Pismo patrijarha Porfirija papi - kakav uticaj Vatikan može da ima na položaj Srba na Kosovu?

Pismo koje je papi Lavu XIV uputio srpski patrijarh Porfirije uoči početka primene kosovskog Zakona o strancima, ukazujući da će njegova primena, kakva je bila najavljivana, ugroziti opstanak srpskog naroda i pravoslavnih svetinja na Kosovu, prema oceni srpskih istoričara, sagovornika Kosovo onlajna, logičan je potez imajući u vidu da Vatikan ne priznaje Kosovo i da je odigrao pozitivnu ulogu prilikom pokušaja Kosova da bude primljeno u Unesko. Uticaj koji Vatikan ima u zemljama katoličkog sveta, smatraju, mogao bi da doprinese poboljšanju položaja Srba na Kosovu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Zakon o strancima na Kosovu počeo je da se sprovodi 15. marta, ali uz propratne mere koje je Evropska unija od Kosova zatražila u poslednji čas, 14. marta.

Dan ranije, 13. marta, patrijarh srpski Porfirije uputio je pisma papi Lavu XIV, predsednicima Rusije, SAD i Francuske, Vladimiru Putinu, Donaldu Trampu i Emanuelu Makronu, premijerima Italije, Velike Britanije, Nemačke, kao i generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i generalnom direktoru Uneska Haledu el Enaniju, pozivajući ih da upotrebe svoj autoritet kako bi vlasti u Prištini obustavile primenu krajnje diskriminatornog Zakona o strancima.

Patrijarh Porfirije je upozorio da primenom ovog zakona ne bi bio doveden u pitanje samo rad Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, osnovnih i srednjih škola koje srpski đaci pohađaju po programima svoje države, kao i rad celokupnog zdravstvenog sistema u kome se medicinski zbrinjavaju Srbi sa Kosova i Metohije, nego i opstanak srpskog naroda i pravoslavnih svetinja.

„Primenom ovog zakona Srbi bi izgubili mogućnost da se školuju i leče, a zaposleni u prosveti i zdravstvu bi izgubili posao, što bi dovelo do još masovnijeg, ako ne i konačnog, odlaska pravoslavnih Srba sa ove vekovne hrišćanske zemlje, na kojoj, sve do danas, postoji oko 1300 pravoslavnih crkava, manastira i drugih, ranije uništavanih, hrišćanskih svetinja“, istakao je patrijarh Porfirije.

Podsetio je i na to da nigde drugde u Evropi, kao na KiM, ne postoji na jednom mestu tolika koncentracija hrišćanskih svetinja, od kojih su četiri na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti.

Istoričar Aleksandar Raković kaže da je patrijarh Porfirije poslao desetak personalizovanih pisama čiji je sadržaj takav da svakom adresatu ponaosob najpre sugeriše kakvi su odnosi srpskog naroda i tih država, odnosno lidera, i šta bi konkretno određena država ili lider mogli da urade da se poboljša položaj srpskog naroda na Kosovu i da se Srbi na KiM zaštite, i da je s tim u vezi i pismo koje je poslato papi.

„Kada se sve to sakupi to samo može da doprinese tome da Srbi ostanu na Kosovu i Metohiji i treba pohvaliti taj potez patrijarha Porfirija, da on ništa nije hteo da prepusti slučaju, nego da uradimo sve što možemo da uradimo“, rekao je Raković za Kosovo onlajn.

Ova pisma, ne samo pojedinačno, nego i u sinergiji, kako ocenjuje, mogu da daju rezultate jer se vidi globalni apel patrijarha Porfirija najvažnijim adresama u svetu.

Raković ukazuje da rimokatolika Albanaca na Kosovu ima oko dva odsto i da su oni elita tog društva, ali istovremeno podseća da je jerarhija Rimokatoličke crkve Albanaca na Kosovu i Metohiji u prošlosti vrlo radikalno nastupala protiv Srpske pravoslavne crkve i srpskih svetinja na KiM.

„Imali su nameru da sebi prigrabe srpske srednjovekovne svetinje i da ih prikažu kao svoje. Ta kampanja traje već decenijama, a posebno se usložnila nakon ulaska Natoa na Kosovo i Metohiju i okupacije južne srpske pokrajine“, kaže naš sagovornik.

Ukazano na činjenice

Dodaje, međutim, da je Vatikan odigrao pozitivnu ulogu oko gorućeg pitanja da Kosovo ne bude primljeno Unesko i da ne može sebi da pripiše četiri najveće srpske svetinje na KiM, a posle njih i ostale.  

„S obzirom na pozitivnu ulogu koju je Vatikan tada odigrao, naravno da se na njih i dalje apeluje da zaštite srpske, pravoslavne, hrišćanske svetinje na Kosovu i da praktično utiču na jerarhiju Albanaca na KiM da što je moguće manje širi neistine o tome da su to bile njihove crkve i da su ih Srbi prigrabili u srednjem veku. S obzirom na ta pozitivna iskustva oko Uneska i na pozitivnu ulogu koju je papa Francisko imao kada je zaustavio kanonizaciju Alojzija Stepinca, čini mi se da je to doprinelo da patrijarh Porfirije napiše pismo i novom papi, da ga podseti na činjenice i da smatra da će to pismo, konkretno njemu, uspeti da zaustavi pretenzije Albanaca na srpske srednjevekovne svetinje i da zaustavi njihove namere ili da ih obeshrabri u nekoj meri da nastave s pokušajima proterivanja Srba sa Kosova i Metohije“, navodi Raković. 

Pismo papi, kako kaže, verovatno se i suštinski bazira na hrišćanskim korenima na Kosovu i Metohiji. 

„Kosovo i Metohija je jerusalimsko pitanje Evrope. To je tako sveto pitanje da tako svetog pitanja više nema. To je nekad bilo pitanje Carigrada, i ono je, nažalost, rešeno nepovoljno po pravoslavne hrišćane, ali da ne bismo došli u situaciju da se kosovsko-metohijsko pitanje reši nepovoljno po nas, moramo da radimo sve što je moguće u diplomatiji i da budemo strpljivi i da čekamo momenat kada će se pravedno rešiti pitanje Kosova i Metohije“, smatra ovaj istoričar.

Kako dodaje, videće se kakav će na kraju biti rasplet oko spornih zakona jer je situacija oko njihove primene za sada zamrznuta.

„Ali bolje i takva zamrznuta situacija nego da Albanci u narednih nekoliko meseci krenu sa administrativnim proterivanjem Srba s Kosova i Metohije“, ističe Raković.

Istoričar Aleksandar Gudžić, povodom pisma srpskog patrijarha, kaže da Vatikan ima uticaj na zemlje katoličkog sveta i da se zato papa Lav XIV našao među onima kojima se poglavar SPC obratio uoči početka primene Zakona o strancima na Kosovu, jer je pretpostavka da Vatikan može da doprinese poboljšanju položaja Srba na Kosovu.

„Papa je uticajan u svetu, naročito u katoličkom svetu i Vatikan ima uticaj na zemlje katoličkog sveta. Logika i pretpostavka patrijarha je da to može da umnogome doprinese poboljšanju položaja Srba na Kosovu“, naveo je Gudžić za Kosovo onlajn.

On istovremeno podseća na činjenicu da Vatikan nije priznao Kosovo.

„Računica patrijarha je da će molba Vatikanu u ovom trenutku pomoći poboljšanju položaja Srba i u tom kontekstu treba posmatrati njegovu odluku da se obrati papi i Vatikanu za pomoć“, ocenjuje Gudžić.

„Zakonske garancije“

Na potez srpskog patrijarha bivši ambasador Kosova u Italiji Aljbert Prenkaj ne gleda blagonaklono.

On kaže da ne stoje tvrdnje patrijarha Porfirija iznete u pismu da bi primena Zakona o strancima dovela u pitanje opstanak srpskog naroda i pravoslavnih svetinja na Kosovu i ocenjuje da građani srpske zajednice na Kosovu imaju najviši standard ljudskih prava sa ustavnim i zakonskim garancijama. 

„Ovakvim i sličnim stavovima, Srpska pravoslavna crkva ne služi ekumenizmu sa Svetom stolicom, drugim crkvama pa i međuverskom dijalogu sa drugim verskim zajednicama“, mišljenja je Prenkaj.

Pismo patrijarha, prema njegovoj oceni, poslato je trima silama: SAD, kao jednoj od globalnih sila, Rusiji, tradicionalnim savezniku i Vatikanu, kao važnom centru hrišćanstva i da, dotičući se suštine ljudskih prava, patrijarh Porfirije cilja da pokrene svetske kancelarije da skrenu pažnju kosovskim zvaničnicima. 

Vatikan je, ukazuje Prenkaj, poznat kao moralni univerzalni autoritet sa otvorenim dijalogom sa svim političkim, kulturnim i religijskim centrima. 

„Mislim da je kroz ekumenizam i dijalog Sveta Stolica u konstantim dobrim odnosima sa lokalnom Katoličkom crkvom na Kosovu, Srpskom pravoslavnom crkvom, kao i sa Islamskom zajednicom Kosova“, napominje on. 

Primena uz dodatne mere

Prenkaj ukazuje i da je poseta evropskog predstavnika za dijalog Petera Sorensena kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, dan uoči početka primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima, rezultirala dogovorom o početku primene uz neke dodatne mere, po pitanju građana srpske zajednice na Kosovu, kao i onih koji imaju delatnost na Kosovu a nisu građani Kosova, što su po njegovoj oceni „neprincipijelni kompromisi“ koji je načinio Kurti.

Aljbin Kurti se, zbog mera koje prate primenu Zakona o strancima, saopštenih 14. marta nakon sastanka sa Sorensenom, našao i na meti kritika albanskih opozicionih partija na Kosovu koje ovakvo rešenje vide kao „kršenje suvereniteta Kosova i primenu autonomije koja je dogovorena u Ohridu“.

Dogovorom je, podsetimo, Srbima bez kosovskih dokumenata dat rok od tri meseca da ih pribave, dok je za one iz centralne Srbije koji rade i studiraju na severu Kosova predviđeno izdavanje privremenih dozvola za boravak na Kosovu u trajanju od godinu dana.

EU je, takođe, zatražila od Kosova da dozvoli upotrebu ličnih karata, koje je Srbija izdala pre 15. marta 2026. godine za one koji žive na Kosovu, kao sredstvo identifikacije za administrativne procese.

Na drugoj strani, politički predstavnici Srba, ocenjuju da je merama izbegnuta katastrofa koju je mogao da izazove Zakon o strancima da je 15. marta počeo da se primenjuje bez njih, jer je predviđao da bi svi koji nemaju kosovska dokumenta morali da napuste prostor Kosova.