Nova američka administracija i očekivanja: Rešenje za Kosovo model za Palestinu i Ukrajinu?

Ideja stara i činilo se neostvarljiva, ali sa novim mandatom Donalda Trampa sve glasnija - razmena teritorija kao princip u rešavanju sukoba. Politikolog Ognjen Gogić otišao je i korak dalje tvrdnjom da bi sa Trampom ovo rešenje prvo moglo da se primeni na Kosovu koje bi, ukoliko uspe, poslužilo kao patent za Palestinu i Ukrajinu. „Teško ostvarljivo, ali sa Trampom je sve moguće“, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Arsenije Vučković

Razmena teritorija kao moguće rešenje pitanja Kosova aktuelizovano je u prvom mandatu američkog predsednika Donalda Trampa. Ključni akteri u Beogradu i Prištinu, a zatim i u EU, na kraju su odbacili ovu ideju.

Tokom ove predizborne kampanje Tramp je obećao da će brzo okončati rusko-ukrajinski sukob, a prema tvrdnjama Rojtersa za ovaj posao imenovaće nekadašnjeg ambasadora u Nemačkoj i specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Ričarda Grenela.

Tokom jednog Blumbergovog okruglog stola u julu, Grenel je predložio stvaranje „autonomnih zona“ kao rešenje za konflikt.

Bivše američke diplomate daleko su preciznije.

Nekadašnji šef kabineta američkog kongresmena Eliota Engela i koautor izveštaja o Kosovu Džejson Štajnbuam ocenio je da bi administracija Donalda Trampa mogla da vrati u igru pitanje razmene teritorije između Kosova i Srbije.

"Donald Tramp sebe smatra najvećim svetskim pregovaračem. Moja pretpostavka je da će on predložiti razmenu teritorija. I izvršiće pritisak na obe strane da to prihvate", kazao je Štajnbuam koji važi za jednog od albanskih lobista u SAD.

I bivši američki ambasador u UN i savetnik za nacionalnu bezbednost u prvoj Trampovoj administraciji Džon Bolton ocenio je da se Amerika nada da će Beograd i Priština naći prihvatljivo rešenje za obe strane, uključujući tu i razmenu teritorija

„To bi doprinelo stabilnosti na Balkanu“, kazao je Bolton.

Ipak, vlasti u Prištini decidno su protiv takve ideje.

"Vlada Kosova odbacuje projekte i rešenja teritorijalnog karaktera", izjavio je portparol Vlade Kosova Perparim Krieziu.

Trampov „patent“

U razgovoru za Kosovo onlajn politikolog Ognjen Gogić objašnjava da bi u slučaju da Tramp reaktivira staru ideju, Kosovo zaista moglo da bude model koji bi se kasnije primenio i u Palestini, ali i u Ukrajini.

„Ideja razmene teritorija, njena izvodljivost prvenstveno zavise od lokalnih aktera. Pre nekoliko godina, 2017. i 2018. delovalo je kao da i u Beogradu i u Prištini postoji razmišljenje o tome da se iz ove situacije može izaći kroz razgraničenje, odnosno razmenu teritorija. Tako je zapravo Trampova administracija naišla na plodno tle. Ali, sami lokalni akteri su, i Beograd i Priština, shvatili da to nije najpametniji način da se ova stvar reši. U tom smislu se ne očekuje da bi Tramp to forsirao, verovatno ne bi prisiljavao, ali bi to možda bio njegov predlog u paketu sa drugim mogućnostima koje bi ponudio, kao što je prošli put obećavao određenu ekonomsku pomoć za neke infrastrukturne projekte“, kaže Gogić.

U ovom trenutku, smatra, ni u Beogradu ni u Prištini ne postoji interesovanje za ovakvim vidom rešenja.

„Posebno ne kada je na vlasti u Prištini Aljbin Kurti koji zapravo pre deluje kao neko ko bi pre tražio nove teritorije, a ne ko bi ustupao bilo koji deo Kosova“, ocenuje Gogić.

Upitan koliko je ovakav scenario uopšte realan, podseća da se o toj ideji aktivno govorilo tokom prethodnog Trampovog mandata i da ni tada niko nije očekivao da bi Kosovo moglo da postane deo blisko-istočnog mirovnog procesa, a ispostavilo se da jeste.

„Tramp je zapravo sporazum iz Vašingtona koji su prihvatili Beograd i Priština proglasio sporazumom koji je doveo do toga da se priznaju Izrael i jedna muslimanska država, pri čemu je tada mislio na Kosovo. U to vreme dok su trajali razgovori o tom sporazumu zapravo su se povezale dve teme, a to su bile pitanje Palestine i pitanje Kosova. S tim što je i u jednom i drugom slučaju figurirala ideja razmene teritorija“, naglašava Gogić.

Podseća da se u Trampovom planu za Palestinu iz 2020. godine eksplicitno spominjala ideja o razmeni teritorija kao rešenje spora sa Izraelom.

„U isto vreme je cirkulisala ta verzija prema kojoj postoji spremnost i da se spor između Beograda i Prištine reši tako što bi se razmenile teritorije. Konkretno, sever Kosova za Preševsku dolinu. Poučeni tim iskustvom onda možemo da očekujemo da se u nekom momentu ta stvar reaktivira budući da je Tramp očigledno sklon tim teritorijalnim rešenjima za sukobe“, smatra Gogić.

Navodi da je takva veza moguća i pored činjenice da se u Pojasu Gaze i u Ukrajini vode oružani, a oko Kosova politički sukobi.

„Ali, i dalje postoje nerešena pitanja i moguće je zapravo zamisliti da Tramp u tom istom paketu, kao što za Ukrajinu predlaže da se ustupe teritorije Rusiji i da se na taj način završi rat, kao što je svojevremeno imao ideju da se spor između Izraela i Palestine reši tako što bi se sprovela razmena teritorije. Isto tako na dnevni red ponovo može da dođe pitanje Kosova i da se u tome vidi način rešavanja ovog spora ili obrnuto. Zapravo, na Kosovu se može i patentirati razmena teritorija i razgraničenje kao način rešavanja sporova. Ukoliko se na pitanju Kosova pokaže da to funkcioniše kao mehanizem koji može da dovede do sporazuma, onda se to isto može predložiti i za Ukrajinu i za Palestinu“, zaključuje Gogić.

Pogrešna percepcija

„Ideja o razmeni teritorija nije dobra ideja“, ističe za Kosovo onlajn nekadašnji pomoćnik američkog državnog sekretara zadužen za Evropu Tomas Kantrimen.

„Rekao sam i pre pet godina kada je to prvi put spomenuto da to nije dobra ideja. Nije dobra ideja zato što u tom slučaju ne bi bilo kraja. Na Balkanu ne postoje etnički čiste države, a ako jedna zemlja ne može da živi kao multietnička, problem ne može da se reši tako što će se razmeniti ljudi ili teritorije“, ocenio je Kantrimen.

Upitan da prokomentariše mogućnost da bi nova američka administracija na čelu sa Donaldom Trampom mogla da kroz „teritorijalno rešenje“ pitanja Kosova reši i pitanje Palestine i Izraela, bivši američki visoki diplomata je skeptičan da će se to i dogoditi.

„Neću komentarisati Palestinu i Ukrajinu, ali kada je reč o Balkanu problem Srbija-Kosovo neće biti prvi prioritet Donalda Trampa. Zapravo, neće biti ni među 50 prvih prioriteta“, ističe Kantrimen.

Dodaje da je pogrešna percepcija da su za zastoj u pregovorima najodgovornije SAD i EU.

„Meni se čini da problem dijaloga između Beograda i Prištine nije ni u Vašingtonu ni u Briselu, problem je u Beogradu i u Prišini. I novi američki predsednik ne može da promeni tu činjenicu“, naglašava  Kantrimen.

Smatra da je nemoguće na isti način rešiti sukobe u Pojasu Gaze i u Ukrajini.

„Ne vidim koji je to spoj pravo da vam kažem“, decidan je Kantrimen.

Ubrzanje dijaloga

I nekadašnji ambasador pri EU i članica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović sumnja u mogućnost da bi Kosovo moglo na ovaj način da bude model za rešenje kriza na Bliskom istoku i u Ukrajini.

„Ne mislim da će se to pitanje na takav način otvoriti. Ali, to je dvostruki kolosek. Teritorijalizacija možda znači integralno, održavanje suvereniteta kao takvog, a možda znači neke druge kombinacije i neke druge modele. Ono što se sada govori i pojavilo se u javnosti vezano za Ukrajinu isto tako govori o nekoj vrsti zamrznutog konflikta. Tako da se ne bi išlo ni na teritorijalizaciju, ni suprotno od toga. Mislim da je još prerano izvlačitii neke zaključke kako će se to odvijali. Ali, uostalom znamo da je Tramp nepredvidiv, da je vrlo impulsivan i moguća su i neka iznenađenja“, objašnjava Latinović za Kosovo onlajn.

Upozorava i da bi pitanje teritorijalizacije kao rešenja prekida sukoba u Ukrajini značio i određenu vrstu promene politike Moskve prema pitanju Kosova.

„Kada se govori o Kosovu i Metohiji i Ukrajini tu se pre svega povezuje da li bi Putin tražio neku nagodbu, neki ekvilibrijum da ukoliko prizna Kosovo zauzvrat traži da mu se priznaju teritorije koje je anektirao. U tom smislu se može očekivati neka vrsta njegovog predloga. Sad, da li će se to desiti ili ne to su samo predviđanja, nema zvanične izjave koje to opovrgavaju“, ističe Latinović.

Dodaje da će se mnogo više saznati tek kada se sedne za pregovarački sto kada će se ponuditi i niz raznih opcija.

„Onda ćemo videti kako će se taj mozaik sklopiti i da li će se do tog mozaika razvijati, sklapati kako se predviđa ili ćemo imati sasvim nov koji će biti rezultat samih ideja i predloga do kojih će se doći nakon što se sedne za sto. Jer ovo sve što sada čujemo su maksimalističke pozicije. Svaka pregovaračka strana želi da utvrdi svoju pregovaračku poziciju kao maksimalističku da bi dobila jedan prihvatljivi optimum i to je ono što posle zovemo kao kompromis“, objašnjava Latinović.

Ovaj karijerni diplomata je uveren da će nova američka administracija ostaviti Evropskoj uniji da okonča proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ali da to ne znači da novi američki predsednik ne bi, kroz kroz pritiske, podsticaje ili davanje rokova - ubrzao taj proces.

„Ne treba očekivati veće angažovanje SAD u vezi sa Zapadnim Balkanom. Prepustiće se Evropskoj uniji da završi proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Ono što treba i što se može očekivati jeste da SAD i Tramp lično izvrše pritisak da se to brže završi, da taj proces ne traje, kao što smo imali u prethodnom periodu sa nedovoljno efikasnim rezultatima, sa čekanjima, odugovlačenjima, sa problemima, nego da se to reši u što kraćem roku. Poznato je da Tramp ne voli krize, nikakve sukobe, neizvesnosti i verovatno na tom planu treba očekivati odgovarajuća podsticanja, a možda i davanja rokova do kada to treba da se završi“, smatra Latinović.