Orban umesto Mišela na čelu Evropskog saveta, šta bi to značilo za Srbiju i Kosovo?

Viktor Orban i Šarl Mišel
Izvor: Consillium Europa

Najava aktuelnog predsednika Evopskog saveta Šarla Mišela da će se kandidovati na izborima za Evopski parlament u junu otvorila je mogućnost da mađarski premijer Viktor Orban dođe na čelo ovog najvišeg briselskog tela, jer Budimpešta u drugoj polovini godine preuzima predsedavanje Evropskom unijom. To je odmah pokrenulo i debatu da li bi se i kako ova kadrovska kombinatorika odrazila na dijalog Beograda i Prištine, evrointegracije Srbije i Kosova, Zapadni Balkan, ali i na inače otežano funkcionisanje evropskih institucija.

Odluka Mišela da skrati mandat, što je, ukazuju sagovornici Kosovo onlajn događaj bez presedana kada je reč o ovoj visokoj funkciji u EU, ne bi trebalo da ima značajnije implikacije na naš region, jer su, smatraju, male šanse da Orban preuzme tu poziciju, a čak i da se to desi, mađarski premijer neće moći da nameće svoje politike. 

Ukazuju da je funkcija predsednika Evopskog saveta u neku ruku protokolarna, da njegova uloga podrazumeva predsedavanje sastancima i posredovanje u sporazumima između država članica, uključujući i osetljive odluke o budžetu i spoljnoj politici, dok odluke donose predsednici i premijeri država članica koji sede u Savetu. 
 
Mišela su zbog ovog poteza osudili mnogi, čak i neki evroposlanici iz iste političke porodice kojoj pripada aktuelni predsednik Evropskog saveta. Holanđanka i liberalka Sofi Int Veld napisala je na platformi Iks da "kapetan napušta brod usred oluje".

Šarl Mišel je bivši belgijski premijer koji predsedava Evropskim savetom od 2019. godine. S obzirom na to da je najavio kandidaturu za Evropski parlament, kao dobro prepoznatljivo lice, verovatno je i da će biti izabran za člana EP, te će se povući sa čela Saveta. 

Odabir prva tri mesta u EU, uključujući i predsednika Evropskog saveta, vrši se glasanjem kvalifikovanom većinom, što znači 55 odsto država članica EU koje čine 65 odsto celokupnog stanovništva Unije. To znači da Orban ne može da upotrebi veto u tom procesu kao što je nedavno učinio da blokira finansijsku pomoć EU Ukrajini. Protivio se i da Fon der Lajen dobije posao u Komisiji pre pet godina, ali bezuspešno.

Obično, novi predsednik Saveta preuzima funkciju krajem godine – Mišelov mandat trebalo bi da traje do 30. novembra. Međutim, ukoliko se Mišel povuče, novi predsednik može da počne svoj mandat već na leto ako dođe do promene pravilnika (i to se može promeniti običnom većinom, odnosno ni ovde nema mogućnosti veta) i ako se o nasledniku postigne dogovor u okviru vrha EU.

Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto najavio je da će ova zemlja iskoristiti predsedavanje EU da ubrza proces proširenja na Zapadni Balkan. On je rekao da su zemlje Zapadnog Balkana potrebnije Evropskoj uniji nego što im je tim državama važno članstvo u EU.

“Zato smatramo da proces proširenja EU treba ubrzati. Želimo da vreme predsedavanja EU iskoristimo da veliki broj zemalјa Zapadnog Balkana otvori što više poglavlјa u procesu pregovaranja za članstvo", rekao je Sijarto.

Aleksandar Ivković iz Centra za savremene politike kaže za Kosovo onlajn da je Mišel odlukom da se kandiduje na izborima za Evopski parlament skratio sebi mandat, što je, ukazuje, odluka bez presedana od kada postoji ova funkcija. Ivković smatra da ova kadrovska kombinatorika neće imati značajnijeg uticaja na dijalog Beograda i Prištine, kao i da su male šanse da Mišela zameni Orban. 

"Suština je da je Evropski savet telo u kojem sede predsednici i premijeri država članica EU i on donosi političke odluke, zaključke o tome u kojim pravcima EU treba da se kreće u narednom periodu u svim važnim pitanjima spoljne, ekonomske politike... A uloga predsednika Evropskog saveta jeste da predsedava tim sednicama i da pokušava da dođe medijacijom do nekih konsenzusa i zajedničkih zaključaka o svim tim pitanjima. Ono što je bitno u kontekstu ove odluke jeste da predsednik Evropskog saveta nema neku vrstu pravnih ovlašćenja da nametne svoju volju predsednicima i premijera EU. Njegova uloga je da posreduje u sastancima", navodi Ivković.

Nastavlja da to znači da i ukoliko Viktor Orban postane predsedavajući Evropskim savetom on neće moći neke svoje politike da sprovede na taj način. 

"Njegova uloga bi trebalo da bude da samo predsedava tim sastancima. Ukoliko bi on pokušao da sprovede neke svoje politike koje bi bile nepopularne za politički centar EU to bi lideri odbili. I to bi samo povećalo disfunkcionalnost tog tela. Ali, ponavljam, on ne bi mogao da sprovede neke svoje politike koje ne bi imale konsenzus na nivou cele EU. Njemu bi ta funkcija pre svega značila u kontekstu prestiža za Mađarsku i njega lično i mislim da mu to i zbog toga verovatno neće biti omogućeno. Zato što njegove politike u brojnim oblastima odudaraju od onoga što je politički centar EU. Mislim da neće postojati saglasnost među liderima da mu dozvole da preuzme tu ulogu i zbog tog razloga", kaže Ivković. 

Ukazuje da postoje načini da se izabere novi predsedavajući Evropskim savetom nakon što Šarl Mišel podnese ostavku - ili da se odmah izabere novi predsednik u punom mandatu ili da se promene pravila pa onda da se izabere privremeni predsedavajući dok se ne izabere stalni predsednik Evropskog saveta krajem godine.

Kada je reč o mogućim efektima ostavke Mišela na dešavanja na Zapadnom Balkanu i pre svega dijalog Beograda i Prištine, ali i evropski put Srbije i Kosova, Ivković podseća da je ovo izborna godina za EU kada su svi procesi usporeni.

"Obično kad je izborna godina ne treba očekivati mnogo šta u vezi sa politikom proširenja, dijalogom Beograda i Prištine. Jer, EU će biti okupirana izborima i formiranjem institucija. Izbori se održavaju u junu, novi predsednik Evropske komisije se obično bira u julu i onda do novembra-decembra traje formiranje Evropske komisije. Kada se vratimo, recimo, na 2019. godinu kada se to poslednji put dešavalo, nije bilo nekih posebnih odluka u vezi sa Balkanom, Srbijom, dijalogom Beograda i Prištine. Taj period je, ako se setimo, bio obeležen tarifama od 100 odsto na robu iz Srbije koju je uvelo Kosovo. U tom periodu nije čak bio moguć ni pritisak EU na vladu u Prištini da ukloni tu odluku, već se to desilo tek 2020", ističe naš sagovornik.

Po tom iskustvu Ivković ne očekuje, ko god da bude predsedavao Evropskim savetom, bio to Viktor Orban ili neko drugi, da EU posle proleća, kada krene kampanja za Evropski parlament, pa sve do kraja godine, donosi neke bitne odluke u vezi sa Kosovom.

"Posebno jer se ove godine, u novembru, održavaju i predsednički izbori u SAD. EU pokušava da se usklađuje sa SAD po pitanju politike prema Kosovu i s obzirom na to da će se čekati ishod američkih predsedničkih izbora, mislim da verovatno neće biti pravljene bilo kakve bitne odluke pre svega u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine", uveren je on. 

Ono što se očekuje od Beograda i Prištine je jasno - sprovođenje Ohridskog sporazuma iz marta prošle godine, smatra Ivković.

"Koliko će toga biti sprovedeno do, recimo, marta, kada se raspusti Evropski parlament - videćemo. Verovatno se ne očekuje puno od strane Beograda s obzirom na to da je sada sprovede odluka o tablicama i time na neki način kupljeno vreme, pa pretpostavljam da se sada više ne očekuju dalji ustupci u dijalogu sa beogradske strane. Prištinska strana će naravno osećati i dalje pritisak oko uspostavljanja Zajednice srpskih opština, ali opet do sada evropske institucije nisu imale puno uspeha u sprovođenju tog koraka. Gospoda Borelj i Lajčak će ostati na svojim funkcijama barem do kraja ove godine, ali oni će od proleća biti u tehničkom mandatu i zbog toga ne treba očekivati dalje pomake u tom smislu", zaključuje Ivković. 

Stava da kadrovske promene neće previše uticati na dijalog Beograda i Prištine i generalno na Zapadni Balkan je i Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike. On takođe za Kosovo onlajn ukazuje da je ovo prvi put da predsednik Evropskog saveta najavi da će stupiti sa svoje pozicije pre završetka mandata, što je, dodaje, veliki problem, jer je upravo sa intencijom da traje duže od ostalih i kreirana ta pozicija.

"Trebalo je do decembra da on bude na čelu te institucije, dok se ne formira Evropski parlament i nova Evropska komisija. Njegova ostavka menja tu dinamiku. Tačno je da će Orban, prema pravilima procedure preuzeti Evropski savet, odnosno doći će na njegovo čelo, s obzirom na to da od leta Mađarska preuzima predsedavanje Savetom EU. Međutim, članovi Saveta, odnosno države članice mogu to da spreče većinom. Ne traži se jednoglasnost i oni mogu jednostavno da umesto Mišela izaberu novog predsednika Evropskog saveta do decembra", kaže Subotić, naglašavajući da je još prerano da se donosi zaključak da li će Orban preuzeti funkciju predsednika Evropskog saveta.

Naš sagovornik mišljenja je da najavljene kadrovske promene u EU neće previše uticati, ako će i uopšte uticati na put Srbije ka EU, generalno na Zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine.

"Šarl Mišel je bio predsednik Evropskog saveta, da li smo za njega čuli u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine? Ne. Jednostavno, on jeste na čelu najbitnije institucije EU i Orban to može biti, ali oni imaju toliko drugih pitanja kojima moraju da se bave, a ne dijalogom Beograda i Prištine. Imamo visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU Borelja koji se bavi tim pitanjem i specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka. To je taj dvojac koji se pita kada je reč o dijalogu. I oni direktno komuniciraju sa Beogradom i Prištinom, a naravno i sa svim institucijama EU i državama članicama. Ko god da je na čelu Evropskog saveta, mislim da ni na koji način ni Beograd ni Priština ne treba ni da se okuraže ni da se opuste, već da znaju da se od njih očekuje da se implementira sve ono što su se dogovorili u prethodnom periodu, od Briselskog sporazuma pa sve do Ohridskog", ističe Subotić.

Po njemu, ukoliko bi Orban preuzeo poziciju predsednika Evopskog saveta, Beograd bi to pozdravio, s obzirom na to da su u poslednje vreme izgrađeni ojačani odnosi sa Budimpeštom. 

"Međutim, Orban nema trenuto jak politički kapital u EU. On se trenutno 'cenjka' kada je reč o Ukrajini, želi da razmisli da li će odmrznuti fondove za Ukrajinu, kako bi se upravo Mađarskoj odmrzli fondove koji su zamrznuti usled demokratskog nazadovanja. U pogledu dijaloga, bez obzira da li će Orban preuzeti funkciju predsedavajućeg Evropskim savetom ili ne, za vreme Mađarskog predsedavanja svakako se neće diskutovati o aplikaciji tzv. Kosova za članstvo u EU. Drugo, kada je reč o viznoj liberalizaciji, to će ostati na snazi. Mađarska, htela to ili ne, neće moći to da promeni. Treće, vidimo da i dalje postoje restriktivne mere prema Prištini. Tu se opet jednoglasno odlučuje i verujem da bi Mađarska nastavila da insistira da dokle god Priština ne implementira Zajednicu srpskih opština da ne treba da se skinu te mere", ističe Subotić.

Dodaje da to nije nešto specifično za Orbana, već je generalno sentiment u EU da je Priština ta koja ima veliki deo obaveza svojih da ispuni, kako bi dobila dodatne koristi na svom putu ka EU. 

Kada se vodila kadrovska politika za ključne pozicije unutar EU, tu je bilo dosta političke trgovine, dominantno između Berlina i Pariza, pa će tako verovatno biti i u slučaju izbora naslednika Šarla Mišela, koji je najavio da će skratiti mandat na mestu predsednika Evropskog saveta zbog kandidature na izborima za Evopski parlament u junu, kaže za Kosovo onlajn politikolog Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta.

"Prilikom izbora kadrova i za Evopski savet i za Evropsku komisiju bio je veliki uticaj francuskog predsednika Emanuela Makrona. U toj kadrovskoj politici su predsednika Evropskog saveta dobili evropski liberali. Iz jedne takve partije, belgijske, dolazi i trenutni predsednik Evropskog saveta, Mišel. Tako da bi po nekoj inerciji Mišela verovatno nasledio neko ko dolazi iz grupacije evropskih liberala, verovatno neke partije koja je na vlasti", smatra Milić.

I u slučaju izbora naslednika Mišela, dodaje naš sagovornik, verovatno bi se pokazalo poštovanje prema nekoj manjoj državi, da ne bi samo Nemačka, Francuska i Italija dobijale važne funkcije u EU.

"Tako da bismo mogli da gledamo da će neko verovatno iz neke manje države, gde liberali imaju političku težinu, preuzeti tu funkciju. Možda to bude, recimo, Mark Rute, bivši holandski premijer, koji dolazi iz države gde su liberali bar do skoro bili na vlasti. Rute se intenzivno interesovao za kosovsko pitanje kada je poslednji put bio u poseti predsedniku Vučiću i tzv. kosovskim institucijama. Tako da bi verovatno neko na tom tragu mogao da bude izabran", navodi Milić.

Povodom tvrdnji da bi na mesto Mišela mogao da dože i mađarski premijer Viktor Orban jer u drugoj polovini godine Budimpešti po rotirajućem principu pripada predsedeavanje Evropskom unijom, Milić ukazuje da kakva god kadrovska kombinatorika bude bila to neće mnogo promeniti stvari kada je reč o pitanjima važnim za Srbiju.

"Slede izbori za Evropski parlament, kada se formiraju nova tela imamo i novi presek stanja kako za EP tako i u nacionalnim državama, pošto ćemo i u njima imati neke izbore. U tom smislu ove godine ne bi trebalo očekivati neku veliku promenu političku u odnosu na Kosovo, osim što naravno može da se smanji nivo pritiska zbog izbora i procedure odabira novih kadrova", zaključuje Milić.