Može li Bedri Hamza na crtu Aljbinu Kurtiju?

Opozicija na Kosovu svakodnevno poziva vladajući Pokret Samoopredeljenje da odmere snage na prevremenim izborima, optužujući aktuelnu vladu da nema formulu za razvoj Kosova i da mu nanosi štetu. Spremajući se za ovaj "okršaj", Demokratska partija Kosova predložila je svog kandidata za premijera - Bedrija Hamzu, gradonačelnika Južne Mitrovice. Sagovornici Kosovo onlajna kažu da postoje stvari koje Hamzu preporučuju da bude adut opozicije, ali i da nije izvesno da li će on i DPK moći da dovedu do pada Kurtija.

Interesantno je da DPK za premijera nije kandidovala lidera stranke Memljija Krasnićija, već je Krasnići predložio Hamzu, predstavljajući ga kao „dokazanu ličnost“ i kao odgovor DPK „na pozive građana za boljim i sigurnijim životom“. Hamza je, naime, od 2013. do 2017. godine bio guverner Centralne banke Kosova, a od 2017. do 2019. ministar finansija.

Nakon što je nominovan, sam Hamza je izjavio da ima bolji tim od Aljbina Kurtija i dobar program, kao i da bi bio bolji premijer i od predsednika Demokratskog saveza Kosova Ljumira Abdidžikua. 

O takmacu iz DPK Samoopredeljenje je već iznelo stav - da je "iskorišćena figura" i deo prethodnih vlada koje su ocenjene kao korumpirane.

Politički analitičar Škeljzen Maljići, međutim, smatra da Hamza može da bude konkurencija Aljbinu Kurtiju jer je, kaže, jedan od tri predsednika opština iz DPK koji su vrlo uspešni u svojim opštinama. Dok je bio ministar finansija, kako navodi, nije imao "mrlje".

"Hamza je respektabilan. To što je on kandidovan je dobar potez u smislu demokratskih procedura, jer ne mora uvek da se kandiduje predsednik partije. Kod Hamze se računa na to da će postati atraktivan i za druge partije zbog Kurtijevog 'antiamerikanizma', odnosno, što kvari odnose sa strateškim partnerima Kosova", kaže Maljići za Kosovo onlajn.

Maljići ukazuje da se borba za drugo mesto vodi između Demokratskog saveza Kosova i DPK i da nije isključeno da neka od tih stranaka bude na čelu buduće vlade.

„Ko bude drugi može da bude i prvi u nekoj raspodeli. Pretpostavlja se da Samoopredeljenje gubi podršku i ako se sada, recimo, 100.000 glasača DSK koji su prošli put dali glas Kurtiju, vrate u prozapadni tabor, onda može da se desi da neka od ove dve opozicione partije bude prva i da formira vladu", kaže Maljići.

O tome kakva bi mogla da bude kampanja Hamze i da li će se u njoj baviti Srbima, naš sagovornik kaže da pretpostavlja da DPK u kampanji ne bi trebalo da ide protiv sporazuma koje je Kurti potpisao, jer to, kaže, "nisu Kurtijevi sporazumi".

"To je ono što je potpisao i Isa Mustafa i Hašim Tači ranije. Tih 40 sporazuma manje, više su bili rešeni 2016. godine, dok su ostale dve, tri sporne stvari. Tako da oni ne mogu da budu i protiv Kurtija i protiv svojih prethodnika koji su bolje sarađivali sa zapadnim partnerima. Zajednica srpskih opština je minimum ili optmum koji može da 'proradi' neku novu budućnost Kosova, tako da sa jedne strane imamo defakto priznanje Kosova od strane srpskih vlasti bez formalnog priznanja jer to zabranjuje Ustav Srbije, a da se sa druge strane Kosovu oslobodi put ka međunarodnim organizacijama", navodi Maljići.

Marko Milenković iz NVO "Nova društvena inicijativa" kaže da je Bedri Hamza adut koji deo opozicije izvlači iz rukava i da je njegova nominacija, iako pomalo iznenađujuća odluka, istovremeno i razumna jer se u prethodnom periodu nisu profilisali jasni politički lideri.

"Odluku da Krasnići ne bude kandidat već Hamza vidim kao racionalnu jer je Hamza imao iskustva u upravljanju kao deo značajnih institucija i ima iskustvo koje nedostaje Krasnićiju a koje je važno za potencijalno premijersko mesto ukoliko želite da zadobijete poverenje građana i da upravljate institucijama. Ipak, nisam siguran kako će biračko telo reagovati na ovog kandidata", kaže Milenković za Kosovo onlajn.

On podseća da je Hamza, koji je aktuelni gradonačelnik Južne Mitrovice, na izborima u ovoj opštini ostvario značajan rezultat, ali da nije izvesno da li može da bude ključni adut za obaranje Samoopredeljenja sa vlasti. 

Što se tiče odnosa Hamze prema srpskoj zajednici, naš sagovornik kaže da on nije bio previše vidljiv na funkcijama koje je obavljao ranije, kao ministar finansija i guverner Centralne banke. 

"Ono što znamo je da je stranka iz koje dolazi imala donekle bolji odnos sa srpskom zajednicom nego odnos koji ima Samoopredeljenje i trenutna vlast u Prištini. Pozicija prema međunarodnoj zajednici i procesima dijaloga i normalizacije odnosa je bila mnogo konstruktivnija za vreme vladavine DPK i u tom periodu su mnogi važni sporazumi potpisani i građeno je poverenje sa srpskom zajednicom. Verovatno su očekivanja međunarodne zajednice, a možda i srpske zajednice, donekle pozitivnija, ali tek treba da vidimo kako će da se razvija politička kampanja", kaže Milenković.

Iako smatra da Bedri Hamza, kao kandidat DPK za premijera, može da podigne rejting te stranke za neki procenat, univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu ipak je uveren da bi konkurencija Aljbinu Kurtiju jedino mogao da bude neki kandidat iz Demokratskog saveza Kosova koji bi imao jaku podršku.

"Hamzina kandidatura više je bila u cilju sprečavanja da se DPK ne rasprši nakon što su njeni lideri otišli u Hag, jer tu postoji borba za vlast. Iza njegove nominacije stoji namera da se sačuva jedinstvo stranke", kaže Spahiu za Kosovo onlajn.

On ukazuje da Samoopredeljenje Aljbina Kurtija nije došlo na vlast tako što je oduzelo glasove od DPK-u već DSK-u.

"Da bi Aljbin Kurti pao, glasovi koje je on uzeo od DSK treba da se vrate DSK-u, jer oni neće ići DPK-u pošto DSK i DPK među sobom imaju duboki ideološki razdor, mnoga posleratna politička ubistva i teško je da članstvo DSK pređe u DPK i obrnuto. Kurti je dobio više od 50 odsto glasova kada su birači DSK prešli kod njega, tako da ukoliko neko želi da sruši Aljbina Kurtija on mora da investira u to da se glasovi DSK vrate DSK-u", kaže Spahiu. 

Na pitanje kakav bi mogao da bude odnos Hamze prema srpskoj zajednici, Spahiu kaže da bi to moglo da se zaključi prema odnosu koji je imao prema Severnoj Mitrovici pre nego što su srpski gradonačelnici na severu dali ostavke.

"Dok je gradonačelnik Južne Mitrovice bio Agim Bahtiri on je imao kontakte sa Rakićem i ostalima, imao je neku saradnju, međutim Hamza tokom svog mandata nije imao nikakve kontakte", kaže Spahiu.