Ostaje li evropski nacrt statuta ZSO u fioci uprkos opomenama Berlina?

Nemačka je isposlovala da kosovska vlada povuče zabranu uvoza srpske robe koja je bila na snazi nešto više od 15 meseci, ali i pored istovremenih opaski Berlina da bi vlada u Prištini trebalo da pošalje Ustavnom sudu na ocenu evropski nacrt statuta Zajednice srpskih opština, to se, smatraju analitičari, najverovatnije neće desiti pre parlamentarnih izbora na Kosovu zakazanih za 9. februar. Obaveza Prištine da formira ZSO na snazi je 138 meseci.

Piše: Dušica Radeka Đorđević      

Izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin izjavio je prilikom posete Prištini da je nacrt statuta Zajednice srpskih opština koji je izradila Evropska unija dobar i da Nemačka želi da Priština taj dokument pošalje Ustavnom sudu.

"Imate nacrt koji su napisali EU i vaši partneri i prijatelji i to je dobar nacrt. Želimo da ga prihvatite", rekao je Zaracin na jednoj panel diskusiji prošle nedelje.

Iako su ovakvi nemački komentari pre svega usmereni na obezbeđivanje Kosovu stolice u Savetu Evrope i uprkos tome što Berlin slovi za glavni oslonac Prištine unutar Evropske unije, pitanje je da li ti saveti imaju i težinu naloga da evropski nacrt statuta ZSO više ne skuplja prašinu.

Svoje gledište povodom obaveze Kosova da formira ZSO kosovski premijer Aljbin Kurti nedavno je pojasnio time da je on Zajednicu "dobio u nasleđe", kao i da je kroz Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije iz februara 2023. godine prihvatio njeno formiranje ali samo kao deo paketa normalizacije odnosa uz obostrano priznanje. 

Izjavu Manuela Zaracina oko ZSO koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić ocenjuje kao vrlo eksplicitnu. Time je, kaže, rečeno šta se konkretno očekuje od Kosova.

On ističe da su obaveze Prištine iz Sporazuma o putu ka normalizaciji prilično jasne, a da bi se krenulo u njegovu primenu potrebno je da kosovska vlada podnese zahtev za ocenu ustavnosti nacrta statuta ZSO koji je izradila Evropska unija Ustavnom sudu Kosova. 

"To je bio i uslov Kosovu za članstvo u Savetu Evrope i to je uslov Kosovu za sve dalje procese integracije, bez toga ne može da ide napred. Otuda i izjava gospodina Zaracina koja je bila vrlo eksplicitna u javnosti a ti stavovi su više puta komunicirani tajnim kanalima sa predsednikom Vlade Kosova", rekao je Mijačić za Kosovo onlajn.

On navodi da je teško nagađati da li će Priština evropski nacrt statuta ZSO uputiti Ustavnom sudu pre parlamentarnih izbora u februaru, ali kaže da će svakako svi međunarodni pritisci ići u tom pravcu i da Kosovo od te obaveze ne može da pobegne. 

"Sporazum o putu ka normalizaciji obuhvata i sve prethodne sporazume, a Kosovo se sa njim saglasilo iako stalno traži izgovore u vidu da nema formalnog potpisa sporazuma ili hapšenja i izručivanja Milana Radoičića Prištini. Bez obzira na sve te zahteve, Kosovo ne može pobeći od onoga što je prihvatilo kao obavezu, a to je formiranje ZSO, a sad je pitanje da li će se ona formirati ranije ili kasnije. Kurti se nada da će ona biti formirana po hrvatskom modelu, što znači da bi bila institucija bez nekog formalnog značaja. Međunarodna zajednica se nada da će se kroz formiranje ZSO sačuvati srpsko političko biće na Kosovu i to je neka igra mačke i miša koja se u ovom trenutku dešava. Videćemo u narednih nekoliko meseci da li će tas preći na jednu ili na drugu stranu", kaže Mijačić.

Zbog izbora koji predstoje na Kosovu, viši savetnik ISAK fonda Marko Savković ne veruje da će u ovom trenutku Priština pokrenuti proces formiranja ZSO.  

"Nemačka je imala dosta razumevanja za jedan dosta rigidan stav Prištine i za postupanje vlade koju vodi premijer Kurti koje često nije bilo u duhu dijaloga, niti je bilo konstruktivno i voleo bih da Nemačka može da utiče. Međutim, njima (na Kosovu) predstoje izbori i ideja da će se sada pokrenuti proces oko Zajednice deluje mi malo verovatno. Nisam čuo nijedan glas koji govori afirmativno u kontekstu Zajednice srpskih opština", kaže Savković za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, oko Cefte i zabrane uvoza srpske robe na Kosovo je nađeno solomonsko rešenje, koje je dugo traženo i koje možda znači povratak duhu dijaloga, ali mišljenja je da se to neće znatnije odraziti na perspektivu ZSO. 

Na pitanje da li Berlin očekuje da Beograd bude taj koji će prvi napraviti neki korak da bi onda Priština bila "pritisnuta" da počne sa realizacijom ZSO, Savković kaže da je Beograd već uradio toliko toga. 

"Beogradu praktično ostaje da poziva i da se nada da će uspeti da motiviše svoje predstavnike da izađu na parlamentarne kosovske izbore i da se tako vrate u institucije. Jer tek sa povratkom srpskih predstavnika, odnosno predstavnika koji su legitimni u te institucije, ponovo ćemo imati predstavnike srpske zajednice u političkom životu Kosova, a to je od ogromnog značaja i u širem kontekstu dijaloga i naravno za život ljudi", ističe Savković.

Analitičari iz Prištine smatraju da će Kosovo pre ili kasnije morati da formira ZSO. 

Takvog je stava profesor političke istorije u Prištini Bljerim Canaj. 

"Ne znam da li će Kurti ili neko drugi pristati da formira ZSO ali neko će morati to da završi. Srbi su deo ove nove republike, a pošto oko ovoga postoji sporazum, moraće da bude nekih promena i to će sigurno da se završi", kaže on za Kosovo onlajn. 

I predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini ocenjuje da će Kosovo morati da formira Zajednicu srpskih opština, a kako navodi za naš portal, sve zavisi od predstojećih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama.

"Mislim da će rešenje na kraju doći od SAD i od novog američkog predsednika, ne znam ko će to biti. Mi treba da se vratimo i na sporazum iz Bele kuće koji je jako važan i koga su prihvatili i predsednik Srbije i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti. Mislim da ćemo doći do sporazuma i da ćemo morati da formiramo Asocijaciju", navodi Šahini.

Vlada Kosova, dodaje on, imala je priliku da ponudi nacrt statuta ZSO što nije učinila, a kada je nacrt dobila od Evropske unije, dobila je nešto što nije mogla da prihvati.

"Kakvu Zajednicu srpskih opština traži Srbija, a kakvu nudi Kosovo, to su dve tačke koje nikako ne mogu da se poklope. Međutim, i u Briselu i u Ohridu Vlada Kosova je, kao što znamo, prihvatila sporazume a srpska vlast nije. Posle toga se desila i Banjska i mnoge stvari koje nas svaki dan udaljavaju od sporazuma iz Brisela i Ohrida", zaključuje Šahini.

Da li će ZSO imati slična ovlašćenja kao Asocijacija kosovskih opština, manje ili više od toga, kako dodaje Šahini, treba da bude rešeno na političkom nivou, ali tako "da ne bude ugrožen Ustav Kosova".