Optužnice za "ratni zločin" dodatni pritisak na Srbe - jedne da otera, druge da spreči u povratku

Krizu na severu Kosova izazvanu nasilnim upadom kosovskih specijalaca u opštinske zgrade i nametanjem nelegitimnih albanskih gradonačelnika pratila su ne samo brojna neosnovana hapšenja Srba, često uz nepotrebnu i prekomernu upotrebu sile, već i novi "talas“ optužnica za navodne ratne zločine koje je u poslednja dva meseca podiglo Specijalno tužilaštvo.

Advokati koji brane optužene za Kosovo onlajn kažu da su "na meti“ uglavnom Srbi koji su već godinama u sistemu kosovskih institucija i sada su odjednom postali sporni, oni koji pokušavaju pravno da dođu do svoje uzurpirane imovine, kao i ljudi koji bi da se vrate u svoje domove na Kosovu.

Za advokate Ljubomira Pantovića, Dejana Vasića i Jovanu Filipović nema dileme da tajming ovog ubrzanog podizanja optužnica za ratne zločine nije slučajan, da dolazi u trenutku ozbiljne eskalacije situacije na severu i da za cilj ima da se poveća već postojeći pritisak na kosovske Srbe i među njih unese nemir, a onima koji pomišljaju da se vrate na Kosovo šalje poruka da od toga odustanu.

Niko ne zna po kom osnovu može da završi u kosovskom zatvoru, mnogi se tamo već nalaze u pritvorima koji traju predugo, pa ljudi sve to tumače kao nastavak pogroma drugim sredstvima, jer pod aktuelnim pritiskom teško može da se planira budućnost na Kosovu.

Prema podacima naših sagovornika, trenutno je u kosovskim zatvorima oko desetak ljudi protiv kojih je podignuta optužnica za ratni zločin. Samo od početka maja, Specijalno tužilaštvo Kosova diglo je i nekoliko optužnica u odsustvu za ratni zločin.

Početkom ove nedelje sa tim optužbama suočio se i Slađan Trajković, bivši kosovski specijalac, koji je uhapšen 15. decembra prošle godine u Bošnjačkoj mahali u Severnoj Mitrovici. Početkom novembra prošle godine, zajedno sa drugim kolegama, on je napustio Kosovsku policiju u znak protesta protiv nasilja koje vlasti u Prištini sprovode nad Srbima na severu.

Njegov branilac, Advokat Vasić pisao je ranije ambasadorima zemalja Kvinte da diplomatskim sredstvima utiču na Specijalno tužilaštvo Kosova da se Slađanu Trajkoviću omogući kućni pritvor, zbog njegovog izuzetno lošeg zdravstvenog stanja usled neadekvatnog lečenja. Ulagao je i žalbe kosovskim pravosudnim organima – bez rezultata.

Vasić navodi nekoliko slučajeva osuđenih i optuženih za ratne zločine koji ilustruju, kako kaže, nepravdu sa kojima se Srbi suočavaju pred kosovskim pravosuđem.

Ističe slučaj Zlatana Krstića iz sela Merodimlje koji je do rata i nakon rata živeo u Kragujevcu i osuđen je pred Osnovnim sudom u prištini na 14,5 godina zatvora bez da ga je ijedan od 10 svedoka koji su saslušani u predmetu uopšte optužio. Zatim Nenada Arsića iz Čaglavice, osuđenog na šest godina na osnovu izjave dva svedoka, koji su te izjave tokom suđenja radikalno menjali. Svetomir Bačević iz Belog Polja kod Peći osuđen je, pri;a advokat, i pored toga što je oštećena koju je on navodno pokušao da kidnapuje pred sudom rekla da on to nije uradio i da njega uopšte ni ne poznaje. Sud je međutim, poverovao drugom svedoku sa kojim porodica Bačević godinama ima probleme, a u vezi sa prodajom imanja koju su Bačevići odbijali.

"Gavrilo Milosavljević, povratnik u Istok je više od 20 godina dolazio u svoje rodno mesto, gde je pokušavao da oslobodi stan svoje nestale majke i da pronađe njene posmrtne ostatke, jer je očigledno da nije preživela period rata i da je stradala pod još nerazjašnjenim okolnostima. Kosovo mu je lepo učinilo nakon što je pokušao da se vrati, tako što ga je strpalo u zatvor, na osnovu izjava nekih svedoka u koje još nismo imali puni uvid. On je duže od pola godine u zatvoru, sa dosta teškim zdravstvenim problemima", navodi Vasić.

U sličnoj situaciji je i Slađan Trajković iz Severne Mitrovice, poreklom iz okoline Vučitrna koji već šest meseci ne zna ni za šta ga terete. Vasić ističe da je njegovo zdravstveno stanje postalo alarmantno do te mere da bi oni koji odlučuju o pritvoru trebalo da se zapitaju da li tog čoveka uzimaju na dušu.

"Tu je hapšenje Dragiše Milenkovića iz Gračanice, koje u velikoj meri je uznemirilo građane. On tu živi oduvek, kao i njegova porodica, bio je radnik Okružnog zatvora u Prištini pre rata i nema nijednu mrlju u karijeri. Prijavljen je od strane jedne neuravnotežene osobe sa kojom je već imao probleme u prošlosti, koja je na njega pucala i za to bila osuđena, što je Specijalno tužilaštvo jedva dočekalo i Milenkovića strpalo u pritvor. A, prethodnih mesec dana nije obavljena nijedna istražna radnja. Slično kao i Slađan, i Dragiša ima zaista ozbiljne zdravstvene probleme, sa ta dva metka koja nikad nisu izvađena iz njegovog tela, sa hroničnim bolestima i gotovo potpuno slep", priča Vasić.

Na pitanje koliko sve ovo utiče na Srbe na Kosovu, ali i one koji pomišljaju da se vrate, Vasić uzvraća kontrapitanjem:

"Pomislite da ste građanin Istoka i da ste imali želju da se vratite, da li biste to uradili nakon što je uhapšen Gavrilo Milosavljević? Tu porodicu u istoku svi poznaju, i Albanci i Srbi, svi znaju o kakvom se dobrom i mirnom čoveku radi, koji je otišao da pronađe kosti svoje mrtve majke i da mu se vrati stan koji je njegov. Da li će se posle toga neko vratiti? Niko neće. Niko neće doći da na Kosovu ostvari i neka mnogo manje značajna prava, a kamoli pravo na život na svojoj imovini. Ko će doći u Nerodimlje pošto se Zlatanu Krstiću desilo to što se desilo", pita Vasić.

Kaže da je svakome jasno da su se ratni zločini dešavali.

"Mnogi od tih predmeta su u Srbiji završeni, mnogi su pravosnažno osuđeni, o tome niko ne govori. Taj koji je uradio tako nešto verujem da ne bi nikada pomislio da na Kosovo dođe. Ta želja Kosova da se razračuna sa Srbima koji su im naneli zlo svela se na to da se procesuiraju i osuđuju ljudi koji sa tim nemaju nikakve veze, što je greh", navodi advokat.

Upozorava i da će ovakav pristup kosovskog pravosuđa uticati i na to da Srbi napuštaju Kosovo, jer strahuju da mi mogli da se suoče sa nekekavim neutemeljenim optužbama i da budu uhapšeni.

"Ako je jedna 'Civilna zaštita' koja je organ Kosova, proglašena terorističkom organizacijom, zamislite koliko tamo zaposlenih ima koji se s pravom plaše da će ih neko sutra odvesti u zatvor kao teroriste", navodi Vasić.

Advokat Jovana Filipović, koja zastupa Duška Arsića uhapšenog na Jarinju u decembru 2021. godine, zbog navodnog ratnog zločina iz 1999. godine, kaže za Kosovo onlajn da hapšenja Srba povećavaju već postojeći pritisak na građane.

Podseća da je Arsić uhapšen 8. decembra 2021. godine na Jarinju, kada je sa dvoje dece krenuo da reši probleme sa uzurpiranjem imovine u selu Matičane kod Prištine.

"Kosovskoj policiji se u međuvremenu 23. septembra javio čovek sa tvrdnjom da ga je Arsić maltretirao“, kaže ona.

Ukazuje da to unosi dodatnu nesigurnost među Srbe, jer može da vam se desi da ukoliko pokušate da ostvarite bilo koja svoja prava, imovinska ili neka druga, umesto pravde dobijete – tužbu za ratni zločin.

"Stalno mi se javljaju ljudi i pitaju da li možemo da garantujemo da neće biti uhapšeni ukoliko budu došli i pokušali da ostvare neka svoja prava. Nažalost, to nikome ne može da garantuje. Nemamo uvid u to šta kosovski organi rade i da li je i ko na bilo kakvim listama. Mnogi ljudi upravo iz tih razloga ni ne dolaze na Kosovo i ne pokušavaju da ostvare određena prava“, ukazuje naša sagovornica.

Ona ukazuje na još jedan „fenomen“ kada je reč po optužnicama za ratne zločine, a to je da se ponovo pokreću ti procesi protiv lica koja su ranije bile pod optužbama koje je vodio Euleks i koje su odbačene.

"To je, recimo, slučaj Đokovića iz Vitomirice, kod Peći. Svi ti ljudi koji se trenutno nalaze u pritvorima i ranije su dolazili na Kosovo, prethodne 23 godine, redovno su prelazili administrativne prelaze, davali lične karte, bili su dostupni. Zašto se sada hapse? To mogu samo da tumačim kao vid pritiska i zastrašivanja“, kaže Filipović.

Ona ukazuje da se time, a posebno sada kada se umnožavaju optužnice u odsustvu za ratni zločin, očigledno pokušava da opravda narativ o Srbima kao zločinačkom narodu.

„Ne želim da prejudiciram, ali većina tih protiv kojih su podignute optužnice u odsustvu će biti i osuđena, jer neće imati priliku da se brane. Svima je postavljen advokat po službenoj dužnosti iz Prištine, pretpostavljam da će to biti Albanci, ne znam da je bilo koji moj kolega pozvan da zastupa okrivljenog u ovim slučajevima. Ako budemo imali deset Srba osuđenih za ratni zločin naravno da će otići slika u svet i među sve međunarodne organizacije kao da su samo Srbi na Kosovu činili ratne zločine“, navodi Filipović, koja je u timu branilaca i Dragiše Milenkovića iz okoline Gračanice uhapšenog krajem juna takođe pod optužbom za ratni zločin.

I advokat Ljubomir Pantović kaže za Kosovo onlajn da postoje tri glavne kategorije ljudi koje kosovsko pravosuđe optužuje, hapsi i osuđuje za ratne zločine. Prva su oni koji su godinama, pa i decenijama radili u kosovskom sistemu, čak i u bezbednosnim strukturama, i sad odjednom, iz drugih, često političkih razloga su na meti. Druga grupa su oni koji žele da ostvare neka svoja prava, najčešće imovinska, i treća su oni koji su dugo van Kosova i pokušavaju da se vrate.

"Do 2018. godine dok je Euleks bio nosilac pravosudne vlasi na Kosovu, i pre toga dok je bio Unmik, samo su četvorica Srba osuđena za ratne zločine. Svi ostali protiv kojih je kosovsko pravosuđe dizalo optužnice, oslobođeni su. U poslednje četiri godine imamo osam pravosnažnih presuda za ratni zločin. Trenutno se vodi postupak za oko deset ljudi pod optužbama za ratni zločin. To sve govori“, kaže Pantović.

Ukazuje da albanski političari na Kosovu stalno govore o ratnim zločinima Srba.

"Oni žele da bude što više osuđenih Srba da bi se ta priča o navodnom genocidu i nekažnjenim ratnim zločinima opravdala. U tu svrhu su i optužnice u odsustvu za ratni zločin. I bojim se da će ih biti sve više“, upozorava Pantović.

Dodaje da ne negira da je bilo zločina, ali da mu se čini da kosovskom pravosuđu nije važno da se pravdi privedu stvarni krivci, već im je važno da bilo koji Srbin odgovara, da bude kažnjen.

"I onda vrše nekakvu selekciju, pokažu prstom u nekog i ni krivog ni dužnog ga uhapse i procesuiraju. Nađu dva svedoka i stvar je gotova. Navešću vam slučaj Gorana Stanišića iz sela Slovinje, kod Lipljana. Tu se zaista dogodio zločin 14. i 15. aprila 1999. godine nad civilima. Glavni svedok tužilaštva je bila jedna žena, kojoj je stradalo petoro članova porodice. Ona je davala ukupno šest izjava u vezi sa tim događajem. U pet izjava koje je dala pre hapšenja Stanišića 2019, nijednom ga nije spomenula. Kada su ga uhapsili, ona kaže, da videla sam i njega da je učestvovao u zločinu. Oni sao žele da neko ‚plati‘, nije važno ko“, priča Pantović.