Plenković, Micotakis ili neko treći - ima li EU bolje rešenje od Fon der Lajen?

Plenković Fon der Lajen Micotakis
Izvor: Kosovo Online

Menja li se sudbina Zapadnog Balkana i u kom pravcu će otići već dovoljno uzdrmani dijalog Beograda i Prištine ukoliko dosadašnju šeficu Evropske komisije Ursulu Fon der Lajen nakon evropskih izbora zamene kandidati iz regiona koji su na potpuno suprotnim polovima po pitanju nezavisnosti Kosova?

Upravo ovu predizbornu jednačinu sa više nepoznatih nedavno je ponudio nemački Bild tvrdnjom da su najozbiljniji protivkandidati dosadašnjoj šefici Evopske komisije Ursuli fon der Lajen hrvatski i grčki premijeri Andrej Plenković i Kirjakos Micotakis.

“I Plenković i Micotakis navodno su već izrazili interes za ponudu da budu kandidati za naslednika Ursule fon der Lajen. Šuška se kao kandidatkinji i o predsednici parlamenta Roberti Mecoli iz Malte koja nema iskustva u izvršnoj vlasti, ali ima puno samopouzdanja i ambicije, pa i, kako se pokazalo na nominacijskom kongresu EPP-a u Bukureštu početkom marta, većeg talenta za govore nego Fon der Lajen”, navodi se u tekstu Bilda.

Upravo na tom kongresu Evropske narodne partije Fon der Lajen je dobila nedvismilenu podršku Evropske narodne partije (EPP) za drugi mandant na čelu Evropske komisije.

Međutim, problemi u predizbornoj kombinatorici nastaju prošlog meseca kada je Evropski parlament većinom glasova usvojio zahtev evroposlanika stranaka levog centra kojim se od nje traži da opozove odluku o imenovanju svog partijskog kolege na odlično plaćenu funkciju u Briselu.

Istovremeno i u Nemačkoj je, među strankama Bundestaga, sve više glasova da Fon der Lajen nije učinila dovoljno ni za ovu zemlju, ali ni za EU.

Bild procenjuje da su potezima predsednice EK u dosadašnjem mandatu razočarani i koalicioni partneri EPP-a poput Zelenih koji nisu zadovoljni tempom zelene tranzicije EU, kao i desničara koji su po svaku cenu hteli da zaustave levog kandidata za predsednika EK.

Bild podseća i na aferu s netransparentnom nabavkom vakcina protiv Covid-19 od Fajzera, kao i na velike kritike na njen račun zbog potpunog svrstavanja na stranu Izraela u aktualnom sukobu sa Hamasom i Iranom.

Postizborna iznenađenja

Za dugogodišnju dopisnicu iz Brisela Erisu Zikaj ne bi bilo iznenađenje da premijeri Hrvatske i Grčke Andrej Plenković i Kirjakos Micotakis zaista pomute račune Ursuli fon der Lajen.

“U odnosu na prethodne izbore ova dva imena su mogući kandidati koji bi mogli da uspeju i zamene Ursulu fon der Lajen. To bi bilo moguće zato što na evropskim izborima uvek imamo velika iznenađenja. Moram da vas podsetim da niko nije znao ili mislio da će Ursula fon der Lajen biti predsednica Evropske komisije. To je bilo veliko iznenađenje za sve zato što je zavisilo od pregovora političkih grupa u Evropskom parlamentu, ali takođe i pregovora država i vlada u Evropskoj komisiji”, kaže Zikaj za Kosovo onlajn.

Smatra da će izbor Plenkovića ili Micotakisa na mesto predsednika Evropske komisije jednim delom uticati i na odnos EU prema Zapadnom Balkanu, ali da će se najviše odraziti na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine zato što je reč o predstavnicima država koje itekako razumeju probleme i potrebe regiona, ali istovremeno imaju suprostavljene stavove po pitanju nezavisnosti Kosova.

“Ukoliko neko od njih postane predsednik Evropske komisije to će uticati na proces, ne u potpunosti, ali u delovima”, naglašava Zikaj.

Plenković bi, tvrdi, ubrzao proces dijaloga.

“Ako dobijemo Andreja Plenkovića za koga je jasno da je privržen Zapadnom Balkanu, on će gurati ovaj region i ubrzaće dijalog između Beograda i Prištine. Imaćemo potpunu posvećenost tome da se taj proces završi što je pre moguće. Plenković veoma dobro zna region. On to zna ne samo zato što je iz Hrvatske, već je bio poslanik Evropskog parlamenta što mu olakšava još više da zna svaku državu Zapadnog Balkana i koji su problemi sa kojima se one suočavaju. Kao predsednik Evropske komisije, ne vidim drugačije nego da dijalog Beograda i Prištine bude ubrzan i da će imati veoma konstruktivan kraj”, kaže Zikaj.

Prema njenim rečima i grčki premijer Micotakis dobro poznaje sva otvorena pitanja Zapadnog Balkana, ali dolazi iz zemlja koja ne priznaje Kosovo.

“I to bi moglo da bude problem jer ako predsednik Evropske komisije dolazi iz grupe država koje ne priznaju Kosovo kako možemo da očekujemo da će taj proces biti ubrzan i priveden kraju”, naglašava ona.

Navodi da se to najbolje vidi na pitanju ukidanja restriktivnih mera Kosovu koje je trenutno blokirano u Evropskoj komisiji.

“Kada pitamo članice zašto je to tako oni kažu da bi hteli da ukinu te restriktivne mere, ali to je na evropskom komesaru i ne znamo da li je visoki predstavnik ili neko drugi koji to stopiraju. To je konkretan primer kako jedan igrač i u Evropskoj komisiji može nešto da blokira ili da ubrza neki proces. Ukoliko imate većinsku odluku kako biste ukinuli restriktivne mere Kosovu dovoljno je da jedan od igrača to blokira i to će odložiti ceo proces”, objašnjava Zikaj.

Ipak, dodaje da je primer Dore Bakojani pokazao da se predstavnici članica EU ili Saveta Evrope ne ponašaju uvek u skladu sa nacionalnim politikama svojih zemalja, već interesima Unije.

“Videli smo da u Savetu Evrope većina parlamentaraca želi Kosovo kao novu članicu, uključujući i Grkinju, Doru Bakojani. Dakle, i dalje imate primere da neko ko dolazi iz država koje ne priznaju nezavisnost Kosovu su ipak veoma konstruktivni”, naglašava Zikaj.

Dodaje da se među potencijalnim kandidatima na mestu šefa Evropske komisije pominju i aktuelna predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecoli i premijer Italije Mario Drago, ali da je najizvesnije da će na to mesto doći neko iz redova Evropske narodne partije u kojoj su ne samo Fon der Lajen, već i Plenković i Micotakis.

“Usred smo evropskih izbora i prema svim dosadašnjim pokazateljima znamo da će Evropska narodna partija ostati vodeća politička grupa u Evropskom parlamentu i oni se neće odreći svog predstavnika na čelu Evropske komisije”, ističe Zikaj.

Drugi mandat Ursule fon der Lajen upitan je, smatra, i zbog više javno iznetih kritika na njen rad.

“Postoji više kritika na njen mandut, od podsećanja na slučaj Fajser, kako je radila tokom pandemije kovida, ali i poslednji slučaj sa nemačkim zvaničnikom u Evropskoj komisiji. Više je grupa koje nisu zadovoljne njenim radom i možda bi bilo moguće, možda je realistično reći da možemo očekivati da će neki drugi kandidat da je pobedi ili će možda biti neko treći. Moglo bi da dođe do iznenađenja”, smatra Zikaj.

Ipak, ne očekuje promene u pozicijama EU prema Zapadnom Balkanu bez obzira na činjenicu da sve analize ukazuju na jačanje desničarskih partija.

“Očekujemo porast ultradesničara u Evropskom parlamentu, a oni nisu previše zaljubljenici proširenja EU. Ali oni neće voditi procese u Evropskom parlementu. Evropska narodna partija će ostati prva, najveća i glavna stranka i na njoj će biti da, uz Liberale ili Socijal demokratama, naprave veću koaliciju sa Zelenima u Evropskom parlamentu. Oni imaju praktičan pristup u proširenju EU”, objašnjava Zikaj.

Podseća da je nakon gotovo dve decenije pitanje proširenja EU došlo na dnevni red nakon rata u Ukrajini.

“Sa ruskom agresijom u Ukrajini proširenje postaje prioritet i trenutno je ono prioritet. Pre svega zbog geopolitičke situcije. To znači da neće biti veliki promena u političkim grupama u Evropskom parlamentu, zato što ultradesničari ne mogu da promene ovu odluku, nisu dovoljno snažni da je promene”, dodaje.

Navodi da su očekivanja da bi Crna Gora mogla da bude prva zemlja iz regiona koja bi ili 2028. ili 2030. postala punopravna članica EU.

Ističe da će to biti veoma dobar znak za region da je proširenje u EU moguće.

“Poslednjih 15-20 godina smo videli veliko protivljenje, ništa se nije događalo, ali sada je taj proces počeo, to je prioritet i trebaju nam primeri, poput Crne Gore da bi se pokazalo da zemlje Zapadnog Balkana imaju perspektivu ne samo na papiru, već da je to zaista moguće. Stanovnici Zapadnog Balkana moraju da imaju tu perspektivu, potrebna im je zbog njihovih poslova, okruženja, zbog mnogih drugih stvari u njihovim državama”, zaključuje Zikaj.

Ključni problemi dijaloga

Ipak, za naučnu saradnicu u Istraživačkom centru Henri Džekson Helenu Ivanov promene na čelu Evropske komisije nisu ključne po pitanju normalizacije odnosa Beograda i Prištine zato što se te odluke donose na mnogo višem nivou odlučivanja.

“Proces normalizacije i odnosi Srbije i Kosova i rešavanje svih nezavršenih pitanja je nešto što se donosi na mnogo višem nivou i to je konzistentna politika koju Evropska unija vodi već puno godina tako da bi tu manevarski prostor bio limitiran da se tu puno toga promeni”, ističe Ivanov.

U razgovoru za Kosovo onlajn Ivanov ocenjuje da je ključan problem što nema pomaka u procesu normalizacije, a da krivicu snosi ne samo EU već i obe strane zato što ne sprovode dogovoreno.

“Što se tiče samog procesa normalizacije, ne vidim da će tu biti neke generalne promene na bolje. Jer, razlog zašto proces normalizacije ne funkcioniše nema nužno veze sa tim ko sedi na čelu Evropske unije već generalno kako se ti razgovori vode, kako se EU u tim razgovorima pozicionirala. Naravno, tu je veliki problem neispunjavanja obaveza koje su strane prihvatile. I Briselski sporazumom pre više od deset godina, ali takođe i skoriji Ohridski i Briselski sporazum. Prosto, imamo mnogo drugih problema koji nemaju veze sa tim ko sedi na čelu EU, a otežavaju proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije”, kaže Ivanov.

Ocenjuje da pominjanje Plenkovića i Micotakisa kao potencijalnih naslednika Ursule fon der Lajen govori da su te dve opcije na stolu i da je reč o političarima koji vide nastavak svoje karijere u evropskim vodama.

“Činjenica da su Plenković i Micotakis pomenuti govori da su te dve opcije na stolu. Međutim, kada je u pitanju gospodin Plenković njegovo ime se već nekoliko puta pominjalo kao potencijalno ime koje bi moglo da zameni Ursulu fon der Lajen, da se uvek na kraju to izjalovilo, nije se desilo. Da li će to biti slučaj ovog puta ostaje da se vidi, ali čim se ta dva imena pominju rekla bih da se o tome ozbiljno razmišlja. Ono što takođe znamo je da Plenković već dugo razmišljao o evropskoj politici, želi da uđe u evropsku politiku i sigurno je da je ovo pozicija koja bi ga interesovala. A verujem da je to jednako tačno i za njegovog potencijalnog protivnika”, kaže Ivanov.

Dodaje da izbor kandidata za predsednika EK i Srbija i Kosovo posmatraju iz svoje perspektive.

“Kada gledamo iz perspektive Srbije verovatno bi bilo malo bolje kada bi Grčka bila ta koja bi bila glavna, čiji bi kandidat zamenio Ursulu fon der Lajen nego kada bi to bio Andreja Plenković. Svakako zbog odnosa između Srbije i Grčke s jedne strane i s druge - odnosa Srbije i Hrvatske. Kao i percepcije koju Grčka ima prema Kosovu i s druge strane kakav odnos Hrvatska ima prema Kosovu”, zaključuje Ivanov.

Na pitanje da li bi na taj način došlo i do defakto promene Evropske komisije u pristupu Zapadnom Balkanu, Ivanov ističe da u to ne treba sumnjati.

“Svakako možemo očekivati da bi imali nešto različitije pristupe kada je u pitanju Zapadni Balkan. S jedne strane grčki kandidat bi bio mnogo naklonjeniji Srbiji, dosta bliži srpskoj poziciji i to bi možda imalo nekih implikacija za odnose Srbije i Kosova i razgovor o normalizaciji odnosa. Sa druge strane Plenković i Hrvatska nedvosmisleno priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i u tom smislu te dve osobe bi imale nešto drugačiji pristup. Međutim, u smislu nekih ozbiljnih odluka ne verujem da će tu biti neke velike razlike jer ipak kada je u pitanju sam Zapadni Balkan, pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, pa i odnos između Kosova i Srbije i razgovori o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije verujem da su to odluke koje se donose na nekom višem nivou. To su ustaljene politike i prosto bilo ko od njih dvojice ili neko treći ko bi mogao da zameni Ursulu fon der Lajen bi imao relativno limitirani manevarski prostor da dovede do nekih ozbiljnih promena u tome kako EU postupa prema Zapadnom Balkanu”, naglašava Ivanov.

Kadrovanje u EU

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić smatra da je još rano spekulisati i ulaziti u postizborne kombinatorike.

“Nije realno očekivati da ćemo ime kandidata imati do jeseni ove godine zato što će nakon izbora najverovatnije uslediti ‘dugo toplo leto’ u kome će se ići na odmor i verovatno će se razmatrati različite političke opcije. Naravno, sam sastav Evropskog parlamenta će u velikoj meri odlučiti ishod pobednika: da li će to biti neko iz Evropske narodne partije ili će pobediti neka druga stranka, mada se čini da će ENP na ovim izborima odneti pobedu”, kaže Ćurčić za Kosovo onlajn.

Objašnjava da nakon junskih izbora sledi duga i komplikovana procedura koja podrazumeva da prvo svih 27 zemalja članica EU donese savetodavno mišljenje, a da nakon toga Evropski savet predloži kadrovska rešenja Evropskom parlamentu.

Ne isključuje mogućnost ni da bi Fon der Lajen mogla da dobije još jedan mandat zato što to ne bi bio presedan u evropskoj praksi.

Podseća da su po dva mandanta na čelu Evropske komisije već imali Valter Haltajn, Žak Delor ili Žoze Manuel Barozo.

“Imajući u vidu snagu Nemačke i u Evropskoj narodnoj partiji i u Evropi čini se da bi ona verovatno mogla da obnovi taj mandat. U slučaju da ostane ne verujem da bi se dramatično stvari menjale, pogotovo što je njena Komisija bila ta koja je inicirala proces Ohridskog sporazuma i novu etapu u odnosima Beograda i Prištine”, kaže Ćurčić.

Upitan kako ocenjuje šanse hrvatskog ili grčkog premijera ovaj istraživač kaže da dosadašnja praksa govori da šef Evropske komisije nikada nije biran sa jugoistoka ili istoka Evrope - izvan zone zemalja osnivača EU.

“Nije se do sada dešavalo da predsednik Evropske komisije bude neko ko nije iz šest zemalja koje su osnivači Evropske zajednice plus Španija, Portugal i Velika Britanija. Iz jugoistočne i istočne Evrope i Grčke nije bio niko, tako da mislim da nije realno očekivati da će to biti Micotakis ili Plenković. Bez obzira što je Plenković uradio za svoju zemlju važnu stvar u evropskim integracijama, ulazak u Šengen i Evro zonu. Međutim, to su pre svega političari koji su iz manjih zemalja. Takođe, Plenković je sada veoma sklon da kolaborira sa ekstremno desnim partijama i pitanje koliko je to utilitarno nakon izbora. To će pokazati rezultati kasnije, ali sada to desno skretanje Hrvatske nije nešto što bi pozitivno moglo da se vrednuje u ovoj aktuelnoj konstalaciji snaga”, objašnjava Ćurčić.

Upitan koliko bi izbor kandidata baš sa ovih prostora pomogao ili odmogao u procesu dijaloga Beograda i Prištine, Ćurčić kaže da treba razlikovati nacionalne od evropskih interesa.

“Grčka verovatno neće u dokledno vreme promeniti svoj stav po pitanju odluke da ne priznaje nezavisnost Kosova. Međutim, jedno je evopska perspektiva, a drugo je perspektiva nacionalnih država, članica EU zato što smo videli na primeru Dore Bakojani da bez obzira što je ona državljanka Grčke ona se nije vodila nacionalnim interesima svoje zemlje već interesima evropskih institucija. Jedno su logike nacionalni država, a drugo je logika evropskih institucija”, zaključio je Ćurčić.