Odbor za mir nije zamena za UN, već Trampov pokušaj da stvori „svoj svet“

Izvor: Društvena mreža X/POTUS

Odbor za mir – novo telo nastalo na inicijativu američkog predsednika Donalda Trampa u okviru druge faze američkog plana za Pojas Gaze, izazvalo je brojne kontroverze čim je prvi čovek SAD saopštio tu ideju i, praktično, „bacio rukavicu“ Ujedinjenim nacijama. Ipak, sagovornici Kosovo onlajna procenjuju da Odbor za mir neće moći da zameni Ujedinjene nacije, već da predstavlja Trampov pokušaj da „stvori svoj svet“, jer nema nameru da se vrati u okvire međunarodnog prava.

Piše: Zoran Mirković

Od Trampove ideje do realizacije nije prošlo mnogo, pa je Svetski ekonomski forum u Davosu izabran kao pozornica za prvi čin.

Ono što se za sada zna je da je u prvoj grupi potpisnika Statuta Odbora za mir u Davosu bilo 19 zvaničnika i to Kosova, Pakistana, Argentine, Jemernije, Azerbejdžana, Bugarske, Bahreina, Maroka, Mađarske, Indonezije, Jordana, Kazahstana, Paragvaja, Katara, Saudijske Arabije, Turske, Ujedinjenih Arapski Emirata, Uzbekistana i Mongolije.

Zna se i da su Francuska i Španija odbile poziv, da je Velika Britanija uzdržana, dok je nemački kancelar Fridrih Merc rekao da bi „bio spreman da se pridruži inicijativi, ali ne može da prihvati plan u njegovom sadašnjem obliku“, a Italiju njen Ustav sputava u pridruživanju ovoj inicijativi.

Poznato je i da je i Kina dobila poziv, ali je još uvek bez odgovora, dok je ruski lider Vladimir Putin rekao da je poziv dobio i da će dokumenta biti razmotrena, uz ironičnu opasku da je Rusija spremna da da milijardu dolara Odboru za mir iz sredstava zamrznutih u SAD.

Poznato je i ko će upravljati Odborom za mir, a to je Tramp, koji ima sva ovlašćenja u svojim rukama, pa čak i ono da izbacuje članice i da povuče poziv za priključenje, kao što je učinio u slučaju Kanade.

Isto tako poznato je i koliko košta „članarina“ u ovom „klubu“, a to je milijardu dolara za trogodišnje članstvo, što nije mala suma za male zemlje, ali je neophodno pronaći novac ako se želi Trampova milost.

Nepoznato je sve ostalo - koliko će se zemalja na kraju priključiti ovom telu, šta će i na koji način raditi, kako će funkcionisati.

Za Trampa, Odbor može da bude jedno od najboljih međunarodnih tela ikada osnovanih i da uradi mnogo stvari kada bude u potpunosti formirano. Iako je prvobitno rekao da bi Odbor mogao da zameni Ujedinjene nacije, u Davosu je poručio:

„Kombinacija Odbora za mir i UN može da bude nešto jedinstveno za svet“.

A, da li će biti?

Odbor za mir biće kratkog veka

Viši saradnik u Centru za Evropu i Evroaziju na Institut Hadson u Vašingtonu Danijel Kočis smatra da je pomalo nejasno gde bi se Odbor za mir uklopio u u globalnu arhitekturu multilateralnih institucija.

On je za Kosovo onlajn rekao da je zabrinutost mnogih zapadnoevropskih sila zbog dupliranja UN dovela do toga da su malo manje sklone da učestvuju, videći to kao neku vrstu Trampove inicijative koja možda neće nadživeti njegov mandat.

„Dakle, to će verovatno biti područje koje zapadnoevropske sile uglavnom neće iskoristiti. I mislim da će to biti nešto što će verovatno biti kratkog veka“, smatra Kočis.

Imperijalni odnos SAD, kao odnos Rima prema provincijama

Profesor političkih nauka na Bečkom univerzitetu Hajnc Gertner smatra da je Odbor za mir zapravo pokušaj Donalda Trampa da stvori sopstveni svet kao konkurenciju Kini i da sebi stvori saveznike, zbog čega ne veruje da može da zameni Ujedinjene nacije, ali ni da pomogne u rešavanju pitanja Kosova i Srbije.

Napominje da Ujedinjene nacije imaju sasvim drugačiji koncept, osnovane su na bazi suverene jednakosti država članica, dok su u Odboru za mir države kupile svoje mesto.

„U svetu bipolarnosti čini se da se radi o Trampovom pokušaju da stvori sopstveni svet kao konkurenciju Kini. U njemu postoji imperijalni odnos, kao odnos Rimskog carstva prema provincijama. Naravno, postoji indirektna dobrovoljnost za priključenjem, iako je skupa. Odbor za mir je pokušaj stvaranja sopstvenmog sveta, ali neće moći da zameni Savet bezbednosti UN. Jedino pravo veta u Odboru za mir imaju Sjedinjene Američke Države“, napomenuo je Gertner za Kosovo onlajn.

Uveren je da će SAD pokušati da oslabe Ujedinjene nacije, alI i da će „zadržati jednu nogu u UN“.

Napominje da države, i bez Odbora za mir, mogu da posreduju u rešavanju bilo kog spora.

Kosovo zna kako se postiže mir

Ni sve nepoznanice, ni ono zbog čega velike evropske zemlje razmišljaju, nije mnogo zabrinulo Kosovo, koje je odmah prihvatilo poziv.

Paraf na dokument u Davosu stavila je kosovska predsednica Vjosa Osmani, koja kaže da je više razloga zbog kojih je Kosovo pristupilo Odboru, te da oni znaju kako se mir postiže. Zanimljivo je da su lideri tri najveće opzicione partije pozdravile učešće u Odboru za mir, ali da se lider najjače stanke i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti još nije izjasnio.

Ipak, čini se da u Prištini nemaju dilemu da učešćem u ovoj inicijativi jačaju svoj međunarodni položaj, iako im nije baš sve jasno.

„Dobro je što je i Kosovo prisutno, ali naravno ostaje da se vidi kako i šta će ova inicijativa doneti. Da li će to ostati samo inicijativa koja neće proizvesti ništa konkretno, ili će jednostavno biti inicijativa koja će se direktno baviti izgradnjom Gaze. Trenutno ništa nije baš jasno po ovom pitanju“, konstatuje analitičarka Aljma Ljama.

Zato napominje da glavna vrednost pristupanju Odbora za Kosovo leži u mogućnosti da se direktno kontaktira sa liderima država koje još nisu priznale nezavisnost.

I bivši diplomata Aljbert Prenkaj takođe ukazuje da je učešće Kosova u Odboru za mir važno, posebno zbog bliskosti sa SAD.

Naglašava da dugoročni cilj Kosova ostaje povećanje broja međunarodnih priznanja, kako bi se dostigao „kritičan broj država“ koji bi otvorio put za podnošenje zahteva za članstvo u Ujedinjenim nacijama.

Albanija u „igri većoj od njenih realnih kapaciteta“

Ni albanskom premijeru Ediju Rami nije dugo trebalo da odgovori na Trampov poziv. Pismom lideru SAD zahvalio je na pozivu, navodeći da je, kao nova međunarodna organizacija, Odbor za mir zamišljen kao fokusiran i svrsishodan instrument globalnog vođstva i odgovornosti. Zatim je i parlament odobrio pristupanje Odboru za mir.

Međutim, albanski analitičar Endri Tafani upozorio je da je izostala detaljna analiza koristi i troškova koje bi zemlja mogla da ima od nove organizacije, postavljajući pitanja o odnosu Odbora za mir sa UN-om i EU, konkretnoj ulozi Albanije u njemu, kao i o političkim i finansijskim implikacijama angažovanja u inicijativi koja bi zemlju mogla uvesti u geopolitičku igru „veću od njenih realnih kapaciteta“.

„Da li možemo biti deo organizacije koja je protiv EU? Albanija, koja postaje deo ovog Odbora i istovremeno teži članstvu u EU, ulazi u igru koja je veća nego što ima kapaciteta da je iznese. Finansijski aspekt uopšte nije pomenut u parlamentu. Nije se raspravljalo ni o tome da li će Albanija biti stalna ili privremena članica Odbora za mir za Gazu“, rekao je Tafani, dodajući da se Albaniji isplati da bude uz SAD, jer EU ima svoje unutrašnje probleme.

Tramp nema nameru da se vrati u stari okvir Ujedinjenih nacija

Iako je mnogo nepoznanica u vezi sa Odborom za mir, sigurno je samo da nema povratka na staro, jer američki predsednik nema nameru da se vrati u okvire međunarodnog prava, ocenio je politolog Vedran Džihić iz Austrijskog instituta za međunarodnu politiku.

„Imamo ideju Odbora, imali smo prvi sastanak, odnosno osnivačku sednicu u Davosu i imamo limitirano članstvo, koje definitivno ne predstavlja celokupni globalni poredak. Imamo centralne zemlje koje nisu pristupile u ovom momentu. Nije jasno koliko će zemalja da se priključi Odboru za mir i nije jasno šta će taj Odbor konkretno raditi i na koji način“, primećuje Džihić.

S obzirom na, kako kaže, Trampovu proizvoljnu spoljnu politiku u kojoj se stvari mogu promeniti u roku od 24 sata, Džihić je naveo da nije siguran da postoji garancija za stabilnost i ozbiljan rad.

Ono što znamo je da novi poredak nastaje, ali ne znamo kako će on izgledati, konstatuje Džihić.

„Ono što znamo je da nema povratka na staro. Tramp nema nameru da se vrati u stari okvir Ujedinjenih nacija, međunarodnih pravila i međunarodnog prava“, uveren je Džihić.

Dodaje da će to svakako imati posledice po Zapadni Balkan, čija će sudbina velikim delom zavisiti od odnosa Vašingtona i Evrope.

Odbor za mir okosnica Trampovog sveta

Saradnik u organizaciji Novi treći put Petar Donić kaže da je Odbor za mir okosnica novog sveta koji je Tramp doneo, ali da će teško moći da zameni Ujedinjene nacije, jer je vezan za konkretne lidere i konkretna rešenja.

„Ujedinjene nacije su potpuno drugačije koncipirane. Tu su države nevezano od ličnih rešenja, dugoročnijeg je karaktera i sporije. Ne vidim da je Odbor zamena, ali je definitivno neka vrsta konkurencije za rešavanje šokovskih i teških pitanja“, rekao je Donić.

Navodi da su Ujedinjene nacije u prethodnom periodu pokazale da imaju drastično manju ulogu i da ne mogu brzo da odgovore, u vremenu koje zahteva brze odluke, pa je Tramp iniciranjem Odbora za mir pokazao da želi da okupi države sa kojima može brzo da reaguje.

„Prvi projekat kroz ovaj Odbor je Gaza. Tu želi da istakne šta može i u tom kontekstu su pozvane države – mešavina onih koje mogu da izvrše uticaj, tradicionalnih saveznika, uz dopunu onih koje imaju islamsku pozadinu i mogu da pomognu u tom narativu. Ili neko ko se pokazao u prvom i drugom Trampovom mandatu kao dobar saveznik i dobar za pregovaranje. Mnogi su pozvani po ključu, ali i nije nije sve po ključu. To donosi razdor, jer su neki pozvani, a neki nisu, ali to samo Tramp može da zna“, naveo je Donić.