Vladisavljev: Potpisivanje Deklaracije sa Samita o Ukrajini u skladu sa spoljnopolitičkim prioritetima Srbije

Ako se želi održivi mir, on mora da uključuje i Rusiju, kako bi se dugoročno predupredilo da ovi sukobi eskaliraju ili da se u nedogled prolongiraju, kaže za Kosovo onlajn programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev, sumirajući rezultate nedavnog Samita o Ukrajini. On dodaje da će i dijalogu Beograda i Prištine biti neophodna "neka vrsta adaptacije", ukoliko nastavi da ne pruža odgovarajuća rešenja.

Prema njegovoj oceni, Samit o Ukrajini je dodatno pojačao već postojeće pozicije koje su relevantne države, učesnice, zauzele i pre samog samita i ne može se reći da se došlo do novih zaključaka i predloga koji će dovesti do jednog održivog rešenja.

Navodi da je očigledna podela između država koje su izričite u tome da je Rusija agresor koji mora da izađe iz ovog rata kao gubitnička strana i onih koje smatraju da je za jedno dugoročno i održivo rešenje ipak neophodno da se i Rusija uključi u sam proces.

"Naravno, iz pozicije Rusije kao nekoga ko je precipiran kao agresor, jako je teško zamisliti na koji način bi takva država mogla da bude uključena u sam proces daljih pregovora, ali ako želimo da postignemo neku vrstu održivog mira, taj održivi mir mora da uključi i Rusiju. Da li Rusiju u ovom sastavu vlade sa Vladimirom Putinom kao liderom ili Rusiju u nekom drugom obliku, kako bi se dugoročno predupredilo da ovi sukobi eskaliraju ili da se u nedogled prolongiraju.... Neće biti moguće osigurati takvu poziciju bez uključivanja i onih aktera koji nisu sada bili za stolom, a to je pre svega Moskva i Ruska federacija", ističe Vladisavljev.

Kako kaže, pozicije su i dalje vrlo jasne i postoji podela između onog što su države zapadnih liberalnih demokratija i države istoka koje su ili okupljene u Briksu, ili percipirane kao bliski ruski partneri.

Na pitanje da li bi Rusija ili neka druga zemlja mogla da bude uključena u dijalog Kosova i Srbije, i pod kojim uslovima bi EU i SAD to dozvolile, Vladisavljev podseća da je za sada jedini posrednik EU.

"Iako su se u određenim krugovima pominjale mogućnosti organizovanja nečega što bi bila velika međunarodna konferencija na kojoj bi pitanje dijaloga između Beograda i Prištine bilo rešeno ili barem postignut neki novi zamajac, ono što jeste trenutna institucionalna struktura dijaloga podrazumeva da dijalog vode Beograda i Priština uz posredstvo Evropske unije. Čak i Sjedinjene Američke Države nisu direktno uključene u proces dijaloga, iako pružuju snažnu logističku podršku kako bi se neke stvari pomerile sa mrtve tačke", kaže naš sagovornik.

Međutim, s obzirom na skorašnje neuspehe u procesu dijaloga, očigledne u samoj činjenici da nemamo pomeranje statusa kvo, već da stvari postaju i nešto lošije nego što su bile pre godinu ili godinu i po dana kada su postignuti Ohridski sporazum i Aneks o implementaciji Ohridskog sporazuma, postavlja se pitanje održivosti dijaloga kao jedinog legitimnog rešenja i postizanja određenog dogovora između Beograda i Prištine, navodi Vladisavljev.

"Da li to znači održavanje jedne velike mirovne konferencije, odnosno jedne velike međunarodne konferencije o samom dijalogu, da li bi to bilo uključivanje nekog trećeg ili četvrtog aktera, u ovom trenutku se ne čini kao realna opcija, ali ukoliko dijalog nastavi da ne pruža odgovarujuće rešenje, neka vrsta adaptacije bi bila neophodna, pre svega zbog toga što se čini da stvari ne idu u dobrom pravcu, odnosno da svedočimo sve većem porastu tenzija, čak i određenim konfliktima, a ne onome što je dijalog trebalo da postigne - procesu normalizacije dve strane", smatra.

On dodaje i da je u kontekstu geopolitičkih procesa, međunarodnog prava i pozicije koju Srbija zauzima na polju međunarodnih odnosa, potpisivanje završne Deklaracije sa Samita o Ukrajini bilo sasvim u skladu sa geopolitičkim i spoljnopolitičkim prioritetima Srbije.

"Mi u izjavama zvaničnika imamo prilike da čujemo da su mir i stabilnost vodeći principi ne samo regionalne politike naše države, već i na širom međunarodnom planu i samim tim podrška Deklaraciji koja poziva na određene korake koje bi trebalo da dovedu do postizanja mira u Ukrajini jeste nešto što je u skladu sa onim što je kontinuitet srpske spoljne politike", zaključuje Vladisavljev.