Fon der Lajen u regionu: Između obostrane ljubavi i jednostranih akcija

Ursula fon der Lajen
Izvor: Kosovo Online

Pozivamo Kosovo da olakša postupak za prihvatanje ZSO, a Srbija mora da prihvati defakto priznanje, poručila je Ursula fon der Lajen tokom posete Prištini u oktobru prošle godine. Godinu dana kasnije, ista turneja po regionu, ista predsednica Evropske komisije, isti zahtevi na stolu, ali i novi stimulans u vidu miliona evra iz Plana rasta obećanih obema stranama. Pod uslovom da naprave pomak u dijalogu. A njega nema. Ima samo jednostranih akcija.

Piše: Dragana Savić

U ponudi je i nova/stara retorika, koja obećava novi zamah u proširenju EU i ekonomski napredak, sa porukom da poseta Fon der Lajen pokazuje da je region bitan Evropskoj uniji. 

Uz to, Evropska komisija odobrila je juče reformske agende pet partnera sa Zapadnog Balkana čime se otvara put za isplate iz Instrumenta za reformu i rast u vrednosti od šest milijardi evra. 

Da je ljubav uzvraćena, pokazuju i poruke lidera u regionu o strateškoj i čvrstoj opredeljenosti da se ostane na evropskom putu.

No, čak i da prihvatimo da su osećanja iskrena i obostrana, to ne znači da je ljubav bezuslovna. 

Kada su u pitanju Beograd i Priština, Plan rasta nije samo instrument za ekonomski podsticaj regiona, nego i pokušaj da se izađe iz političkog ćorsokaka u dijalogu. 

U tom smislu, zahtev Fon der Lajen biće da se u dijalogu "ne postavljaju uslovi o kojima se ne može pregovarati između strana", kaže jedan od naših sagovornika. 

U prevodu, nešto se mora prihvatiti, a da se o tome ne govori. 

O čemu će onda predsednica Evropske komisije razgovarati u Beogradu i Prištini? Tačnije, o čemu će ćutati?

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ocenjuje za Kosovo onlajn da posetom regionu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen želi da pošalje političku poruku da je Zapadnom Balkanu mesto u EU i spreči eventualni uticaj Kine i Rusije na tom prostoru. 

Zečević navodi da je Srbija ispunila sve zahteve EU za dobijanje sredstava iz Plana rasta. 

Međutim, kada je reč o Kosovu, direktor Instituta smatra da ta strana krši osnovne principe o slobodi kretanja robe.

"Kada je reč o Kosovu ja stvarno ne znam kako ona misli da reši taj problem. Mi imamo jedan od osnovnih uslova za privredni rast Zapadnog Balkana, ne samo da dobijamo sredstva što je vrlo važno, da se napravi jedinstveno tržište na ovom prostoru. Kada vi vidite ponašanje Prištine poslednjih godina i sada u ovom trenutku, kada ona i dalje ometa slobodan protok robe između centralne Srbije i Kosova, ne znam šta misli Ursula fon der Lajen da im kaže po tom pitanju", naglašava Zečević.

Priština je potpuno sprečavala uvoz srpske robe, a sada sprečava delimično što je, konstatuje Zečević, potpuno po nekim evropskim standardima kažnjivo i zahteva odštetu srpskim kompanijama.

"Što je najgore te srpske kompanije i nisu samo srpske nego su to kompanije koje su osnovala preduzeća iz EU i to su filijale najčešće evropskih preduzeća, najkonkretniji primer je Henkel, koji ima tzv. izvoz na Kosovo koji ne bi trebalo da ima nikakve prepreke, čija roba bi trebalo da prelazi bez zadržavanja, a sada roba čeka na jednom prelazu umesto na tri i čeka satima. To je isto ometanje slobodnog protoka robe i kažnjivo je u skladu sa zakonima i pravima EU", ukazuje on.

Na pitanje da li su sankcije EU prema Kosovu prepreka za isplatu novca iz Plana rasta, Zečević pojašnjava da je kosovska reformska agenda "prošla" kod Evropske komisije i Priština nema nikava ograničenja u kontekstu korišćenja sredstava iz Plana rasta.

Analitičar Afrim Kasoli kaže za Kosovo onlajn da će tokom posete Kosovu i u Srbiji glavni fokus Ursule fon der Lajen biti da više podstakne proces dijaloga.

"Pored kompletiranja agende reformi koju je Brisel postavio kao uslov ovim zemljama, treba napomenuti da Kosovo i Srbija imaju još dva uslova u odnosu na druge zemlje, a to je napredak u dijalogu i njegov nastavak. Dakle, pored reformske agende je sprovođenje obaveza koje proizilaze iz osnovnog Briselskog sporazuma i Ohridskog sporazuma o implementaciji, gde postoje dva dodatna uslova za ove dve zemlje", ističe Kasoli.

Navodi i da je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da očekuju novu dinamiku u dijalogu između Kosova i Srbije.

"S druge strane, Kosovo je i dalje pod sankcijama Brisela upravo zbog odbijanja da postupi po zahtevima međunarodne zajednice za sprovođenje obaveza koje proizilaze iz ovih sporazuma, uključujući deeskalaciju u severnom delu Kosova itd. Skeptičan sam da će ove dve zemlje imati koristi od sredstava ako ne pokažu punu spremnost na pozive međunarodne zajednice u skladu sa obavezama koje proizilaze iz dijaloga", zaključuje Kasoli.

I politički analitičar Ljuljzim Farizi ističe za Kosovo onlajn da će glavna poruka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen tokom posete regionu biti da Kosovo i Srbija moraju da sarađuju i da nastave sa pregovorima pod okriljem EU.

"Dakle, poruka u Beogradu i Prištini biće u tom pravcu, da dve zemlje treba da sarađuju i prevaziđu problem priznanja Kosova, a mislim da će glavna poruka biti da nastave sa pregovorima pod pokroviteljstvom EU i da budu u stanju da prevaziđu problem koji je već neko vreme stagnirao, posebno zato što Kosovo već ulazi u fazu priprema za izbore koji će se održati u februaru", kaže Farizi.

Dodaje da u ovom periodu premijer Kosova neće ulaziti u pregovore.

"Njena poruka će biti u tom pravcu, da se pregovori između dve strane održavaju u kondiciji, kako bi se pronašlo rešenje. Stavovi dve strane su veoma različiti, ali će pritisak EU biti još veći, imajući u vidu regionalne probleme, poput rata između Ukrajine i Rusije i Bliskog istoka. EU želi po svaku cenu da održi mir na kontinentu, posebno u delu zemalja koje su članice EU i Zapadnog Balkana, kako ne bi izazvali probleme u budućnosti", navodi naš sagovornik.

Odgovarajući na pitanje da li su sankcije Kosovu prepreka za isplatu novca iz Plana rasta, Farizi navodi da iako postoje sankcije EU protiv Kosova, "u budućnosti će to početi da omekšava kako stavovi između Kosova i Srbije budu omekšavali". 

Beograd i Priština mogu računati na sredstva iz Plana rasta isključivo ako budu zaista posvećeni dijalogu, poručuje za Kosovo onlajn Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost.

Ističe da uslovi za dobijanja sredstava iz Plana i zahtevi u dijalogu jesu različita pitanja, ali delimično i zavise jedno od drugog.

"To je razlog zašto je lopta na prištinskoj strani gde treba da se pokaže volja za dijalogom i zaista želja da se do tog novca pristupi. Sa druge strane, Srbiji se ne može zameriti apsolutno ništa kada govorimo o dijalogu i kada govorimo o pristupu samoj temi, što potvrđuje i sama činjenica da će Srbija uskoro i pristupiti toj prvoj tranši, što se za prištinsku administraciju ne može reći", smatra Miškeljin.

On tvrdi da sankcije prema Kosovu jesu prepreka za dobijanje sredstava iz Plana rasta.

"Mi smo videli da smo imali pretnje što se tiče Berlinskog procesa, da prištinska administracija neće dobiti poziv, odnosno da će joj biti uskraćeno gostoprimstvo i tada je to urodilo plodom, tako što je konačno srpska roba počela da ulazi u našu južnu pokrajinu", ocenjuje.

Ipak, prema njegovim rečima, to zaista ide jako sporo, što govori da "nema ozbiljnosti".

"To zaista nije učinjeno zarad dijaloga i zarad progresa i prvenstveno zarad boljeg života i normalizacije života ljudi na KiM, prvenstveno Srba, već je bio cilj da se dobije poziv na taj sastanak i nakon toga nije učinjeno ništa konkretno. Sada kada govorimo o sredstvima, to je očigledno iskustvo na kome uči i EU i ne želi da to bude slučaj i sada. Dakle, žele konkretne rezultate, koji će ostati na snazi", zaključuje Miškeljin.