Popis ratne štete na Kosovu - statistika ili politika?

Uz pitanja o nivou obrazovanja, radnom mestu, bračnom ili stambenom statusu, u okviru popisa stanovništva koji je na Kosovu počeo 5. aprila, pred građanima je i upitnik o posledicama rata na "porodičnu ekonomiju". U ovom formularu građani mogu da navedu visinu štete u evrima, ukoliko im je imovina stradala u periodu od 28. februara 1998. do 11. juna 1999. godine, kao i da li im je neko iz porodice ubijen, ranjen, nestao... Popis ratne štete na ovakav način, prema mišljenju sagovornika Kosovo onlajna, sporan je iz više razloga.

Ovo je prvi put da se na Kosovu prikupljaju podaci o ratnoj šteti, a građani imaju opciju da štikliraju da li je vrednost imovine koja im je uništena - do 10.000 evra, između deset i 20 hiljada evra, u rasponu od 20.000 do 40.000 ili više od 40.000 evra. 

Upravo ova slobodna procena, uz koju se ne traži i navođenje nekakvih dokaza koji bi potkrepili date podatke, prvi je problematičan aspekt. Drugi, a koji prema mišljenju mnogih naročito diskriminiše srpsku zajednicu je period na koji se odnosi popis ratne štete, jer je Srbima, ali i drugim nealbancima, imovina značajno stradala posle juna 1999. Dok se kao treća zamerka ističe zbog čega se uopšte popis ratne štete obavlja uz popis stanovništva, kao i nejasnoća u pristupu - ko će da odredi da li su podaci prikupljeni na ovaj način i merodavni. 

Popis traje do 17. maja, preliminarni rezultati očekuju se za tri meseca, a kada se izađe sa podatkom koliku su ratnu štetu pretrpeli građani koji su učestvovali u popisu, nema mnogo dilema oko toga šta mogu biti sledeći koraci kosovskih vlasti.

Nekadašnji sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić kaže za Kosovo onlajn da ako se sagleda čitava politika vlade Kosova u poslednjih nekoliko godina da su vidljive stalne izjave u kojima se poručuje da Srbija treba da bude tužena za ratnu odštetu i da će se podići tužba protiv Srbije za navodni genocid.

"Tako i ovaj popis ima nameru da utvrdi koliko ima Albanaca a koliko nema Srba, a samim tim i koliko Srbi nemaju pravo da bilo šta traže na Kosovu. Jasno se vidi strategija Kosova jer oni sami pričaju o svojim planovima. Kada budu primljeni u Savet Evrope reći će da su država, jer se u SE primaju evropske države, a oni su sada teritorija koja nije definisana, i tada će reći da imaju pravo da protiv Srbije podnesu tužbu za genocid i da traže ratnu odštetu", kaže Kabašić. 

On kaže da popis ratne štete nije urađen u proteklih 25 godina, ali da je ovaj koji se sada radi bez sumnje politički instrumentalizovan, kao i trenutak u kome se sprovodi.

Kao najproblematičnije on vidi period za koji je vezan, odnosno to što je ograničen do 11. juna 1999. kada su snage Natoa prvi put ušle na teritoriju Kosova.

"Šta je sa periodom posle toga, pa do 17. marta 2004. godine kada su srpska zajednica, Goranci i Romi najteže napadnuti i kada im je najveća šteta nastala, kada ih je veliki broj ubijen, kidnapovan, nestao, ranjen, kada su kuće i sela sistematski paljena i uništavana, šta ćemo sa tom štetom? Da li je crkva uopšte uzeta u obzir u ovom popisu, da kaže koja joj je imovina uništena? Za svaki segment popisa trebalo je da se napravi metodologija - kakva će biti dokazivanja i koja su to dokazna sredstva. Da li postoji komisija koja će na kraju da kaže: ’da, verifikovali smo da je to prava šteta ili nije’? Oni samo kažu da su građani dužni da daju tačne podatke, a u slučaju davanja lažnih podataka odgovaraće pred zakonom. Međutim svesni smo koliko ima lažnih svedoka na Kosovu, a za lažna svedočenja tužilaštvo ne pokreće krivični postupak", navodi Kabašić.

Da li su podaci koje građani navode o šteti tačni, prema oceni Kabašića nije proverljivo. 

"Kako verovati tim podacima koje ćete dobiti ako je svaki građanin slobodan da kaže da je za vreme rata imao, recimo, pet štala, deset kuća i da mu je to porušeno i popaljeno. Koja je vrsta štete tu bila? Da li je bila totalna, manja ili veća, da li može da se izrazi materijalno ili nematerijalno?", navodi Kabašić, ali ističe da se ne može unapred reći da su podaci koji građani daju lažni. 

Štete je, kaže, bilo i ona ne može da se negira. 

"Veliki broj kuća Albanaca je popaljen i uništen i treba utvrditi ko je načinio tu štetu, ko je to popalio i pod kojim uslovima, da li je to bilo tokom ratnih dejstava ili je to bilo namerno paljenje, da li su to počinili pripadnici OVK, kao što se inače dešavalo da pale kuće i kažnjavaju svoje nelojalne sunarodnike. To je vrlo kompleksno pitanje i vlada Kosova je tu malo ’izletela’. Čak su doživeli kritike i od svojih nevladinih organizacija i pravnika koji kažu da je to prebrzo stavljeno kao jedan od segmenata popisa“, ukazuje Kabašić.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za naš portal da zapravo ni popisivači niti građani na Kosovu koji su pretrpeli štetu tokom ratnog perioda ne mogu da odrede iznos te štete, zbog čega je pitanje koliko će ti statistički podaci koji budu prikupljeni u okviru popisa stanovništva imati upotrebnu vrednost.

"Popis stanovništva koji se trenutno obavlja na Kosovu sadrži zaista čudne elemente za jedno ovakvo statističko prikupljanje podataka, naročito kada je u pitanju materijalna šteta nastala tokom ratnih razaranja. Kada je u pitanju prikupljanje drugih podataka - o gubicima ljudskih života, dobro je da to bude popisano kroz ovaj mehanizam, ali kada je u pitanju šteta to je zaista kontroverzno", mišljenja je Mijačić.  

Cilj prikupljanja ovih podataka, prema njegovoj oceni je da se iskoriste u nekim političkim pregovorima i za pritisak u procesu dijaloga sa Beogradom.

"Međutim, kredibilnost ovakvih podataka je upitna, jer ko može da proceni štetu u evrima kada su onda bile nemačke marke, a i svakako je potrebno ponderisati te iznose u odnosu na inflaciju. Prosto je nemoguće utvrditi iznose ratne štete na ovakav način, niti je popis instrument za to. Ovo je čisto jedna politička igrica koja se želi iskoristiti dalje u dijalogu, ali verujem da ona neće imati velikog dosega u samom procesu pregovora između Beograda i Prištine", navodi Mijačić. 

Da iza popisa ratne štete stoje politički motivi, ocena je i koordinatora Resornog centra za nestala lica Negovana Mavrića.

"Zna se kako se radi popis, popisuje se stanovništvo a ne šteta, ali nažalost neko ovaj popis verovatno hoće da iskoristi za neke političke svrhe. Pretpostavljam da se ovo planski radi da bi se na osnovu popisa optužila država Srbija", kaže Mavrić za Kosovo onlajn.

Za njega je takođe sporan period na koji se odnosi popis ratne štete, jer, kaže, dobro je poznato da su Srbi stradali i do kraja 2000. godine.

"To je ta politička igra. Srbi su mnogo više stradali posle dolaska mirovne misije na Kosovo, a taj period popisni obrazac ne obuhvata. Takođe, kada vidite da se na popisu nalaze rubrike o kidnapovanima ili ubijenima, to već nije popis stanovništva jer se tim pitanjima bave neki drugi. Svi misle da ovim pitanjima nije mesto u ovom popisu", kaže Mavrić i dodaje da narod i dalje ne zna šta da radi, da li da se popisuje ili ne. 

On navodi i da je njegova porodica pretrpela gubitak, ali da to ovim popisom neće biti registrovano.  

"Moj brat je kidnapovan u centu Orahovca 12. oktobra 1999, ali popis taj period ne obuhvata", kaže on. 

Upravo pitanja o nestalima, ubijenima ili zarobljenima koja se nalaze u upitniku, prema Bekimu Bljakaju iz Fonda za humanitarno pravo, mogu da izazovu probleme. On ukazuje da već postoji zvaničan spisak koji je "priznat sa svih strana" i da je civilno društvo više od 25 godina radilo na dokumentovanju spiskova ubijenih i nestalih.

"Zašto ići u nešto što potencijalnio može da stvara zablude i probleme? Na kraju krajeva, u zvaničnom spisku nestalih osoba priznati su svi koji su prisilno nestali do kraja 2000. godine. Zašto popisati žrtve u nekom kraćem periodu? To su razlozi zbog kojih se mi u Fondu za humanitarno pravo Kosova ne slažemo sa tim da se popis žrtava rata i popis ratne štete obavlja u istom projektu u kom se popisuje stanovništvo", navodi Bljakaj za Kosovo onlajn.

Kako smatra, neozbiljno je što su u popis stanovništva uključena i senzitivna pitanja kao što je popis žrtava rata i popis ratne štete, a dodaje i da ljudi mogu proizvoljno da kažu da su pretpreli neku materijalnu štetu.

"Moglo bi više ljudi da prijavi isti obekat, na primer kuću. Zašto se ne obrazuje stručna komisija koja bi popisala ratnu štetu? Po meni, to ne mogu da sprovode isti oni koji sprovode popis stanovništva", kaže Bljakaj za Kosovo onlajn.  

Srpske stranke, podsetimo, pozvale su na bojkot popisa. Sa druge strane, iz Agencije za statistiku Kosova ističu da učešće u popisu nije samo građanska dužnost, već i zakonska obaveza.