Od Ukrajine do Kosova: Kakva je budućnost dijaloga bez Rusije?

Sa nedavnog Samita o Ukrajini poslati su apeli da se poštuje Povelja UN i međunarodno pravo, ali šteta što Rusija, kojoj su poruke upućene, nije ni bila pozvana da učestvuje u razgovorima. Umesto toga, Kijev i njegovi saveznici diskutovali su okupljeni u svom "bablu", što je, znamo po iskustvu sa društvenih mreža – vrlo prijatno, ali kreira iskrivljenu sliku sveta.

Članice Briksa nisu htele da stave potpis na završnu Deklaraciju, što nije omelo zapadne zvaničnike da se pohvale rezultatima Samita i demonstriranom podrškom Ukrajini, poručujući da nije važno šta o globalno važnom problemu misle svetske sile: Rusija, Kina ili Indija.

Svedoci smo sličnog pristupa i kada je u pitanu naše dvorište. Iz EU ovih dana "podsećaju" Srbiju da je lobiranje protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama kršenje Briselskog sporazuma, zaboravljajući da je bio Brisel i pre Brisela, tačnije 2013, te da Priština nije ništa učinila da primeni tada dogovoreno formiranje ZSO.

O tome kako - od Brisela do Brisela - žive Srbi na Kosovu, puno se priča, ali malo istinski razgovara. Možda zato što osim EU i SAD - koje formalno i nisu deo dijaloga - za neke druge opet nema mesta. Kao onomad u Švajcarskoj.

Poznavaoci prilika upozoravaju da bi i dijalogu Beograda i Prištine uskoro trebala adaptacija, ako se ovako (ne) nastavi.

Programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev navodi da je nakon Samita o Ukrajini očigledna podela između država koje su izričite u tome da je Rusija agresor koji mora da izađe iz ovog rata kao gubitnička strana i onih koje smatraju da je za jedno dugoročno i održivo rešenje ipak neophodno da se i Rusija uključi u sam proces.

"Da li Rusiju u ovom sastavu vlade sa Vladimirom Putinom kao liderom ili Rusiju u nekom drugom obliku, kako bi se dugoročno predupredilo da ovi sukobi eskaliraju ili da se u nedogled prolongiraju... Neće biti moguće osigurati takvu poziciju bez uključivanja i onih aktera koji nisu sada bili za stolom, a to je pre svega Moskva i Ruska federacija", ističe Vladisavljev.

Na pitanje da li bi Rusija ili neka druga zemlja mogla da bude uključena u dijalog Kosova i Srbije, i pod kojim uslovima bi EU i SAD to dozvolile, Vladisavljev podseća da je za sada jedini posrednik EU.

Međutim, s obzirom na skorašnje neuspehe u procesu dijaloga, očigledne u samoj činjenici da nemamo pomeranje statusa kvo, već da stvari postaju i nešto lošije nego što su bile pre godinu ili godinu i po dana kada su postignuti Ohridski sporazum i Aneks o implementaciji Ohridskog sporazuma, postavlja se pitanje održivosti dijaloga kao jedinog legitimnog rešenja i postizanja određenog dogovora između Beograda i Prištine, navodi Vladisavljev.

"Da li to znači održavanje jedne velike mirovne konferencije, odnosno jedne velike međunarodne konferencije o samom dijalogu, da li bi to bilo uključivanje nekog trećeg ili četvrtog aktera, u ovom trenutku se ne čini kao realna opcija, ali ukoliko dijalog nastavi da ne pruža odgovarujuće rešenje, neka vrsta adaptacije bi bila neophodna, pre svega zbog toga što se čini da stvari ne idu u dobrom pravcu, odnosno da svedočimo sve većem porastu tenzija, čak i određenim konfliktima, a ne onome što je dijalog trebalo da postigne - procesu normalizacije dve strane", smatra.

On dodaje i da je u kontekstu geopolitičkih procesa, međunarodnog prava i pozicije koju Srbija zauzima na polju međunarodnih odnosa, potpisivanje završne Deklaracije sa Samita o Ukrajini bilo sasvim u skladu sa geopolitičkim i spoljnopolitičkim prioritetima Srbije.

Uključenje Rusije u pregovore o Ukrajini je neophodno, ali i u rešavanje pitanja statusa Kosova, kaže za Kosovo onlajn Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost, dodajući da svako rešenje bez Rusije i Kine "neće biti rešenje na dugi rok".

"Čini mi se da i oni koji su insistirali na ovom Samitu u Švajcarskoj su pre svega insistirali na tome da mobilišu što širi krug zemalja na međunarodnom nivou, kako bi se ojačala ta podrška Ukrajini, kako bi se što više izolovala Rusija - to je bio ključni cilj i ovaj Samit je pokazao da se u tome suštinski nije uspelo", smatra Graovac.

Štaviše, on dodaje da je suštinski neophodno uključiti Rusiju ili Kinu u rešavanje pitanja statusa Kosova.

"Svako rešenje bez Rusije i Kine neće biti rešenje na dugi rok, pa makar i nametnule zapadne zemlje neko rešenje koje je po njihovoj volji. To rešenje jednostavno nikada neće dobiti međunarodnu podršku, ni međunarodnu verifikaciju, jer znamo da jedino verifikacija Saveta bezbednosti UN obezbeđuje neku vrstu stalnosti, utemeljenja donošenja određene odluke", ocenjuje naš sagovornik.

On podseća da rešavanje pitanja Kosova suštinski zavisi od volje velikih sila.

"Jer ukoliko bi se SAD i zapadni svet dogovorili sa Rusijom i Kinom - kako god da se oni dogovore, tako bi se to pitanje na kraju rešilo, jer bi to bio sporazum međunarodne zajednice i zemalja međunarodne zajednice. Ukoliko taj konsenzus ne mogu da postignu, to pitanje će suštinski ostati uvek zamrznuti konflikt, dok god ne dođe do tog konsenzusa velikih sila", ističe Graovac.

Prema njegovom mišljenju, to se jedino može "upakovati" u princip uspostavljanja novog svetskog poretka, jer je, dodaje, jasno da se ovaj sadašnji svetski poredak urušava.

Deklaracija sa poslednjeg Samita o Ukrajini pokazuje da se svi opet pozivaju na Povelju UN i međunarodno pravo, što je pozitivno, ocenjuje za Kosovo onlajn diplomata i nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković, ali ističe da se od toga mnogo odstupa, naročito po pitanju Kosova.

"Ali je činjenica da se to sad ponovo javlja, jer mnogi su nekoliko godina unazad grdili UN i Povelju i neefikasnost, a sad se svi opet na to pozivaju. Jedina stvar koja se može zameriti to je - gde su ta sva pravila, međunarodno pravo i povelje bili kad su nas bombardovali? Gde su sva ta pravila bila i gde su danas ta pravila kad se radi ono što se radi na Kosovu i Metohiji? E, tu je ceo taj deo zakazao potpuno", ocenjuje Branković. 

Kako ističe, puno se govori o tome šta Kurti radi, ali smatra da "Kurti nije svoj i on ništa ne odlučuje".

"Zna se ko iza toga stoji. E sad, ako su ti koji stoje iza Kurtija bili vrlo aktivni na ovom sastanku i govorili i potpisali sve to oko međunarodnog prava, imamo pravo da ih prozovemo, 'gospodo, primenite to na sve, a ne samo parcijalno na ono što vam odgovara'", kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li je i za dijalog Beograda i Prištine važno uključivanje drugih aktera u dijalog, poput Rusije ili Kine, Branković odgovara da Srbija ima Rezoluciju 1244, "koja je alfa i omega svega što treba da se dogodi na KiM", pa sve što ima veze sa Kosovom mora da se rukovodi tim dokumentom.