Nepoverenje i kulturna stigma: Sa čime se suočavaju žrtve seksualnog nasilja na Kosovu?

Seksualno nasilje i uznemiravanje na Kosovu je česta pojava, a u većini slučajeva žrtve su maloletne osobe. Prema istraživanjima, gotovo 50 odsto žena na Kosovu bilo je izloženo nekoj vrsti seksualnog uznemiravanja. Dok su žene svih zajednica južno od Ibra na meti već decenijama, na severu je broj slučajeva porastao u poslednje dve godine. Nepoverenje u institucije i osuda društva neki su od razloga zbog kojih se žene odlučuju da ne prijave seksualno uznemiravanje, dok kazne za počinioce nisu adekvatne, ističu sagovornice Kosovo onlajna.

Piše: Milena Miladinović

Javnost u region bila je posebno zaprešćena slučajem petostrukog silovanja 11-godišnje devojčice u Prištini pre dve godine.

Taj jezivi događaj pokrenuo je talas protesta na Kosovu, kada su protestanti od nadležnih osim zaštite žena i devojaka, zatražili i ostavke nadležnih. Usledila je ostavka direktora Kosovske policije Samedina Mehmetija  i direktora Uprave za postupanje sa zatvorenicima i maloletnicima Aljija Gašija.

Petorica muškaraca koji su počinili to krivično delo osuđeni su na ukupno 62 godine zatvora, a Ženska mreža Kosova ocenila je da je presuda skandalozna i neprihvatljiva.

Dve godine od tog gnusnog zločina, situacija na Kosovu se nije promenila. Prema podacima Kosovske policije, u period od devet meseci ove godine, na Kosovu je prijavljeno 64 slučaja silovanja. Veliki broj žrtava su i dalje maloletne osobe.

“Slučajevi silovanja smanjeni su sa 101 prošle godine, na 64 slučaja u periodu od devet meseci ove godine”, istakli su iz Kosovske policije za Kosovo onlajn.

“Kosovska policija, prilikom predstavljanja ovih podataka od strane Odeljenja za javni red, visoko ceni saradnju sa građanima i zahvaljuje im na kontinuiranoj podršci u pravcu povećanja javne bezbednosti i hapšenja traženih lica za razna krivična dela”, poručuju iz policije.

Ipak, istraživanje koje bi pokazalo realan broj silovanja ili seksualnog uznemiravanja na Kosovu ne postoji, poručuju iz Mreže žena Kosova.

Iako lideri Kosova govore o nultoj toleranciji na ovaj vid uznemiravanja, Programska menadžerka nevladine organizacije Nova društvena inicijativa Milica Andrić Rakić kaže za Kosovo onlajn da aktuelna predsednica Vjosa Osmani, kao ni ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu nisu uradile ništa po tom pitanju.

Advokat Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra smatra da se žene, posebno na teritorijama koje karakterišu tenzije i podele, kao što je slučaj sa Kosovom, koriste kao sredstvo osvete kroz vršenje različitih vidova seksualnog uznemiravanja i nasilja.

Nerazumevanje nadležnih i društva

Andrić Rakić ističe da seksualno nasilje nad ženama predstavlja veliki problem na Kosovu, za koji institucije nemaju adekvatno rešenje. Prema njenim rečima, žene na Kosovu strahuju da seksualno uznemiravanje prijave, jer nemaju poverenje u institucije, ali i zato što ne žele tu vrstu stigme.

Andrić Rakić kaže za Kosovo onlajn da je sever Kosova bio sigurno okruženje za žene i da primeri seksualnog nasilja nisu bili česta pojava, ali da se situacija promenila pre dve godine, od kada su Srpkinje na severu sve ćešće žrtve nekog vida seksualnog uznemiravanja.

Grupa žena sa severa poslala je i pismo komandantu Kfora u kome je, zbog sve učestalijeg seksualnog uznemiravanja na ulici, zatražila da most na Ibru ostane zatvoren, kao i da ih Kfor zaštiti.

Sa druge strane, dodaje Andrić Rakić, Srpkinje južno od Ibra, ali i žene drugih nevećinskih zajednica, su decenijama žrtve seksualnog uznemiravanja.

"Nasilje nad ženama je ogroman problem na Kosovu. Paradoksalno, sever je do sada u nekoj meri bio izolovan iz tog problema, jer je kulturološki mala zajednica, i do skoro nije bilo prihvatljivo i nije se često dešavalo da imate primere seksualnog uznemiravanja u javnom prostoru. Kada se to dešavalo, bilo je u velikoj većini slušajeva u porodičnom kontekstu, i vrlo retko se dešavalo na ulici. U poslednje dve godine to postaje problem na severu, ali i Srpkinje, ali i druge žene na jugu se decenijama suočavaju sa tim problemom", navodi ona.

Veruje da nije povećan broj instanci silovanja i uznemiravanja, već da je veći broj žena koje prijavljuju slučaj.

"Kosovske institucije, mogu da tvrdim, nisu ništa uradile po ovoj temi", navela je Andrić Rakić.

Kako je istakla, nekadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga zalagala se za rasvetljavanje slučajeva silovanja učinjena tokom rata, i to se odnosilo samo na Albanke, dok aktuelna predsednica Vjosa Osmani i ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu, dodaje, nisu donele nikakve probleme na nivou politika koji utiču na poboljšavanje bezbednosti žena.

Prema njenim rečima, zabrinjava to što je među silovanima veliki broj maloletnica. Naglašava da je veliki problem i nerazumevanje nadležnih, prvenstveno policajaca, na koje žrtve nailaze prilikom prijave slučajeva uznemiravanja.

"Situacija je alarmantna, među silovanima ove godine ima dosta maloletnica, neretko su to i devojčice iz nevećinskih zajednica, to su veliki problemi koji se guraju pod tepih. Nema odgovora tužilaštva, policije, niti bilo kakve promene u stavu policije, početak tog problema je uvek onaj koji prvi odgovara na prijavu za nasilje, a to je policija i policajci, koji često, prema svedočenju žena, nemaju adekvatnu reakciju na prijavu nasilja. Žene se često susreću sa tim da im policajci govore da je to porodična stvar, i nije nešto što bi oni trebalo da rešavaju, ili biraju da ne veruju žrtvama", dodaje ona.

Glavni problem je neprijavljivanje slučajeva, a kako kaže Andrić Rakić, žene se na taj potez odlučuju jer nemaju poverenje u institucije, kao i iz društvenih razloga.

"Ključni problem je što nema poverenja u institucije, žene nisu spremne da prijavljuju takve slučajeve. To je prvi deo problema. Drugi je društveni, gde žene, posebno iz srpske zajednice, ne žele tu vrstu stigme, i da im uža okolina, posebno braća, muževi ili očevi znaju da se to desilo, jer se plaše da će oni preduzeti neke akcije i time sebe dovesti u problem pred zakonom", ističe ona.

Kako navodi, policija ima mogućnosti da, uprkos tome, istražuje, ali da za to ne postoji dovoljno volje.

"To je osetljiva tema koja može da se ispolitizuje, koju mogu i jedna i druga strana da koriste u političke svrhe, a kada to pređe u sferu politike, žrtve ispaštaju", zaključila je Andrić Rakić.

Žrtve u 70 odsto slučajeva maloletna lica

Menadžer Programa protiv nasilja nad ženama Adeljina Beriša istakla je da istraživanja pokazuju da čak 70 odsto žrtava seksualnog nasilja čine maloletne osobe i upozorila da kazne za to krivično delo na Kosovu nisu adekvatne.

Beriša je navela da je poslednjih godina Kosovskoj policiji prijavljen veći broj slučajeva seksualnog nasilja, ali da nije rađeno istraživanje koje bi pokazalo realan broj.

"Podaci iz Forenzičkog instituta pokazuju da je 70 odsto slučajeva seksualnog nasilja nad mlađim osobama, ispod 18 godina. Naš poslednji izveštaj iz 2015. godine, koji istražuje koliko je zastupljeno nasilje u porodici i seksualno uznemiravanje na Kosovu, pokazuje da je više od 48 odsto žena tokom života bilo seksualno uznemiravano", kazala je ona.

Kako je navela, uspostavljanjem različitih internet platformi, žrtve postaju lake mete. Dodala je da se mora govoriti o tome da je svaka radnja bez odobrenja žene, krivično delo.

"Šteta je što na Kosovu mladi muškarci imaju "rol modele", sada i na onlajn platformama, i mislim da je još lakše da se nad nekim izvrši nasilje. Pričamo otvoreno sa mladima o konceptu, da znaju da ne mogu da urade nešto, ako nemaju dozvolu. Ako samo dodirnete nekoga bez dozvole to je krivično delo. Moramo više da radimo sa mladim generacijama, da budu upućeni u to. Starije generacije moraju takođe da razgovaraju sa mladima, i da ih nauče", poručila je Beriša. 

Naglasila je da se mora raditi na podizanju svesti o ljudskim pravima, i uputiti žrtve gde mogu da potraže pomoć.

"Gde se misli da žena nema istu moć kao muškarac, tu muškarac iskorišćava moć protiv žene. Moramo više da radimo, da mlade učimo šta su ljudska prava, šta je seksualno nasilje, nasilje uopšte, gde mogu da prijave ako su žrtve, gde da potraže pomoć, i da znaju da su sva ta dela krivična", rekla je Beriša.

Kazne za seksualno nasilje ili uznemiravanje u praksi nisu adekvatne, kaže Beriša. Naprotiv, manje su nego što zakon to nalaže.

Pored rada sa žrtvama, neophodan je i rad sa počiniocima, dodaje naša sagovornica.

"Mi imamo program za sve one koji su počinili takav vid nasilja, da poprave stavove, mišljenja. Sa njima je neophodno raditi, treba im pojasniti da njihova dela imaju loš uticaj na druge ljude, na državu i društvo", poručila je Beriša.

Situacija se ne može promeniti za kratko vreme, naglašava ona, ali dodaje da je optimista po tom pitanju.

"To je mnogo rada, najviše za medije, i za nas kao civilno društvo, jer je naša odgovornost da budemo blizu ljudi, da im ukažemo na njihova prava. To se ne menja tokom noći, ali optimista sam da će stvari krenuti na bolje", kaže Beriša.

Kako je istakla, Mreža žena Kosova pokrenula je pitanje kažnjavanja onlajn nasilja, koje je, dodaje, trenutno najzastupljenije.

"Smatramo da i taj vid nasilja mora biti kažnjiv, nadamo se da će se to desiti nakon izbora, jer trenutno ne postoji interes za to, ali mi smo dali savet Ministarstvu pravde da se onlajn nasilje kažnjava", rekla je ona.

Po pitanju porasta broja slučajeva seksualnog nasilja nad ženama na severu Kosova, Beriša je ohrabrila žene da ih stid od okruženja ne sprečava u prijavljivanju slučajeva.

"Žao mi je što žene na severu imaju dva problema: sistem i ljude. Volela bih da žene na severu budu sigurnije i da prijavljuju sve te slučajeve policiji i da zatraže pomoć. Očekujem da policija radi svoj posao i procesuira nasilnike. Protiv smo svih vrsta nasilja, za nas nije važno kojoj etničkoj grupi pripada žrtva. Moramo da brinemo jedna o drugoj. Želim da im poručim da budu hrabre i da prijavljuju slučajeve nasilja. Na severu imamo aktivistkinje koje su veoma snažne žene, žrtve mogu i kod njih da zatraže pomoć", zaključila je Beriša.

Seksualno nasilje kao vid osvete

Advokat Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra izjavila da na Kosovu postoji narušavanje prava i nasilje nad ženama svih nacionalnosti. Ukazala je da se žene, posebno na teritorijama koje karakterišu tenzije i podele, kao što je slučaj sa Kosovom, koriste kao sredstvo osvete kroz vršenje različitih vidova seksualnog uznemiravanja i nasilja.

Macanović primećuje da se, svuda gde postoji određena vrsta konflikta koji traje dugo i koji je nerazrešen, on nažalost oslikava upravo na nasilju prema ženama. 

Kako kaže, to najviše potvrđuju žene koje su žrtve silovanja u ratu, kojih ima, kako u regionu, tako i svuda u svetu.

"Iskustvo žena dokazuje da se žene koriste kao sredstvo osvete protiv ove druge nacije kroz vršenje raznih oblika seksualnog uznemiravanja i nasilja. Kosovo nije izolovan slučaj gde se žene targetiraju. One se kao najslabija karika teško brane. Lako je vršiti tu vrstu nasilja posebno kada imate jednu atmosferu nekažnjivosti za seksualno nasilje i uznemiravanje. To je slučaj ne samo na Kosovu, nego generalno svuda. Mi to vidimo i u Srbiji. To je nešto što viđamo svaki dan“, rekla je Macanović za Kosovo onlajn.

Ono što se vidi u medijima, a tiče se situacije na Kosovu, to je da postoji problem sa seksualnim nasiljem prema ženama bilo koje nacionalnosti, naglašava Macanović.

"Imali smo i slučaj višestrukog silovanja dvanaestogodišnje devojčice i mnoge druge slučajeve koji su izašli u javnost. Oni zapravo pokazuju da kada imate delove gde postoji konflikt koji tinja, da su sva prava, a posebno ženska prava, skrajnuta u smislu zaštite i podrške“, primećuje.

Naglašava da je u Srbiji od kako je uvedeno krivično delo seksualnog uznemiravanja, porastao broj prijava, ali i procesuiranja slučajeva tog oblika uznemiravanja.

Ukazuje da je praksa pokazala da se, kada se određena ponašanja zakonski zaustave na početku, dok su na nivou uznemiravanja, sprečavaju teži slučajevi, kao što su silovanja i ubistva žena.

"Kada je Srbija uvodila krivično delo seksualnog uznemiravanja u svim medijima je tada bilo ’eto muškarci više neće moći da se udvaraju ženama’, a mi koje radimo sa ženama i pružamo uslugu besplatne pravne pomoći, znamo koliko je bilo potrebno da se uvede to krivično delo. Da vi određena ponašanja zaustavite na početku, kada je na nivou seksualnog uznemiravanja, da ne bi dolazilo do težih slučajeva, kao što su nažalost, silovanja i ubistva žena. Ono što se pokazalo kada je Srbija uvela krivično delo seksualnog uznemiravanja,  je da smo odmah kada je počeo zakon da se primenjuje, prijavljen slučaj prema maloletnim devojčicama. Kada pogledamo statistiku u Srbiji, broj prijava i procesuiranih slučajeva, jasno je da je krivično delo seksualnog uznemiravanja trebalo da bude doneto“, navela je Macanović.

Međutim, iako je uverena da je na Kosovu slična situacija, naglašava da je ključno pitanje – na koji način institucije reaguju kada dođe do prijave.

Pojašnjava da postoji razlika kada je počinilac poznat u odnosu na to kada je reč o nepoznatom licu koje uznemirava žene na javnim mestima u prolazu, na autobuskim stajalištima ili u prevozu.

Macanović ističe da na Kosovu postoji "Ženska mreža Kosova" i organizacije koje pružaju pomoć i podršku žrtvama seksualnog uznemiravanja i nasilja.

Tih organizacija, napominje, ima i na severu Kosova, gde je, kako kaže, "zamrznuti albansko-srpski konflikt koji uvek tinja". 

Upravo te organizacije, dodaje, pružaju pomoć bez obzira na to koje su žene nacionalnosti, da li su Srpkinje, Albanke, Romkinje...

"Ženske organizacije uvek gledaju kako da pomognu. Ono što mi vidimo u našem iskustvu, to je da kada žene Srpkinje, koje žive na Kosovu, potraže pomoć za određeni vid nasilja, pre svega za nasilje u porodici, u drugim delovima Kosova, koji nije sever, one ostvare pravo na zaštitu. Problem je sever Kosova gde imate ovaj zamrznuti konflikt i sve ovo što tinja. Generalno imate jednu potpuno neregulisanu situaciju za koju su odgovorni oni na vrhu, ali se ona oslikava na svakodnevni život građana. To je ono što je problem. Na Kosovu imate pojavu da se svi bave drugim problemima, a ne stvarnim problemima građana, a onda građani na Kosovu teško ostvaruju pravo na zaštitu u severnom delu“, zaključila je Macanović.