Nova politička realnost na Kosovu: Mogu li DPK i DSK da „prežive“, ili je vreme za novu opoziciju?

Nova politička realnost na Kosovu nešto je na šta bi DPK i DSK morali da se naviknu, a nakon poslednjih izbora te dve stranke dodatno su oslabile, saglasni su sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Veljko Nestorović

Umesto izbora u poslednjem trenutku, političke stranke postigle su dogovor o izmenama Zakona o Specijalizovanim većima i izboru novog predsednika Kosova. Ipak, pošto je Justina Široka Pulja nedavno vratila taj zakon u skupštinsku proceduru, postavlja se pitanje da li je DPK u celoj priči ostao kratkih rukava.

Nakon odlaska Bedrija Hamze, kao moguća naslednica na čelu DPK pominje se Vljora Čitaku. Ipak, pristalice te stranke i dalje se nadaju da će žalba pred Specijalizovanim većima u Hagu dovesti do obaranja presude protiv Hašima Tačija i da će se on vratiti kako bi ponovo preuzeo stranku.

Kada je reč o Ljumi­ru Abdidžikuu, nakon poslednjih parlamentarnih izbora, teško je očekivati da će uspeti da se održi na čelu DSK. Nije pomogao ni povratak Vjose Osmani u tu stranku, a među najozbiljnijim kandidatima za njegovo mesto pominje se gradonačelnik Prištine Perparim Rama.

Analitičar Meljazim Koci uveren je da ostavka Bedrija Hamze sa mesta predsednika DPK i zahtevi za promenama na čelu DSK najavljuju dalje podele u redovima opozicije.

Koci za Kosovo onlajn ocenjuje da je opozicija na Kosovu već slaba, a najavljene promene mogle bi dodatno da uruše njene pozicije.

„Problem kosovske opozicije ogleda se u nesposobnosti da se ujedini u ključnim trenucima suočavanja sa vladajućim Samoopredeljenjem. Kosovskoj političkoj sceni neophodne su nove političke snage, odnosno partije koje bi okupile mladu generaciju, koja, po mom mišljenju, nije adekvatno zastupljena“, kaže Koci.

Naš sagovornik dodaje da sadašnja kosovska opozicija ne uliva nadu da će biti sposobna da se, čak i posle promena, uspešno suprotstavi dominantnom Samoopredeljenju.

„Shodno tome, očekujem da će eventualne nove partije u narednom periodu predstavljati snage koje bi mogle uspešno da se suprotstave Samoopredeljenju“, predvideo je Koci.

Politički analitičar Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da DPK i DSK moraju da se naviknu na novu političku stvarnost na Kosovu, jer je kosovski premijer Aljbin Kurti učvrstio svoju vlast. Činjenica da na vidiku nema ni parlamentarnih, niti lokalnih izbora na Kosovu, Gogić smatra prilikom za ove dve stranke da redefinišu svoju ulogu.

Kada je u pitanju DPK, Gogić navodi da je bilo jasno da se nešto događa, budući da predsednica Kosova Justina Široka Pulja nije odmah potpisala izmene Zakona o Specijalizovanim većima, pa je zbog toga indikativan vremenski okvir da je Bedri Hamza podneo ostavku dan pre nego što je ona vratila zakon u Skupštinu.

„Na neki način, to predstavlja njegov politički poraz, jer je upravo on žustro zagovarao usvajanje tog zakona. To je bio njegov politički projekat i on je bio politički pokrovitelj tih izmena. Kada je došlo do toga da DPK mora da se povuče i preispita svoju poziciju, on nije želeo da bude prvi koji će snositi posledice, odnosno preuzeo je deo političke odgovornosti za takav ishod“, smatra Gogić.

Prema njegovim rečima, kod Hamze postoji i druga okolnost, jer on nikada nije imao ambiciju da se dugo zadrži na čelu DPK.

„Od početka se pozicionirao kao lider koji će premostiti određeni period, sve do očekivanog povratka Hašima Tačija iz Haga. Preuzeo je stranku dok je proces u Hagu još bio u toku, očekujući da će se Tači u jednom trenutku vratiti i da će on tada moći da se povuče“, kaže Gogić.

Gogić zato ocenjuje da DPK mora u potpunosti da redefiniše svoju politiku, ali da se za sada ne vidi da unutar stranke postoje snage spremne da preuzmu tu odgovornost.

„Zbog toga bi rukovodeća pozicija mogla da bude više neželjena, nego mesto za koje će se voditi velika borba“, kaže on.

Kada je reč o Demokratskom savezu Kosova (DSK), Gogić smatra da i ta stranka i DPK moraju da se naviknu na novu političku realnost.

„Kurti je učvrstio svoju vlast i, ukoliko se okolnosti ne promene, trebalo bi da ostane premijer u naredne četiri godine. Parlamentarni, ali ni lokalni izbori za sada nisu na vidiku.

Te stranke, dakle, ne moraju da žure, jer nema nagoveštaja novih izbora zbog kojih bi morale hitno da se reorganizuju. I DPK i DSK dugo su kalkulisale tokom perioda od godinu i po dana, u kojem su se na Kosovu smenjivali izborni ciklusi. Taj period protekao je u iščekivanju ishoda procesa u Hagu. Činilo se da svi žele da zaustave političke procese, kupe vreme i odlože donošenje odluka dok ne postane jasnije kako će se završiti postupci u Hagu. Sada, kada je jasno da se Tači neće vratiti na Kosovo u dogledno vreme, pred obe stranke je zadatak da redefinišu svoju ulogu. To se odnosi i na DPK i na DSK“, zaključuje Gogić.

On na kraju podseća da je Abdidžiku dva puta ove godine preživio inicijative za smenu, a toj stranci zapravo sledeće godine predstoje novi izbori.