Novi globalni balans na 80. zasedanju UN - šta to znači za Zapadni Balkan?

Priznanje Palestine, govor Donalda Trampa u kome je ponovio da je „za sedam meseci zaustavio sedam ratova“, ali i jasno nesaglasje vodećih zemalja po ključnim pitanjima: Ukrajine i Pojasa Gaze - obeležili su jubilarno, 80. zasedanje Generalne Skupštine UN. Za analitičare pokazatelj da su UN izgubile moć da rešavaju globalne probleme. Sagovornici Kosovo onlajn smatraju i da je „iza scene“ - na marginama Generalne skupštine bila primetna diplomatska ofanziva Srbije, ali i disonantni tonovi u delegaciji koju je predvodila kosovska predsednica Vjosa Osmani.

Piše: Đorđe Barović

„Dijalog nema alternativu i to je jedini način da se dobije pravedno rešenje u skladu s međunarodnim pravom, uz poštovanje međusobnih obaveza. Baš kao i u prošlosti, moja zemlja nastaviće da se bori za mir, strpljivo, metodično i u dobroj veri“, poručio je Aleksandar Vučić u svom obraćanju pred Generalnom skupštinom UN tokom drugog dana Generalne debate na kojoj su svoja viđenja globalnih problema ponudili vodeći svetski lideri.

Vučić je poručio da „Srbija nikada neće zaboraviti svoju istoriju, svoj narod i svoje svetinje“ i ukazao na težak položaj Srba na Kosovu.

On je apelovao na međunarodnu zajednicu da pomogne kako bi se to promenilo.

„Saosećanje nije dovoljno, potrebna su nam dela“, kazao je predsednik Srbije.

Ipak, u Generalnoj skupštini UN otvorena pitanja Zapadnog Balkana ostala su u senci rata u Ukrajini, ali i sve žešćih sukoba u Pojasu Gaze.

Posledica je i „talas“ priznanja Palestine vodećih zemalja sveta, od kojih su većina i stalne članice Saveta bezbednosti UN.

Prema pisanju hrvatskog portala Indeks, ovu državu je do sada priznalo gotovo duplo više država nego Kosovo.

Palestinu je, kako navode, priznalo 157 država članica UN, odnosno 81 odsto svih članica ove organizacije, a Kosovo je do ove godine priznalo ukupno 84 države.

Neke zemlje, poput Madagaskara i Libije poslednjih godina povukle ili zamrzle svoje priznanje, navodi ovaj hrvatski portal.

Zasedanje Generalne skupštine UN je tradicionalno i prilika za sastanke svetskih lidera na marginama ovog skupa.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je ova zemlja imala „neverovatnu plejadu sastanaka“ na kojima se govorilo o pitanju Kosova, ali i jačanja ekonomskih veza sa drugim državama.

Ključan sastanak, o strateškom dijalogu, imao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom.

Sa Rubiom se kasnije sastala i Osmani, ali tokom prijema koji je organizovala američka misija u UN.

„Osmani se na neki način prošvercovala u zgradu UN, dobila je od neke druge države onu propusnicu, ’secondary pass’, za ulazak u UN, zbog čega smo mi već uložili notu Ujedinjenim nacijama“, rekao je Đurić novinarima.

S druge strane brojni analitičari u Prištini upozoravaju da kosovska delegacija nije ispunila cilj odlaska u Njujork.

„Pogledajte veb-sajt Stejt depratmenta, tamo se vidi da li je Rubio imao sastanak sa predsednicom. To što je neko otišao tamo da se fotografiše rukujući se sa nekim, to je druga priča. Gde je fotografija da su imali formalni sastanak? To su bajke“, upitao je politički analitičar Dardan Gaši.

Škeljzen Maljići je ocenio da je „skandal ono što se dešava sa kosovskom diplomatijom“.

Albanski ativista Uk Ljuši, koji živi u SAD, ide i korak dalje. Tvrdi da su sastanci Osmani i Gervale u Njujorku „nekoordinisani i bez suštine“, ali i amaterski.

„I to ne zato što nemamo profesionalce u diplomatiji, već zato što se oni zloupotrebljavaju i ne slušaju kada se savetuje da se interesi države stave iznad interesa lidera“, smatra Ljuši.

S druge strane, neki mediji idu i korak dalje tvrdeći da uzroke neuspeha kosovske delegacije u Njujorku treba tražiti u „lošim odnosima“ Osmani i Gervale zbog čega su izostali i zajednički sastanci.

Dinamika i distanciranje

Strateški direktor u Centru za evropske politike Miloš Pavković kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je to rezultat „dinamike unutrašnjih odnosa na Kosovu“.

„Vidimo da nema vlade, vlada ozbiljna politička i ustavna kriza. Kada uzmemo u obzir to da predsednica Kosova i ministarka spoljnih poslova ne dolaze iz istih političkih grupacija, postaje jasnije zašto su takvi odnosi i zašto je nedostatak koordinacije“, naglašava Pavković.

Naglašava da na to „treba dodati“ i odnos zapadnih država prema vladi u Prištini.

„Vrlo nizak stepen odnosa je uspostavljen sa najvažnijim zapadnim partnerima za vreme mandata Gervale Švarc tako da se čini da postoji tendencija od strane predsednice Osmani da se distancira od Samoopredeljenja i Gervale Švarc kako bi sačuvala svoj kredibilitet“, precizira Pavković.

Komentarišući 80. zasedanje Generalne skupštine UN, ovaj analitičar ocenjuje da je jasno da se stvara „novi balans snaga i moći“ na globalnom nivou.

„Stvara se novi balans snaga i moći na globalnom nivou. Moć se premešta na globalni istok i jug. Bile su evidentne i kritike na aktivnost UN koje su dolazile sa više strana i to su ključne poruke koje smo mogli da čujemo na ovom jubilarnom, 80. zasedadnju Generalne Skupštine“, ističe Pavković.

Takođe, kao jedan od ključnih događaja vidi i priznanje Palestine od strane stalnih članica Saveta bezbednosti UN - uz  „evidentno odsustvo SAD“.

„Ovo je najveći talas priznanja jedne države koji je usledio posle 2008. i slučaja samoproglašenja Kosova“, ukazuje Pavković.

Kao još jedan od važnih momenata sa zasedanja GS UN izdvaja govor predsednika SAD Donalda Trampa koji je kritikovao „migracije i zelene politike“, i istovremeno video poruku kineskog predsednika Si Đipinga.

„Ono što je došlo kao veliko iznenađenje je govor kineskog predsednika (Si Đipinga) koji nije bio fizički prisutan u sali, već se obratio video porukom, ali je istakao jasnu ambiciju Kine da postane lider u očuvanju životne sredine, odnosno 'zelene tranzicije' što jeste donekle neočekivana poruka“, smatra Pavković.

Dodaje da je zasedanje GS UN takođe obeležila diskusija i pokušaji traženja odgovora zbog sukoba u Ukrajini i pitanje oko Izraela i Palestine.

„To su stvari koje su bile duboko razmatrane u okviru različitih govora“, precizira ovaj analitičar.

Komentarišući učešće Zapadnog Balkana na ovogodišnjem zasedanju GS UN, Pavković kaže da ova tema nije bila zastupljena u govorima predstavnika najvažnijih država sveta.

„Svakako je interesantan bio govor predsednika Srbije koji se osvrnuo na Beograd i Srbiju ne kao 'bafer zonu', već kao most za neke buduće pregovore za različite ratne sukobe, kao i naravno pitanje Kosova i Metohije i važnost teritorijalnog integriteta i suvereniteta država članica. To su bile ključne tačke na koje se on osvrnuo, a povezao ih sa postojećim globalnim političkim krizama", kaže Pavković.

„Bledi“ zaključci

I za političkog analitičara Nedžmedina Spahijua „masovno priznanje“ Palestine je nešto što je obeležilo 80. zasedanje Generalne skupštine UN u Njujorku.

„To je bilo očekivano. Mnoge države su davno najavile priznavanje Palestine nakon svega onoga što se dešava u Gazi. To je i najbitnija tema za čovečanstvo. Ipak nije mala stvar, radi se o genocidu u 21. veku koji može da bude primer za sve ostale zemlje sveta. Ako se to ne zaustavi sada, to može biti primenjeno i u ostalim delovima sveta“, naglašava Spahiju za Kosovo onlajn.

Ističe da su dešavanja u Pojasu Gaze ipak morale da umesto „bledih“ - proizvedu daleko „radikalnije zaključke“.

„To je ključno pitanje kojim Generalna skupština UN mora da se bavi i hvala Bogu da se time bavi, mada su zaključci i dalje 'bledi', nisu radikalni kao što bi se to očekivalo“, ističe Spahiju.

Komentarišući sastanak na marginama Skupštine GS UN predsednika Srbije Aleksandra Vučića i američkog državnog sekretara Marka Rubija o jačanja strateškog dijaloga dve zemlje, Spahiju kaže da je to „velika stvar za dobrobit i Srbije i regiona“.

Spahiju ističe da su se odnosi Srbije i SAD „radikalno približili“ u periodu kada je Marko Đurić bio ambasador u Vašingtonu, a zatim i preuzeo mesto ministra spoljnih poslova.

„U okviru toga je najavljeni susret između predsednika Vučića i Rubija, državnog sekretara za inostrane poslove, mogućnost da se odnosi između Srbije i Amerike i dalje približavaju. Naravno, kada spominjem doprinos srpske diplomatije, ne može da se zaboravi činjenica da je Amerika bila ta koja je bombardovala Srbiju pre 26 godina. Ali, uzimajući u obzir taj faktor, približavanje između ove dve zemlje je ipak jedna velika stvar i mislim da je u dobrobit Srbije i celog regiona“, smatra Spahiju.

„Mesto za pregovore“

Za istraživača studija bezbednosti Nikolu Vujinovića 80. zasedanje Generalne Skupštine u Njujorku pokazalo da ova institucija više nije mesto za pregovore.

„Zasedanje GS UN pokazalo je dve ključne stvari. Prva je jedna koja je odzvonila istorijski i to je priznanje Palestine od strane Velike Britanije i Franucuske. Time su četiri od pet velikih sila, stalnih članica Saveta bezbednosti UN postali podržavaoci Palestine i rešenja dve države. Drugo je nešto što nije rečeno, a pokazalo je od početka Generalne skupštine da nažalost UN više nisu institucija za pregovore i da velike sile mogu da rade šta žele i da nema nikakvog okvira koji može da ih spreči u tome“, kaže Vujinović za Kosovo onlajn.

Dodaje da je veliko iznenađenje činjenica da je američki predsednik Donald Tramp „ponovo promenio retoriku“.

„Istina, politika još nije promenjena, ali retorika jeste. Pre samo nekoliko dana Ukrajina je bila na pragu nestanka, a sada je izgleda Rusija na pragu nestanka. Dakle, još jednom se pokazuje da Tramp i administracija koju vodi ne razume baš međunarodnu politiku i diplomatiju kako treba“, zapaža Vujinović.

Na marginama zasedanja GS UN održan je sastanak ministara inostranih poslova Zapadnog Balkana sa ministrima inostranih poslova grupe „Prijatelji Zapadnog Balkana“.

Vujinović ističe da je to „dobar znak“.

„Drago mi je da je održan forum Prijatelji Zapadnog Balkana na marginama zasedanja iako mislim da (Donika) Gervala tu nije imala mesta kao predstavnik nepriznate države. Ali, dobro je da se takvi forumi održavaju jer to je znak da ima prostora za razgovor. Dakle, još nismo otišli u sukobima“, naglašava Vujinović.

Ocenjujući učešće predstavnika Zapadnog Balkana na ovogodišenjem zasedanju Generalne skupštine Vujinović smatra da ima više „kategorija“ na koji način su se predstavili.

„Imamo učešće Srbije za koje bih rekao da je prošlo izvanredno. Sastanak sa Rubiom to najbolje pokazuje. Takođe i niz bilateralnih susreta, kao i govor predsednika Vučića koji je odzvonio Generalnom skupštinom. A, nažalost imamo i druge primere kao što je 'državolikost' Kosova kroz Vjosu Osmani koji je pokazao kako je to kada ste kao turista nepoželjni u Njujorku. Svedoci smo da se morala prošvercovati da bi ušla u UN“, kaže Vujinović.

Dodaje da su osim predstavnika Srbije, lideri sa Balkana imali uglavnom manje zapaženu ulogu.

„Imamo Zorana Milanovića koji želi da prizna Palestinu, a Hrvatska kao Republika to ne želi. Severna Makedonija - tišina. Crna Gora čak nije bila ni 'vidljiva'“, navodi ovaj analitičar.