Političari „dreše kesu“ u kampanji - da li su obećanja ostvariva?

Kada bi se ispunila sva obećanja partija na Kosovu data dok predizborna kampanja zvanično nije počela, zaposleni bi posle 7. juna imali ne samo veće zarade, već bi dobijali i 14. platu, iznosi na penzionim čekovima bi skočili, porezi se umanjili, a vazduh na Kosovu bio bi čist kao na švajcarskim Alpima. Prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, iako su za kosovske građane ekonomska obećanja možda i najvažnija, mnoga od njih nemaju realnu osnovu, niti se biračima objašnjava kako će biti ispunjena. Smatraju i da je uoči ovih izbora uočljivije nego ranije da je trka neravnopravna jer partija na vlasti koristi javne resurse kako bi pridobila glasače.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Kampanja je zvanično počela danas i trajaće deset dana, ali su birači već nedeljama izloženi  predizbornom marketingu.

Vlada u tehničkom mandatu, predvođena Samoopredeljenjem obećava da će zakonski urediti pitanje 13. plate za javni i privatni sektor i da planira uvođenje i 14. plate. Jednokratnu pomoć od po 100 evra namenili su penzionerima, deci, studentima i zaposlenima u privatnom sektoru i najavili povećanje naknada za porodilje.  

Iseljenicima u Švajcarskoj premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti obećao je da će na Kosovu biti smanjeno zagađenje vazduha, u skladu sa standardima Evropske unije, jer kako je rekao, zna da ih to mnogo muči kada dođu na Kosovo.

Najveću prašinu u javnosti podigla je odluka njegovog kabineta od pre dva dana, da se izdvoji dva miliona evra za podršku avio-linijama ka destinacijama koje služe dijaspori, što je ocenjeno kao „šlag na torti“ u zloupotrebi javnih resursa u čisto izborne svrhe, ali i kao gaženje demokratije „obema nogama“.

U davanju privlačnih ekonomskih obećanja ne zaostaje ni opozicija, pa tako lider DPK Bedri Hamza najčešće govori o povećanju plata i penzija, smanjenju poreza i velikim investicijama u ekonomiju, zdravstvo i obrazovanje.

Kako će se ispuniti sve ono u šta stranke uveravaju birače, nije se naročito pominjalo. Možda će u narednih deset dana.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže da su ekonomska obećanja suštinski najvažnija za kosovske birače pošto je na Kosovu ekonomska situacija loša, ali da su mnoga od njih bez realne osnove. 

Za deo birača koji svoju egzistenciju grade na Kosovu, prema njegovim rečima, ekonomija je najznačajnija dimenzija, dok su za veliki broj birača koji dolaze iz dijaspore bitne neke druge teme zato što oni žive u nekoj drugoj ekonomskoj realnosti i ne interesuje ih kakva je na Kosovu. 

„Ekonomija jeste najznačajnije pitanje za birače, ali povećanje etničke i identitetske retorike i insistiranje na antisrpskim potezima nam govori da biračima na neki način morate da ‘zamažete oči’. Razna obećanja su bez realne osnove i služe samo da bi ljudima do 7. juna bilo prijatno. Onda glasaju, i 8. juna se ništa neće promeniti“, rekao je Vujinović za Kosovo onlajn.

Kao jedan od primera on pominje pomoć koju je Vlada u tehničkom mandatu obećala studentima.

„Oni se za 100 evra prijavljuju do 5. juna, a ta pomoć će biti isplaćena, recimo, 8. juna. To govori da je ovo čista kupovina glasova i nešto što gospodin Kurti koristi. Čim nemate realne ekonomske rezultate, a oni ne postoje, čim nemate realnu ekonomsku osnovu, a ona ne postoji, vaša su sva obećanja fantazmagorična“, ukazao je on.

Podsetio je da su ovo već četvrti izbori za godinu i po na Kosovu i da se od februara 2025. godine videlo da su teme ekonomije i kvaliteta života veoma značajne na početku kampanje, a da kako ona odmiče odlaze na marginu.

„Na kraju se ispostavi da to kao i da nisu bila obećanja, jer nema nikakvih rezultata“, ocenjuje on.

„Zloupotreba javnih finansija“

Saradnik NVO Nova društvena inicijativa Aleksandar Šljuka kaže za Kosovo onlajn da izdaci za sprovođenje novih izbora i izdvajanja u vidu finansijske pomoći za različite grupe građana u kontekstu predizborne kampanje zasigurno predstavljaju veliki udarac za ekonomiju Kosova, jer je reč o troškovima koji nisu bili predviđeni.  

„Imamo izdvajanja od po 100 evra za penzionere, ljude zaposlene u privatnim biznisima, određene pomoći za grupe ljudi u javnom sektoru, pomoć za studente... Sada i ova najavljena izdvajanja od čak dva miliona evra za takozvane olakšice da bi se dijaspora privolela da dođe na Kosovo, opet u kontekstu izbora. Kada se sve to zbroji zajedno sa prethodnim ciklusima, sa samim održavanjem izbora, to je nesumnjivo veliki trošak za budžet Kosova, imajući u vidu da su dva od četiri izbornih ciklusa bila neplanirana“, navodi Šljuka. 

Kako dodaje, i u prethodnim ciklusima postojali su slični vidovi pomoći, ali smatra da nisu bili na ovom nivou kao sada, što govori u kakvoj je poziciji Samoopredeljenje i da su im potrebni glasovi.

„Oni su se kockali ovim izborima i sada nekako pokušavaju da izvuku najbolji mogući rezultat. Sigurno da će to privući neki deo glasova jer će ovi kratkoročni benefiti svakako značiti određenim grupama stanovništva, posebno socijalno ugroženim grupama. Ne bih rekao da će to biti dovoljno da se napravi taj suštinski preokret i iskorak za Samopredeljenje, ali oni koriste svaki mogući resurs da bi povećali svoju podršku“, ocenjuje naš sagovornik. 

Ovakvi potezi Vlade u tehničkom mandatu, kako veruje Šljuka, predstavljaju zloupotrebu javnih sredstava.

„Da smo imali kontinuiranu strategiju pomoći tim grupama, nešto što je usvojeno kao Vladin program, pa čak i bez obzira što je Vlada sada u tehničkom mandatu, mogli bismo da kažemo: 'ok, to je neki dugoročni program, to nije nešto ad hok i to možemo da posmatramo i van predizborne kampanje'. Ali, imajući u vidu da je kao i u prethodnim izbornim ciklusima velika većina ovakvih odluka došla u kontekstu pre izbora, mislim da je vrlo jasno šta se pokušava, a to je zloupotreba javnih finansija“, izričit je on. 

Kada je reč o obećanjima opozicije o povećanju plata i penzija, ali i smanjenju poreza, Šljuka kaže da opozicija gradi svoju kampanju na obećanjima i da se u okviru predizbornih obećanja svašta može čuti. 

„Njih to naravno ništa neće koštati ako ne dođu na vlast. A, ako dođu na vlast, verovatno ćemo videti da to nije tako lako sprovodivo, ali je jako dobro kao predizborno obećanje. Tu imamo dve stvari koje se sinergično negativno održavaju na budžet. Prva je smanjenje poreza, što znači manje dobiti za državu od građana jer se manje puni budžet, a s druge strane se kaže da će biti povećane plate i penzije što su veći izdaci za državu, što znači manje novca za državu, pri čemu se ne govori na koji način će država doći do novca kako bi mogla da napravi te olakšice. Zato su to neke populističke mere“, dodaje on.

Kako zaključuje, opozicija može samo da obećava i da se nada da će građani prepoznati ta obećanja, dok s druge strane vlast ima sve poluge da koristi javne resurse u kontekstu kampanje, koje ostali akteri nemaju. 

Tehnička vlada kao rešenje?

Bivši diplomata Silje Ukšini kaže za Kosovo onlajn da ukoliko postoji želja za fer i demokratskim izborima da bi opozicija trebalo da traži tehničku vladu, poput one koju je  imala Severna Makedonija i mnoge druge zemlje, koja bi organizovala izbore tako da vlada u ostavci nema mogućnost da koristi javne resurse, budžet i novac, i da svi budu jednaki tokom izbora.

„Ako se institucije ne formiraju nakon izbora, za buduće izbore bi trebalo da se izabere tehnička vlada sa ljudima koji ne učestvuju u politici, koji su neutralni i predloženi od strane svih političkih partija. To bi bila vlada koja bi služila samo za održavanje izbornog procesa i imali bismo jednako takmičenje. Sadašnja vlada prednjači, jer ako je u stanju da raspodeli 200 miliona, to oštećuje opozicione partije i daje prednost vladi“, ukazuje Ukšini.

Komenatrišući obećanja lidera opozicione DPK Bedrija Hamze o povećanju plata i penzija, kao i smanjenje poreza, bez objašnjenja kako će se to izvesti, Ukšini kaže da je Hamza bio ministar finansija i da ima iskustva i ideje, ali i da bi te ideje trebalo konkretnije objasniti građanima. 

„Od sporadičnih pomoći bilo bi bolje zakonom regulisati i povećati plate, kao i da dodatan novac za vreme kampanje bude zabranjen. Toga je bilo i ranije. To znači da nema konkursa i ničega što bi dovodilo do favorizovanja“, kaže ovaj diplomata.

On sugeriše da bi u predizbornoj kampanji trebalo izbeći nacionalističke parole. 

„Mladi hoće posao i kvalitetniji život, školovanje, zdravstvo, to su pitanja kojima se treba baviti. Hrvatska, Crna Gora, Kosovo, Albanija, Makedonija - svi imaju probleme migracija. Trebalo bi razgovati o tome kako zaustaviti ovaj trend i napraviti život atraktivnijim“, navodi Ukšini. 

Nove generacije, prema njegovoj oceni, imaju druga interesovanja i očekivanja. 

„Evropsko Kosovo je lepo kad se i Albanac oseća dobro, ali i kad se dobro osećaju i Srbin i Turčin i Rom. Trebalo bi izbeći nacionalističke parole. Naconalističke parole na Balkanu su poput slatkiša, izgledaju slatko, ali, ako se pojedu u velikoj količini dovedu do šećerne bolesti“, kaže on.