoren do kraja leta, kako se primiče jesen, vladajuće strukture u Prištini stigle su do izjava da će se to dogoditi ove godine. Moguće je da je pojačano prisustvo Kfora na mostu pomutilo prvobitni plan kosovske vlade, ali uvek postoje i planovi „B“. Ako je otvaranjem za drumski saobraćaj ovog mosta trebalo ubrati političke poene pred izbore, kako to smatraju analitičari, oni bi, strahuje se, mogli da budu nadoknađeni drugim akcijama na severu. Pitanje je samo dokle će se daleko otići?

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Kosovska policija upala je krajem prošle nedelje u Privremene organe četiri srpske opštine na severu - Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, vrata su zapečaćena, odneti su kompjuteri i određena dokumentacija. U policijskoj stanici saslušani su predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica Ivan Zaporožac, bivši predsednik opštine Severna Mitrovica Milan Radojević, a poziv je stigao i članu Predsedništva Srpske liste Igoru Simiću. Pod sumnjom su da su falsifikovali dokumenta u zgradama Privremenih opštinskih organa, pojašnjeno je iz Policije Kosova.

Ovu akciju mnogi su protumačili kao kompenzaciju za to što je most ostao zatvoren za saobraćaj. 

Do parlamentarnih izbora zakazanih za 9. februar ostalo je punih pet meseci i mnogo neizvesnosti za Srbe na severu Kosova. Da li će se na udaru kosovskih vlasti naći i srpski Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, škole, zdravstvene ustanove? Spada li to u plan “B”?

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže za Kosovo onlajn da glavni most na Ibru već odavno predstavlja simbol nepokorenog severa na kom kosovske vlasti žele da potvrde suverenitet nad celom teritorijom Kosova i da su sve akcije kosovskih vlasti koje su usledile posle najave otvaranja mosta proizvod kompenzacije, kako bi mogle da se predstave u javnosti kao gušenje svih institucija države Srbije na severu Kosova.

"Mislim da se na ovom neće zaustaviti i da će na udaru biti Univerzitet koji se u nekoliko navrata označavao kao nelegalna institucija iako je čak i po Ahtisarijevom planu predviđeno da on postoji. Na udaru mogu biti i zdravstvo i obrazovanje, ali mislim da bi za Kurtija bio prerizičan korak da gasi osnovne i srednje škole i bolnice jer bi to zaista dovelo do masovnog egzodusa ljudi. Ako govorimo o tome zbog čega Srbi i dalje žive na Kosovu to je onda zbog zdravstva i obrazovanja koji su i dalje po srpskom sistemu. Pretpostavljam da međunarodni akteri, iako imaju jednu blagu politiku prema vladi Aljbina Kurtija, ipak znaju da je to crvena linija koja ne sme da se prođe i da će u drugačijem tonu razgovarati sa njim kada je o ovome reč", navodi Surlić.

Prema oceni koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiše Mijačića, kosovska vlada će i u narednom periodu pokušavati da drži aktuelnim pitanje otvaranja glavnog mosta na Ibru, a od drugih jednostranih akcija koje mogu da se očekuju najveća bojazan je, navodi, da može doći do zatvaranja Univerziteta kao visokoškolske ustanove jako bitne za srpski narod i sve one koji ga pohađuju.

Pitanje Univerziteta, kako objašnjava, postavljano je više puta u procesu dijaloga i ako bi došlo do pokušaja njegovog zatvaranja, to bi bio još jedan akt koji nije usaglašen sa međunarodnim partnerima.

"Ovo je i apel međunarodnoj zajednici da deluje preventivno. Videli smo više puta da su se oni oglašavali kada su u pitanju akcije kosovske vlade, ali nigde nismo videli da se stvari rešavaju preventivno. Jedna grupa organizacija civilnog društva i civilnih aktivista sa severa Kosova nedavno je objavila saopštenje kojim je tražila razmeštanje Kfora ispred svih važnih institucija za funkcionisanje srpskog naroda na severu u vidu mobilnih punktova i kontrolnih tačaka. To bi bila jedna od mera da se spreči nova eskalacija i neko novo nezadovoljstvo srpskog naroda, da se Kfor rasporedi ispred svih institucija od značaja za srpski narod, pre svega Univerziteta", kaže Mijačić za Kosovo onlajn.

Kako smatra, u ovom trenutku se neće ići ka zatvaranju zdravstvenih i obrazovnih institucija, pre svega jer su one prepoznate kosovskim ustavom, ali će, kaže, sigurno postojati pritisci za njihovo otežano delovanje.

"Videli smo nekoliko puta da su kosovske političke snage upadale u zgradu, odnosno, u bolnički kompleks u Kosovskoj Mitrovici. Verujem da će doći do pritiska na rad zdravstvenih institucija, kako u smislu dostave lekova, prevoza pacijenata, tako i u samom smislu operativnosti rada tih institucija", ističe Mijačić.

On ukazuje da svake godine u septembru nakon odlaska ljudi iz dijaspore kosovska vlada organizuje jednostrane akte koji nisu koordinirani sa bilo kojom međunarodnom institucijom, već da sami pokušavaju da nametnu promenu na terenu.

„To se dešava i ovih dana sa ukidanjem Privremenih organa u severnom delu Kosovske Mitrovice i ostalim opštinama na severu. Takve mere možemo očekivati i u narednom periodu", smatra Mijačić.

Univerzitet kao sledeću moguću „metu“ vlade Aljbina Kurtija vidi i saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković, koji smatra da Kurti neće stati sa jednostranim potezima. Kako kaže, Kurti obilato koristi to što postoji vakuum u Briselu i što nije izabrana nova Evropska komisija i administracija, zbog čega pretpostavlja da će on nastaviti sa ovakvim akcijama.

"Za sad nema indicija da će Kurti stati. Ta kampanja jednostranih poteza započela je sa zabranom dinara, preko zatvaranja Poštanske štedionice i pošta i sada se nastavila upadom u Privremene organe, bolnicu u Mitrovici i neke kulturne institucije. Jedine institucije koje su ostale kao potencijalne mete su školstvo i zdravstvo na KiM. Mislim da će naredna meta biti Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, to je trn u oku vlade u Prištini i to će biti prva sledeća meta na njihovoj listi", kaže Pavković za naš portal.

Inače, što se tiče namere vlade da otvori most za drumski saobraćaj, advokat i bivši glavni inspektor Kosovske obaveštajne agencije (KIA) Škeljzen Sopjani kaže za Kosovo onlajn da ne misli da postoji realna mogućnost za promenu statusa ovog mosta, ali i da ne vidi razlog zašto bi on trebalo da bude otvoren za drumski saobraćaj osim simobilike koja stoji iza toga i zbog "malo populizma" u okolnostima predizborne kampanje.

"Ne znam ni šta znači kada se kaže 'otvaranje' mosta jer je on otvoren. Preko njega može da se prođe. I ja sam ga prešao nekoliko puta, a postoje drugi mostovi preko kojih može da se pređe kolima i koji se koriste da se ode na sever Kosova. Ne vidim razlog zašto bi ovaj most trebalo da bude otvoren za vozila osim zbog simobilike koja stoji iza toga i verovatno zbog malo populizma, posebno u okolnostima predizborne kampanje. To je takođe veoma dobro za aktuelnu vladu da se pažnja ljudi odvrati od realnih problema i neuspeha koje su imali u drugim oblastima", kaže Sopjani.