Odricanje od prava veta u EU: Šta bi koncept koji podržava Edi Rama doneo a šta uskratio budućim članicama?

Spremnost Edija Rame da Albaniju uvede u Evropsku uniju bez prava veta pri odlučivanju koje imaju aktuelne članice, može da se tumači kao pragmatizam albanskog premijera, ali takav vid pripadnosti evropskom klubu nije demokratsko rešenje i ukoliko ga EU ustanovi, ono ne bi trebalo da bude trajno, smatraju neki od sagovornika Kosovo onlajna. Nije ni potpuno problematično, mišljenja su drugi, po kojima bi ovo bila dobitna formula da se izbegnu suparništva novih članica iz regiona, kada jednom pređu prag EU.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

„Uvedite nas u Evropu, i spreman sam da potpišem sporazum u kojem će se jasno navesti da ne želimo da imamo (moć) veta“, rekao je Rama u decembru za britanski Obzerver.

To bi, kako je objasnio, bila zaštita od bilo kakvih strahova da će „neki ludi tip sa Balkana želeti da uđe u klub sa moći veta i početi da nameće stvari“.

Albanija, otišao je Rama i korak dalje, ne želi ni sopstvenog komesara u Evropskoj komisiji i mogla bi da postigne sporazum sa Italijom, da italijanski komesar bude i njen. 

Iako zagovornici ovakvog načina širenja EU uveravaju da to ne bi značilo nikakvo članstvo drugog reda, ne misle svi tako, niti su svi na Balkanu spremni da slede koncept s kojim Rama nema problem. 

Jedan od njegovih prvih komšija, crnogorski premijer Milojko Spajić, jasno je poručio šta misli o novim vetrovima koji duvaju Briselom. 

„Ako nemate ravnotežu kao članica, onda to stvarno ne funkcioniše“, stav je Spajića.

Nema veta - nema političke težine

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević kaže za Kosovo onlajn da članice EU svojim glasom, svojim poslanicima u Evropskom parlamentu i svojim članom Evropske komisije obično lobiraju za određene odluke, ulaze u određene koalicije prilikom odlučivanja i iz toga vuku određene benefite. 

„Kada imate glas, ne samo da kažete svoj stav o nekoj stvari, nego učestvujete u političkoj trgovini unutar Evropske unije. Kažete, ja ću da podržim to i to, ali pod uslovom da dobijem to i to. Kada nemate pravo glasa u Savetu ministara, vi u tome ne učestvujete i nemate nikakvu političku težinu u tom procesu“, ističe Zečević.

Ramine poruke on vidi kao signal da Albanija neće praviti problem samo da ih prime u EU.

„Ovo govori da je Rama izračunao da mu se isplati da bude član Evropske unije i pod uslovima da nema pravo političkog odlučivanja unutar EU, zato što bi dobijao fondove kao punopravni član i to mu je najvažnije. Misli da je Albaniji isplativije da dobije sredstva iz fondova kao da je punopravna članica, a da odlučivanje nije toliko bitno“, ističe Zečević. 

Podseća i da je ideja da se odsustvo prava odlučivanja oroči na pet do deset godina, dok se ne reformiše institucionalni sistem EU, postojala unutar same EU i da je Rama to predložio jer zna da je za EU najveći problem što se novim pristupanjima još više komplikuje ustavni poredak Evropske unije koji je i ovako komplikovan. 

Šta znači biti u EU i van nje Zečević ilustruje brojkama i navodi da Srbija kao zemlja koja nije članica EU u najboljem slučaju godišnje može da povuče 500 miliona evra za finansiranje različitih projekata, dok bi, kada bi bila član, imala 2,2 milijarde evra iz EU. 

„Razlike su ogromne. Edi Rama kaže: dajte mi to, ne moram ni da odlučujem. To je njegova filozofija i kalkulacija: bolje mi je da uzmem dve milijarde godišnje i da ne budem punopravni član, nego da budem van EU jer ću dobiti mnogo manje novca, a opet sve što se dešava u Evropskoj uniji me se svejedno tiče s obzirom na moj geografski i politički položaj u Evropi“, navodi naš sagovornik.

Ipak, kako naglašava, opcija prijema novih članica Evropske unije bez prava veta u Savetu ministara nije demokratsko rešenje. S obzirom na demokratsku prirodu i federalne elemente Evropske unije takav scenario, ukazuje, ne bi smeo da bude trajan.

Promena standarda važila bi za sve

Stav albanskog premijera analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri smatra interesantnim i veruje da će imati uticaja unutar EU, ali ne i da će to ubrzati evropski put Tirane. 

Za bilo koga, kako ukazuje, jedini način za brže sticanje statusa člana, je ispunjavanje svih kriterijuma i zahteva koje EU ima za sve države članice i to isto će važiti i za Albaniju. 

„Ovo je ekstremna opcija i ne mislim da će biti prihvaćena jer bi promenila standard. EU sve vreme radi na standardima i kriterijumima od A do Š. Ako promene ovaj standard, onda bi on morao da bude promenjen i za sve ostale države kandidate“, rekao je Muhadžiri za Kosovo onlajn. 

On navodi da je Edi Rama neobičan političar, sa specifičnim stilom bavljenja politikom.

„Veoma je kreativan i uvek pokušava da nađe originalne načine da priđe problemima, u ovom slučaju pitanju evropskih integracija. On radi dobar posao jer Albanija ide veoma brzo na stazi ka EU. Takođe ima odlične odnose sa svim glavnim donosiocima odluka u EU. Mislim da je on u najboljoj poziciji u odnosu na sve balkanske države jer radi veoma pametno i radi ono što od njega traže. Na pravim je frekvencijama sa EU“, smatra Muhadžiri.  

„EU uhvaćena u zamku“

Ulazak u Evropsku uniju bez prava veta kao opcija koja bi bila privremena, prema oceni analitičara iz Skoplja Petra Arsovskog bila bi dobra za zemlje Zapadnog Balkana jer bi se u početnom periodu izbeglo njihovo međusobno nadmetanje. 

„Pravo na veto je u osnovi namenjeno manjim zemljama kako bi ih zaštitilo od majorizacije. Mislim da je za zemlje Balkana dobro da nemamo veto neko vreme, jer ako nam daju veto, to će biti eksplozija nezadovoljstva i nadmetanja između nas u prvih deset godina. Dobro je da svaka zemlja dobije pravo na veto tek nakon što već deset godina bude imala nekakvo iskustvo u EU“, kaže Arsovski za Kosovo onlajn.

Stav koji je javno iskazao albanski premijer, kako veruje, ubrzaće put Albanije ka EU.

„EU je u stanju u kojem ne zna kakvo je pravo članstvo, da li ono treba da bude u jednom ili dva kruga, i stalno se premišljaju oko toga kako će izgledati konačni paket za zemlje Zapadnog Balkana. Svojim odgovorom Rama je defakto uhvatio EU u zamku. Sada oni moraju da se založe za integraciju Albanije i moraju da ubrzaju i isporuče ono što su zaista obećali. Tako da će taj odnos apsolutno ubrzati ili učiniti sigurnijim ulazak Albanije u EU“, ocenjuje Arsovski.

Istraživač u Centru za Međunarodne strateške studije u Tirani Gerta Zaimi smatra da predlog Edija Rame nije bio toliko slučajan jer se pojavio u momentu kada se Evropljani suočavaju sa velikom dilemom šta da rade sa malim zemljama Zapadnog Balkana. 

„Sa kakvim statusom treba da prime ove zemlje koje imaju 800.000 stanovnika poput Crne Gore, ili nekoliko miliona poput Srbije, koja je najveća zemlja u regionu, ali koja je uporediva sa nekim velikim gradovima u Evropi? Dakle, imaju dilemu da li ove zemlje treba da uđu u EU sa pravom veta, ili uz ulazak ovih zemalja, princip veta treba na neki način zaobići. Ramin predlog nije nešto lično, tako da ne verujem da je napravljen bez konsultacija sa EU. Mislim da je njegov predlog odgovarajući način da se izbegne veliki evropski problem, dok zemlje Zapadnog Balkana imaju interes za integraciju. Ne mislim da je to toliko negativna ideja“, kaže Zaimi za Kosovo onlajn.

Ona istovremeno ističe da je pravo veta unutar EU uvedeno s ciljem da velike zemlje ne donose odluke u ime malih i da je ono što se naziva pitanjem veta, a što je danas jedan od stubova Evropske zajednice, nastalo sa ciljem da se ne oseti snaga velikih zemalja, posebno Francuske i Nemačke, koje su bile najmoćnije, ali i Italije.

„Problem je što su vremenom i sami Evropljani videli da je pitanje veta postalo veliki problem. Oni ne znaju kako da promene ovaj princip, jer da bi to promenili morali bi da promene osnovne ugovore Evropske zajednice. Iz tog razloga, lideri EU ne znaju kako da deluju. Možda se može pronaći rešenje, sporazumima kao što je urađeno u slučaju Bregzita kada je odlučeno kako Velika Britanija treba da napusti Uniju, bez promene glavnih ugovora“, navodi Zaimi.

Govoreći o Raminoj izjavi da je Albanija čak spremna i da neka druga država članica, poput Italije, zastupa njene interese u Evropskoj komisiji, Zaimi navodi da ne zna koliko je taj predlog bio ozbiljan.

„Rekla bih da Albaniji nije potrebno da je predstavlja bilo ko drugi, jer je u stanju da predstavlja samu sebe, kada bude morala da bude predstavljena u najvišim telima EU“, zaključuje Zaimi.