O zabrani dinara posle SB UN i u Briselu, hoće li na stolu biti i ZSO?

Posle vanredne sednice Saveta bezbednosti sazvane zbog odluke Prištine da ukine dinar na Kosovu, ova tema naći će se i na briselskom stolu 27. februara uprkos negodovanju glavnog pregovarača Prištine u dijalogu sa Beogradom Besnika Bisljimija, po kome "dinar nije deo dijaloga".

Poziv dvema stranama da u Briselu razgovaraju o pitanju dinara uputio je predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak, što je Bisljimi poprilično revoltirano prokomentarisao rečima da je Lajčak time „prekršio principe“ koje je sam sebi postavio jer je prvi put zakazao sastanak bez prethodnog dogovora sa stranama o dnevnom redu.

Ovakvo ponašanje Bisljimija prema zvaničnicima Evropske unije nije prihvatljivo, rekao je danas portparol EU Peter Stano, poručujući da se EU nada da će Bisljimi ceniti trud, umesto da nepravedno optužuje evropske zvaničnike.

Ono što nesumnjivo jeste tema dijaloga, a i obaveza Prištine i to više od decenije, je formiranje Zajednice srpskih opština, a prema mišljenju sagovornika Kosovo onlajna, dinar i ZSO su povezane teme.

Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić, kaže da su to u suštini dosta povezana pitanja, s tim što veruje da Kosovo želi da te dve teme tretira drugačije.

“Jedan način da se bez ozbiljnih posledica po srpsku i druge zajdnice na Kosovu, koje zavise od srpskog budžeta, reši problem dinara je da se formira ZSO. Poenta je da se formira institucija koju će priznavati i Srbija i Kosovo i kroz koju Srbija može neometano da nastavi finasiranje, čime se rešava problem finansiranja srpskih sredina na Kosovu iz Srbije. Tako da to nisu nužno odvojene teme. Pretpostavljam da je kalkulacija vlade u Prištini bila da sa ukidanjem dinara mogu da ukinu srpske institucije na Kosovu bez da se formira ZSO i bez da se one transformišu u ZSO”, kaže Andrić Rakić za naš portal.

Kako dodaje, za sada nema najava da je Priština spremna da o tome razgovara u dijalogu.

“Čuli smo da je Aljbin Kurti rekao da on ide u Brisel samo da bi potpisao sporazum i da ga zovu samo kada ima nešto da se potpiše. Ali, stoji da ako Priština nastavi da odbija ove susrete, da će se sve češće sretati u Savetu bezbednosti da se razgovara o Kosovu, za šta pretpostavljam da će u nekom trenutku napraviti kalkulaciju da to baš i nije politički pogodno za interese Kosova”, ističe Andrić Rakić.

I programski direktor NVO “ACDC” iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić ocenjuje da bi problem dinara mogao da bude rešen kroz ZSO, ali kaže da Prištinu ne interesuje briselski dijalog,

“Koliko vidimo, Prištinu ne interesuje briselski dijalog, već stvari želi da rešava jednostrano tako što donese neku odluku, a onda insistira da se ta odluka implementira. To je sad slučaj sa dinarom. Umesto da taj problem rešavamo kroz ZSO, o kojoj niko ne priča, on se rešava tako što Priština donosi neke jednostrane odluke koje u suštini ne koriste nikome. Nijedan Albanac na Kosovu posle te odluke CBK neće živeti bolje, jedino će Srbi živeti lošije”, kaže Rapajić za Kosovo onlajn.

Kako ukazuje, potreban je povratak briselskom procesu i ZSO jer je kroz ZSO već definisano kako svi ti problemi treba da budu rešeni.

“Na primer, problem dinara bi kroz ZSO bio rešen tako što bi bilo regulisano na koji način Srbija ima pravo da šalje novac za pomoć srpskoj zajednici i za finanisiranje zdravstva, školstva i socijalnih usluga. Sve je već predviđeno, samo treba da se implementira”, kaže Rapajić.

Uprkos tome što postoje već dogovorene tačke iz pregovora koje se ne sprovode, politikolog Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ne veruje da će se nacrt statuta Zajednice srpskih opština u ovom ternutku vratiti na sto, već kaže da će u fokusu biti dinar kao najaktuelnije pitanje. Kako ukazuje, suviše je veliki intezitet novih događaja eskalatorne prirode koji nameću nove teme.

“Uvek je pitanje koliki bi bili dometi i rezultati razgovora jer pretpostavljam da ni kosovska strana nije trenutno previše zainteresovana da pravi neke ustupke, imajući u vidu da idu izbori za Evropski parlament koji će pauzirati rad EU u vrlo značajnom roku. Ne verujem da bi se ZSO vratila kao tema jer u politici važi - kada nemate moć, kupujete vreme. Što se tiče kosovske strane oni kupuju vreme i čekaju bolje okolnosti a u praksi, na terenu, situacija se otežava za drugu stranu, tako da se odluke donose isključivo kada ste pritisnuti na njih, a trenutno to nije slučaj, tako da ne verujem da će se ZSO vratiti kao centralno pitanje dijaloga”, kaže Milić.

Ko će predstavljati Prištinu i Beograd na sastanku 27. februara još nije poznato, a iako susreta u okviru dijaloga u trilaterlanom formatu na najvišem nivou nije bilo više meseci, Milić kaže da ne isključuje da bi to moglo da se desi do maja i da Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti budu za istim stolom uz evropske posrednike.

“To može da se desi do maja ukoliko EU uloži jedan deo svog političkog kapitala. Verujem da je moguć sastanak na visokom nivou jer bi to bilo korisno i iz ugla EU, da se pošalje poruka da uprkos tome što postoje tenzije i neslaganja mora da postoji kontinuiran dijalog i to na najvišem nivou”, kaže Milić.

Dijaloga Beograda i Prištine, uz sastanak Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, nema još od sredine septembra prošle godine. Oni su bili u Briselu 26. oktobra, ali tada nije došlo do zajedničkog sastanka, kao ni 16. novembra kada su sa briselskim posrednicima odvojeno razgovarali glavni pregovarači Petar Petković i Besnik Bisljimi.