Osam decenija UN: Da li ljuti rivali mogu da prevaziđu podele i rešavaju globalne probleme?

Evidentna kriza i neizvesna budućnost bez reforme. Tako bi mogla da glasi dijagnoza stanja Ujedinjenih nacija, organizacije koja ove godine obeležava 80 godina postojanja. O izgledima da se UN vrate svojoj izvornoj ulozi, kroz potvrdu principa njene Povelje, od sutra će na zelenom mermernom podijumu sale Generalne skupštine diskutovati i svetski lideri, a sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da u 21. veku UN neće moći da imaju onu vrstu relevantnosti koja je postojala pre osam decenija ukoliko se na prvom mestu ne reformiše Savet bezbednosti, i to tako da reflektuje realnu raspodelu moći u današnjem svetu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

„Ovo neće biti obična sednica“, izjavila je predsedavajuća 80. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, bivša šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, na otvaranju 9. septembra, pozivajući države članice da učine UN spremnim za 21. vek, unapređenjem reformi, sprovođenjem Pakta za budućnost usvojenog prošle godine i fokusiranjem na suštinu pre procedure.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je vlade da primene istu odlučnost koja je okupila nacije da osnuju UN pre 80 godina i naglasio potrebu za prevazilaženjem podela i ponovnim potvrđivanjem međunarodnog prava.

Iako interesovanje za reformu UN postoji među njenim članicama, veliko je pitanje šta će biti i koliko će ona daleko ići, ukazuje za Kosovo onlajn Endru G. Hajd, viši saradnik i direktor Programa za transformaciju sukoba i upravljanje Stimson centra u Vašingtonu.

Mnogi mogu reći da podržavaju reformu, kaže Hajd, ali ono što žele da vide od reforme je veoma drugačije. 

„Sjedinjene Američke Države pod sadašnjom administracijom imaju veoma velike ambicije za reformu. Ne znam da li to dele i druge države članice u potpunosti“, ističe on. 

Uprkos mnogim kritičkim tonovima na račun svetske organizacije, Hajd je mišljenja da UN imaju kapacitet da se nose sa izazovima današnjice, ali da im nije dozvoljeno da ga koriste na takav način da bi bile uspešne.

„Nema alternative“

„Postoji niz nacionalnih agendi u UN koje su ponekad u suprotnosti jedna sa drugom i te agende ometaju ono što UN zapravo mogu da postignu“, ukazuje Hajd, koji je i mišljenja da alternative ovoj organizaciji nema i da su „UN alat koji imamo“. 

Konstatuje da u Ukrajini UN trenutno ne igraju aktivnu ulogu, niti u Gazi i na Bliskom istoku, ali da to nisu odluke koje su UN same donele. 

„Politički lideri širom sveta su rekli: 'mi ćemo ostaviti na stranu UN. UN neće biti deo tih mirovnih procesa'. To bi trebalo da se promeni, jer je to jedini način da se postigne uspeh u pronalaženju mira u tim sukobima“, ocenjuje Hajd. 

Na svojevrsno izmeštanje problema koji bi trebalo da se rešavaju unutar UN u neke druge forume ukazuje i istoričar Vukan Marković.

„Originalna uloga Ujedinjenih nacija - da postoji veliki forum koji će, ne samo da okuplja sve suverene države ovog sveta, nego i da definiše međunarodno pravo jer je svaka odluka UN međunarodno pravo, ne postoji od početka ovog veka“, kaže Marković za Kosovo onlajn.

On vidi dva velika razloga zbog kojih uloga UN opada - prvi je odnos velikih sila, što prema Ujedinjenim nacijama, što međusobni, a drugi su problemi samih Ujedinjenih nacija. 

„Onda kada velike sile koriste UN kao forum i kao medijum za ostvarivanje svojih interesa ali i za kontrolisanje interesa suparničkih sila, onda UN imaju funkciju da predstavljaju zaista mesto koje diplomatskim putem razrešava sve velike probleme. To više nije slučaj. Rekao bih da je glavna prekretnica bio rat u Iraku, mada bi se na ovim prostorima reklo da je taj događaj bilo bombardovanje 1999. Rat u Iraku je bio signal ostalim velikim silama da više nije bitno šta kaže međunarodna zajednica. Od 2003. sve velike sile aktivno stavljaju veto i blokiraju UN i i što je još veći problem, sele se u druge forume G20, Šangajska grupa, G7.., da rešavaju probleme. Dakle, UN nemaju tu vrstu prestiža. To je prvi razlog“, navodi Marković. 

SB bez globalnog juga

Kao drugi ističe odnos snaga u Savetu bezbednosti. UN su, podseća, napravljene u svetu u kom su dominirale države pobednice Drugog svetskog rata, dok se sada uzdigao globalni jug koji nema ni približno tu vrstu zastupljenosti i tu vrstu prestiža koju imaju pet stalnih članica Saveta bezbednosti. 

Postoji, kaže, i mnogo drugih, što finansijskih, što budžetskih, što interesnih razlika, ali glavna stvar je odnos između velikih sila. 

„Ukoliko se u SB ne prime države globalnog juga, pre svega Indija, Brazil i neke od velikih afričkih zemalja, UN ne mogu imati tu vrstu relevantnosti u 21. veku koju su imale u toku Hladnog rata“, ističe ovaj istoričar.

Reforma SB, ističe on, zahteva da se sadašnjih pet stalnih članica odrekne dela svojih ingerencija i da propusti potencijalno suparničke sile i da im da jednaku vrstu prestiža. 

„Savet bezbednosti je onaj indikator koji je potreban da bi se UN prilagodile novoj raspodeli sila na svetu. To, naravno, ne znači da će postojeće velike sile nastaviti da poštuju volju Ujedinjenih nacija. Videli smo od 2003. pa nadalje da živimo u doba unilateralnih odluka velikih sila. Nijedna sila neće ugroziti svoj interes zato što joj to brani međunarodno pravo. Primere za to smo videli nebrojeno puta“, zaključuje Marković. 

Viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Mihajlo Vučić takođe ukazuje da Ujedinjene nacije više nisu realna slika sveta po rasporedu moći, što je najvidljivije u sastavu Saveta bezbednosti, glavnom organu UN i jedinom koji može da donosi pravno obavezujuće akte koje države moraju da poštuju. Zbog toga se, kaže, glavna priča oko eventualne reforme UN zapravo vrti oko reforme SB kao organa koji u praksi najlošije funkcioniše.

„Slika Saveta bezbednosti UN, kao glavnog organa u kom su stalne članice Francuska, Velika Britanija, Rusija, SAD i Kina od 1970-ih, ne odražava realnu raspodelu moći u današnjem svetu u kom su velike sile postale i Indija, Južna Afrika, Brazil...“, navodi Vučić za Kosovo onlajn. 

Problemi koji danas postoje u funkcionisanju UN, zasnovani su, prema negovim rečima, pre svega na strukturnoj organizaciji UN u smislu da su one formirane u vremenu koje ne liči na vreme međunarodnih odnosa koje postoji danas, odnosno u vremenu nakon Drugog svetskog rata, kada su sile pobednice rešile da na osnovu svoje uloge pobednika u ratu formiraju organizaciju koja je njima i njihovoj političkoj agendi odgovarala u tom trenutku.

Predlozi za reformu SB, ukazuje Vučić, nisu od juče, već su neki od njih praktično nastali u vremenu nastanka UN, jer je od početka bilo jasno da neke stvari neće funkcionisati kako treba i da možda nešto treba da se promeni. Predlozi za reformu, kaže, dolaze i od stalnih članica Saveta bezbednosti, ali još više od onih koji bi želeli da eventualno uđu u SB ili da na neki drugi način raspodele moć koja se nalazi u tom organu.

Reforme iz tri ugla

Ističe da postoje tri vrste predloga koje dolaze od članica SB. 

„Jedna je da stvari manje-više funkcionišu kao i sada, što je u principu stav SAD, jer mi se čini da one ne vide mogućnost da se u SB ubace neke njihove saveznice koje bi pomogle u daljem boljem funkcionisanju UN. Činjenica jeste da je ceo sistem međunarodnih odnosa nakon Drugog svetskog vrata u principu kreacija SAD i njihovih saveznika.

Taj sistem njima odgovara, ali tu ne pričamo samo o UN, već možemo da govorimo i o Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu...“, ističe Vučić. 

Predlozi koji zahtevaju delimičnu reformu sa eventualnim uvođenjem novih članica u SB ali koje ne bi imale jednak obim prava kao već postojeće, uglavnom, kako kaže, dolaze od strane Rusije i nekih zemalja koje sa Rusijom povremeno zajedno istupaju, kao recimo Kina ili neke zemlje izvan Saveta bezbednosti. 

„Ti predlozi uglavnom predviđaju širenje Saveta bezbednosti na neke od zemalja koje zahtevaju više multipolarnosti u svetu. To su uglavnom zemlje koje smo ranije nazivali zemljama trećeg sveta, ali to su zapravo zemlje koje su danas i te kako prvi svet po ekonomskom razvoju, samo što se to ne reflektuje na njihovu moć u međunarodnim organizacijama, poput recimo Indije, Južne Afrike ili nekih zemalja Latinske Amerike. Taj predlog je legitiman, ali se postavlja pitanje čemu uvoditi nove države članice koje ne bi imale jednak obim prava kao postojeće, jer ti predlozi ne predviđaju mogućnost da one koriste veto, odnosno mogućnost blokade odluka Saveta bezbednosti. Ne znam ko bi bio zainteresovan za tako nešto“, kaže Vučić. 

Treća vrsta predloga, prema njegovim rečima, dolazi od Francuske, koja je stalna članica SB i pokušava da balansira između ova dva suprotna pola. 

„Ona je za prijem neke nove članice koja bi imala jednaka prava, ali uglavnom predlaže zemlje za koje je sigurna da bi radile zajedno sa njom, na njenom interesu, kao što je, recimo, Nemačka, njena glavna saveznica u međunarodnim odnosima kao članica Evropske unije. Tako da nijedan od tih predloga reforme nije upravljan ka nekoj većoj efikasnosti rada Saveta bezbednosti nego je prosto jedna tema za raspravu i te rasprave su beskrajne i ne vode nikuda...“, konstatuje on. 

Vučić ukazuje da je dugi niz godina vidljivo da se centar odlučivanja oko pitanja međunarodne bezbednosti izmestio iz UN i sveo se na uzak krug velikih sila koje odlučuju na svojim diplomatskim samitima, kao što je sastanak predsednika SAD sa predsednikom Rusije na Aljasci ili sastanak predsednika Rusije sa predsednikom Kine u Pekingu. 

On, međutim, kaže da bi UN ipak trebalo da posmatramo kao nešto što je donelo mnogo pozitivnog svetu, jer je njihova aktivnost mnogo šira od bezbednosne. Podseća da su UN formirale mnogobrojne organe i organizacije koje se bave svim pitanjima života ljudi na planeti, od životne sredine, preko kulturnog nasleđa, problema nestašice hrane, iskorenjivanja siromaštva, zaštite vode, vazduha, energije i svega onoga što je potrebno čoveku za život, da su na ovim poljima jako uspešne.

Nevolje sa budžetom

Na problem finansiranja Ujedinjenih nacija ukazuje politička analitičarka iz Prištine Aljma Ljama, koja kaže da UN ne mogu ništa da urade ako nemaju budžet, a UN se suočavaju sa smanjenjem doprinosa budžetu najvažnijih država.

„UN mogu da odobre neku rezoluciju u Skupštini, jer je sada to teže u Savetu bezbednosti, ali da bi se rešili problemi, potreban je budžet i politička volja zemalja članica“, navodi Ljama za Kosovo onlajn.

UN su, ocenjuje, u krizi i potrebna im je reforma, ali to je gotovo nemoguće izvesti bez podrške najvećih sila koje su članice Saveta bezbednosti.  Najveće sile, pri tom, ne očekuju od međunarodnih institucija da povećaju svoju ulogu, već da je smanjuju. 

„Živimo u svetu koji nije multilateralan, već multikonkurentan između velikih sila. SAD imaju veliki uticaj, ali izgleda da nisu baš zainteresovane za ovu instituciju. S druge strane, Povelja UN je zaista izazvana ratom i ruskom agresijom u Ukrajini. Kina je zainteresovana da poveća svoju moć u svetu, ali ne i u međunarodnim institucijama. Naravno da je UN potrebno reformisati, ali bez podrške najvećih sila koje su članice Saveta bezbednosti, vidim da je to gotovo nemoguće“, zaključuje Ljama. 

Debata na viskom nivou na 80. sednici Generalne skupštine počeće sutra, a ove godine tema diskusije je „Bolji zajedno: 80 i više godina za mir, razvoj i ljudska prava“. Sednica se smatra i prekretničkom, jer dolazi u vreme rastućih globalnih izazova i hitnih poziva za obnovljenu multilateralnu akciju.

Na dnevnom redu su i samit o klimi, pokretanje Globalnog dijaloga o upravljanju veštačkom inteligencijom, globalni odgovor na nezarazne bolesti i mentalno zdravlje...