Naturalizacija Balkanaca u Nemačkoj: Zahtevi utrostručeni, Makedonci najmanje zainteresovani

Vreme obrade zahteva za nemačko državljanstvo počelo je da se povećava zbog sve veće potražnje među strancima da dobiju pasoš te zemlje, saopštile su prošle nedelje nemačke vlasti. Broj zahteva se, tvrde upućeni, utrostručio od kada je stupio novi zakon koji znatno olakšava dobijanje “nemačkih papira”. A kako najlakše doći do državljanstva, koja zanimanja su najtraženija, u kojoj zemlji na Balkanu vlada najveće interesovanje i koliko se brzo Balkanci asimiluju, odgovore smo potražili od stručnjaka iz čitavog regiona.

Piše: Petar Rosić

“Nemačka ima istorijsku priliku da bude uspešna u privlačenju imigranata“, rekao je kancelar Olaf Šolc na ceremoniji naturalizacije novih državljana u lučkom gradu Bremenu sredinom avgusta.

Nova imigraciona regulativa, sa skraćenim rokom za dobijanje pasoša i mogućnošću dvojnog državljanstva, otvara velike mogućnosti za Nemačku, dodao je Šolc, a prenela nemačka novinska agencija (dpa).

Reforma imigracionih propisa, posebno, trebalo bi da omogući Nemačkoj da privuče preko potrebnu radnu snagu, pojasnio je on.

A koja zanimanja su najtraženija u Nemačkoj reporteri Kosovo onlajna pokušali su da provere na “prvoj liniji” - u agencijama za posredovanje pri zapošljavanju u inostranstvu.

Elena Ilievska, direktorka agencije “Futurum” iz Skoplja kaže da se najčešće radi o zanimanjima niskokvalifikovanih kadrova iz oblasti gastronomije, transporta, higijene i građevinarstva.

“Ne bih mogla da kažem tačan broj, ali mogu reći da je broj zainteresovanih građana koji odlaze i prijavljuju se zaista veliki. Što se tiče susednih zemalja, mislim da je na Kosovu kvota kandidata već ispunjena, što znači da je interesovanje još veće”, navodi ona za Kosovo onlajn.

Objašnjava da kao agencija koja posreduje u zapošljavanju uvek savetuju kandidate da ne napuštaju posao dok ne dobiju vizu, jer ponekad procedura može da se zakomplikuje, a nekada mogu biti i odbijeni.

Kada dobiju posao odlaze u Nemačku, a tamo im je potrebno još nedelju dana kako bi sredili “papirologiju”.

“Ako imamo organizovan odgovarajući smeštaj, kandidati odmah odlaze u Nemačku i tamo im treba oko nedelju dana da srede dokumente, otvore bankovne račune, prijave adresu, zdravstveno osiguranje i odmah počinju sa radom”, kaže Ilievska.

Navodi da se kandidati veoma brzo prilagođavaju na novu sredinu.

“Mogu reći da se relativno brzo prilagođavaju i za nekoliko meseci uspevaju da započnu proces pridruživanja svoje porodice”, dodaje ona.

Zoran Kocoski, direktor agencija “Kouzon” iz Skoplja objašnjava da nemački zakon značajno olakšava proces podnošenja zahteva i dobijanja vize.

“Dozvolu za naseljavanje izdaje lokalni biro za zapošljavanje u nemačkom regionu gde je poslodavac prijavljen i kada dobije odobrenje zaposleni koji je stekao pravo potpisivanjem preliminarnog ugovora o radu, aplicira u nemačkoj ambasadi i dobija vizu za boravak u Nemačkoj”, objašnjava on.

Prva viza je na period od godinu dana i nakon toga ju je potrebno produžiti .

Navodi da su najviše zainteresovani građani koji se bave uslužnim delatnostima i zanatlije.

“Retko se na ovim prostorima mogu naći ljudi koji imaju klasičan dokaz o kvalifikacijama, reč je o radnicima koji se bave stručnim zanimanjima, odnosno zanatlijama i uslužnim delatnostima. Najčešći poslovi koji se nude su dostava paketa, vožnja vozila B kategorije i rad na aerodromima u Nemačkoj za uslužne usluge, kao što su prevoz prtljaga, dostava paketa i tako dalje. Od drugih delatnosti to je građevinski sektor i slično. Odnedavno, traže se ljude koji znaju i umeju da montiraju optičke kablove, montažu podzemnih instalacija i slične delatnosti. Nažalost, drugi poslovi trenutno nisu dostupni ili je njihova potreba na nivou koji je bio pre 10 godina”, objašnjava naš sagovornik.

Kaže da su Makedonci najmanje zainteresovani za migracijom u odnosu na druge zemlje u regionu.

“Najveće interesovanje za zapošljavanje u Nemačkoj i dalje pokazuju građani Srbije, zatim sa Kosova, iz Bosne, Makedonije i na kraju iz Crne Gore. Naši ljudi i dalje zloupotrebljavaju bezvizni režim i idu na posao tri i više meseci i ako uspeju da nađu poslodavca pokušavaju da regulišu njihov status boravkom u Nemačkoj kroz obrasce koje nudi nemačka vlada”, kaže Kocoski.

Podvlači da pravo na preseljenje ne podrazumeva automatski celu porodicu i ocenjuje da asimilacija zavisi od karaktera ljudi, pa ne isključuje mogućnost da će se mnogi od njih vratiti u domovinu.

“Ono što predviđam je da će u periodu od tri do pet godina doći do procesa vraćanja ljudi iz Nemačke koji će pokušati da svoja znanja prenesu na naš region, tačnije u Makedoniju. Vratiće se sa svim znanjem, a možda i sa nekim kapitalom otvoriti sopstveni biznis u Makedoniji. Naseljavanje u Nemačkoj postaje sve teže, zbog cene nekretnina i uslova za sticanje normalnog porodičnog života”, kaže direktor agencije “Kouzon”.

Kao drugi faktor asimilacije navodi sredinu u kojoj se ljudi sa Balkana nađu u Nemačkoj.

“Asimilacija Makedonaca ili ljudi sa Balkana najviše zavisi od toga da li žive u sredini gde ima isključivo Balkanaca ili u okruženju sa Nemcima. Balkanci su i dalje grupisani u određenim zonama i retko se odlučuju da žive u sredinama gde su samo Nemci. Govorim o ljudima koji su neko vreme bili u Nemačkoj ili su od skoro tamo. Oni koji su živeli deset, petnaest godina, oni su sasvim druga kategorija ličnosti”, navodi Kocoski.

Makedonski analitičar Siniša Pekevski ocenjuje da je Nemačka najprivlačnija za ljude sa Balkana iz više razloga, a neki od njih su olakšavajuće okolnosti koje je ponudila nemačka vlada za dobijanje državljanstva i potražnja za kadrovima.

“Evropske kompanije se pripremaju za ulazak na tržište Ukrajine i Gaze nakon završetka rata za šta će biti potreban veći broj kvalifikovanih ljudi. I, naravno, najlakše ih je transportovati sa Balkana”, kaže Pekevski za Kosovo onlajn.

Dodaje da mnogi od njih u početku rade u sivoj zoni trudeći se da ne budu uhvaćeni .

“Rade u sivoj zoni i traže način da ne budu uhvaćeni od strane nemačke vlade ili policije, kako se njihov boravak tamo ne bi zakomplikovao. Legalizacijom ili pribavljanjem dokumenata biće im mnogo lakše da nađu bolji i bolje plaćen posao i tako u potpunosti regulišu boravak”, navodi naš sagovornik.

Na pitanje koliko se brzo asimiluju, odgovara da taj process ide veoma sporo.

“Moje mišljenje je da taj proces ide veoma sporo, da se ljudi koji odlaze drže svojih i grade neke barijere prema ostatku stanovništva. Mislim da je taj proces veoma spor i da uopšte ne postoji”, ocenjuje Pekevski.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kaže da su za rad u inostranstvu podjednako zainteresovane sve kategorije radne snage.

“Imamo obe kategorije, kvalifikovane i nekvalifikovane. Kvalifikovana radna snaga su medicinari koji se najviše interesuju za rad u Nemačkoj. Imamo i nekvalifikovane koji idu da rade fizičke poslove”, rekao je on za Kosovo onlajn.

Dodaje da Komora pokušava da na sve načine zaustavi odlazak kvalikifikovane radne snage.

“Mi radimo sve da da oni ne odu. Ako su već otišli, onda da ih vratimo kao investitore ovde na Kosovo”, kaže naš sagovornik.

Dodaje da najviše građana Kosova ima u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji.

“Mi tamo imamo infrastrukturu, pošto najveći broj građana s Kosova koji radi u Evropskoj uniji je u Nemačkoj, i to odavno. I sad svi imaju ili roditelje, ili nekog koji je tamo i pomaže im da nađe stan i posao i to je ono zbog čega su ljudi motivisaniji da odu u Nemačku, nego negde drugde. Tu su i Švajcarska i Austrija, u ove tri države najviše ima građana s Kosova koji tamo žive i rade”, kaže Rafuna.

Analitičar iz Tirane, profesor na fakultetu za strane jezike Armand Pljaka, ocenjuje da je nemački zakon o državljanstvu doneo značajne promene i olakšan pristup integraciji svih imigranata, pa i Balkanaca, u nemačko društvo.

“Ne samo što je vreme za dobijanje dokumenata skraćeno, već se daje prednost onima koji daju primer kao pravi građani u nemačkom društvu”, kazao je za Kosovo onlan.

 Međutim, za imigrante koji pokažu izuzetnu volju i sposobnost za integraciju, taj period može biti još kraći - samo tri godine.

“Najveće olakšanje imaju oni koji uspeju da se integrišu u tri, četiri aspekta života u Nemačkoj, kao što su što bolje učenje nemačkog jezika, doprinos volonterskom radu, poštovanje zakona i propisa. Dakle, govorimo o imigrantima koji imaju volju i nivo da se integrišu”, navodi naš sagovornik.

Druga važna izmena, prema Pljaki, odnosi se na dvostruko državljanstvo.

“Možda to nije nešto bitno za deo doseljenika koji je imao nameru da dobije nemačko državljanstvo, ali ne i da zadrži albansko”, objašnjava naš sagovornik.

Iako je zakon na snazi tek odnedavno, Pljaka ističe da su podaci koji dolaze iz Nemačke pokazali povećanje broja stranih državljana koji se prijavljuju za naturalizaciju za oko 10 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, napominje da broj zahteva može biti veći, budući da svi prijavljeni ne dobijaju državljanstvo.

Međutim, upozorava da trenutna politička situacija u Nemačkoj stvara pritisak na vlasti da preispitaju ovaj zakon.

“Ne zaboravimo da su u Nemačkoj sledeće godine opšti parlamentarni izbori. Vidimo šta se desilo na izborima u dve države poput Tiringije i Saksonije. Ne zaboravimo da još imamo izbore krajem ovog meseca u drugoj maloj državi Brandenburgu. Ovo su jasne poruke o tome šta bi moglo da se desi 2025. Ne treba da nas čudi ako bi neka buduća desničarska koalicija, kako predviđaju ankete, mogla da dovede do potpunog ili delimičnog poništavanja zakona koji je stupio na snagu 27. juna ove godine”, kaže Pljaka.

Spoljnopolitički komentator i dopisnik iz Nemačke Nenad Radičević takođe navodi da su procedure za dobijanje državljanstva znatno olakšane, naročito za one koji su se veoma dobro integrisali.

“Za to im je potrebno da imaju položen B1 ispit znanja nemačkog jezika, da imaju boravak duži od pet godina, da imaju dokaz da u poslednjih dvadeset meseci nisu bili na socijalnoj pomoći ili pomoći za nezaposlene, odnosno da mogu sami sebe da izdržavaju. Postoji čak i ubrzana procedura za one koji su se veoma dobro integrisali, što znači da su učestvovali u nekim značajnim događajima u nemačkom društvu ili imaju dokaz da rade na nemačkim univerzitetima”, objašnjava on za Kosovo onlajn.

Napominje da je zbog velikog broja zahteva došlo do zastoja u imigracionim ustanovama širom Nemačke. Najveći zastoj je upravo u najvećim gradovima - u Minhenu, Kelnu i Berlinu.

“U Kelnu su čak u maju zaustavili prijem zahteva, jer je toliki bio broj da su oni shvatili da ne mogu sve da ostvare i planiraju tek sad u septembru da nastave sa prijemom zahteva. Prosto, broj zahteva za prijem u državljanstvo u prvih šest meseci ove godine je utrostručen u odnosu na broj iz 2023. godine”, kaže Radičević.

Nakon terorističkog napada u Solingenu mnogi u Nemačkoj su zahtevali da se zakon o migracijama preispita, ali Radičević navodi da to ne bi trebalo da utiče na državljane Srbije.

“Za prijem u državljanstvo postoji klauzula da onaj ko se prijavljuje mora da potpiše izjavu da prihvata osnove nemačkog ustava, da prihvata između ostalog ravnopravnost žena i muškaraca, da nije pristalica antisemitskih stavova i to su neki od uslova koji će biti kontrolisani, tako da ta aplikacija ne bude automatski odobrena, nego da postoji ta neka vrsta kontrole”, objašnjava on.

Dodaje da isto važi i za građane Albanije, Kosova i Severne Makedonije i da bi ta kontrola pripadnosti islamističkim pokretima i određenim grupacijama, koja je pod  kontrolom državne bezbednosti, mogla da bude “to rešeto koje bi možda neke ljude sprečilo da dobiju nemačko državljanstvo”.

“Naravno, ta birokratija nije uvek savršena, pa čak i bezbednosna kontrola, tako da to jeste predmet rasprava, ali zasad ne bi trebalo da utiče mnogo na odobravanje državljanstva ljudima sa zapadnog Balkana, koje će i ovako biti usporeno. Procenjuje se da je period čekanja minimum godinu do dve zbog tog velikog broja zahteva, koji će se, kako se očekuje, još više uvećavati u narednim mesecima”, kaže Radičević.