Povratak Srba u Kosovsku policiju: Proceduralni ili politički problem za Prištinu?

Više nevladinih organizacija upozorilo je da je povratak Srba u Kosovsku policiju jedini način da se smanje tenzije, ali i poveća bezbednost u četiri opštine sa severu Kosova. Međutim, iz Vlade poručuju da srpski policajci mogu da se vrate samo kroz poštovanje procedura, odnosno redovne konkurse. Većina sagovornika Kosovo onlajn smatra da povratak srpske zajednice u institucije, uključujući Kosovsku policiju od početka nije proceduralno, već političko pitanje, a da je ključ problema u tome da li Priština želi njihov povratak.

Piše: Arsenije Vučković

„Kontinuirano raspoređivanje policajaca u zajednice koje percipiraju kao ’neprijatelja’ nosi značajne rizike koji moraju biti prepoznati i rešeni od strane relevantnih institucija i međunarodne zajednice“, poručuju u zajedničkom saopštenju organizacije civilnog društva sa severa Kosova.

Jedino održivo dugoročno rešenje vide u postizanju etničke ravnoteže unutar Policije Kosova u četiri severne opštine.

To je poručila i EU, ali očekuje da se desi tek posle izbora 9. februara.

Iz Vlade Kosova ne pominju izbore, već procedure i konkurse.

„Povratak u institucije ima procedure i pravila zapošljavanja koja moraju poštovati svi, bez razlike“, izričit je portparol kosovske vlade Preparim Krieziu.

Srbi sa severa Kosova napustili su institucije 5. novembra 2022. godine.

Prvo je to učinilo više od 500 policajaca, a za njima, dva dana kasnije, i srpski tužioci i sudije, zaposleni u Vladi, administraciji, poslanici u skupštini...

Bila je to reakcija na čitav niz jednostranih poteza Prištine koji je kulminirao suspenzijom direktora Regionalne direkcije policije Sever Nenada Đurića.

Problemi i posledice

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović tvrdi da povratak Srba u Kosovsku policiju nije proceduralno, već političko pitanje, ali da je teško izvodljivo zato što Priština ne želi Srbe u svojim institucijama.

„Taj problem će da se rešiti kako je i nastao, politički. Imamo veliki broj ljudi koji su napustili institucije koji zadovoljavaju sve te navodne kriterijume. Samim tim je neupitno da će ih oni zadovoljiti ponovo. Pitanje je samo da li će doći do političkog dogovora da se to desi. Podsetiću vas da su Srpska lista i generalno srpska zajednica izašle iz tih institucija zbog ponašanja Aljbina Kurtija i to ponašanje se nije promenilo. Srpska zajednica na čelu sa Vladom u Beogradu mora da razgovara pre svega sa sponzorima Aljbina Kurtija kako bi došlo do tog političkog dogovora“, kaže Vujinović u razgovoru za Kosovo onlajn.

Komentarišući inicijativu NVO sa severa Kosova da se što pre omogući povratak Srba u Kosovsku policiju ovaj analitičar smatra da su ključna dva problema.

Prvi je nepoverenje srpske zajednice u kosovske institucije.

„Bojim se da će poverenje u te institucije biti problematično i kad Srbi budu u njima. Kada vozite autom od Zvečana do Kosovske Mitrovice, vi vidite policajca, ali ne znate je li to Srbin ili Albanac. I strah, nebezbednost će porasti kod ljudi“, naveo je Vujinović.

Kao drugi problem apostrofira odsustvo želje vlasti u Prištini da Srbi budu deo institucija.

„Kosovske institucije ne žele Srbe u svojim institucijama. Zato smo imali ovaj pokušaj da se Srpska lista spreči da izađe na izbore“, naglašava Vujinović.

U suprotnom, smatra, prestalo bi i institucionalno nasilje nad Srbima na severu Kosova.

Smatra i da tvrdnje prištinskih zvaničnika kako žele integraciju Srba nisu utemeljene u činjenicama.

„To je samo na nivou verbalne priče zbog međunarodne zajednice. Kao što se Zajednica srpskih opština već godinama formira i konstantno ide od Vlade, Ustavnog suda do parlamenta Kosova, tako je i ova priča o želji da se Srbi vrate u institucije. Ta želja je samo fiktivna“, tvrdi Vujinović.

S druge strane, ističe, nepoverenje je glavni izazov srpske zajednice u kosovske institucije, posebno policiju i sektor bezbednosti.

„Ponašanje u poslednjim mesecima, pa čak i godinu dana, Kosovske policije i kosovskih bezbednosnih snaga je toliko loše prema srpskoj zajednici da ja prosto ne mogu da zamislim nekog srpskog roditelja na Kosovu i Metohiji da gleda sa nekim poverenjem u to“, objašnjava Vujinović.

Upozorava da će se taj problem reflektovati i na one Srbe koji se odluče za povratak u policiju.

„Oni moraju da se bore sa dve muke, da ih tako nazovem. Prvo, nepoverenje kosovskih institucija iz Prištine, koji veruju da su oni samo neki eksponenti ’zlog Beograda’. A sa druge strane, svoje zajednice. Svaki dan pijete kafu u kafićima sa svojim sunarodnicima, koji će vam sigurno zameriti zašto ste se vratili, to nemam nikakve sumnje, a drugo od vas će očekivati da nešto promenite, a ja se bojim da tu snaga ne postoji bez volje međunarodne zajednice“, zaključuje Vujinović.

Zakoni i procedure

Politički analitičar Nedžmedin Spahiu smatra da Srbima niko ne brani da se zaposle u Kosovsku policiju, ali da kosovski zakoni onemogućavaju povratak onih policajaca koji su je napustili 5. novembra 2022.

„Stalno su otvoreni konkursi za prijem Srba u Kosovsku policiju s tim što oni koji su to bili jednom pa su predali uniforme oni više ne mogu da konkurišu. Prema kosovskom zakonu ako se policajac jednom odrekne uniforme on ne može više da se vrati u policiju. To nije slučaj kod sudija ili tužioca koji su dali ostavke jer Sudsko i Tužilačko veće te ostavke nisu prihvatili i njihov radni status je trenuno ’zaleđen’“, izjavio je Spahiu za Kosovo onlajn.

Spahiu kaže da je poželjno da sastav policije bude prikladan etničkom sastavu sredine i da to trenutno nije slučaj na severu Kosova.

„Poželjno je da policija u jednoj sredini bude prikladna etničkom sastavu što za sada nije slučaj na severu Kosova, ali nadamo se da će u budućnosti toga biti. Kada prestanu pritisci da se Kosovska policija ne prihvata biće garantovana i ta struktura. Međutim, država Srbija insistira da se vrate oni policajci koji su već bili, a to je sada nemoguće. Zbog toga ne dozvoljavaju drugim pripadnicima srpske zajednice da konkurišu i zauzmu ta mesta“, trvrdi Spahiu.

Istovremeno, ne smatra da Priština odbijanjem povratka srpskih policajaca pokazuje da ne želi Srbe u Kosovskoj policiji.

„Mislim da za Srbe nema prepreke da budu u Kosovskoj policiji. Svi koji žele da budu u policiji završavaju taj šestomesečni kurs ili koliko već traje i mogu da se zaposle. Mesta su otvorena jer od kada su policajci iz srpske zajednice napustili posao na severu Kosova budžet Kosovske policije je opterećen time što moraju da angažuju policajce iz drugih sredina kako bi izvršavali zadatke i sačuvali red i mir“, zaključuje Spahiu.

Kako do rešenja?

Za razliku od Spahiua, saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković je uveren da Priština u ovom trenutku nije zainteresovana za povratak Srba u institucije, a posebno policiju zato što bi u tom slučaju mnogo teže kontrolisala srpsku zajednicu. Ističe da je rešenje u širem političkom dogovoru koji bi podrazumevao sveukupnu reintegraciju srpske zajednice.

„Iz ove perspektive deluje da zapravo Priština i nije zainteresovana za povratak Srba u institucije, posebno ne kao grupe, kao zajednice, jer u tom slučaju je mnogo teže da kontroliše srpsku zajednicu“, ističe Pavković za Kosovo onlajn.

Objašnjava da u slučaju pojedinačnih apliciranja u Kosovsku policiju te osobe ne mogu da ostvare jači uticaj i da je to očigledno ukoliko bi neko aplicirao za mesto komandata policije na severu jer se za tu poziciju traži najmanje 10 ili 11 godina rada u službi.

„Dakle, očigledan je animozitet sa kojim se iz Prištine gleda prema severu Kosova, posebno prema Srbima kao zajednici i prema njihovom političkom organizacijom. I suštinski Vlada u Prištini Srbe na severu gleda kao teret koji onemogućava funkcionisanje institucija, onemogućava neke, da kažemo, nacionalne interese takozvanog Kosova“, tvrdi Paković.

Zbog toga, smatra, vlasti u Prištini ne žele da ponude konkretne opcije za reintegraciju Srba.

„Već više  parcijalno govori o konkursima, o pojedinačnim prilikama, a zapravo suštinski ne želi punu reintegraciju srpske zajednice u institucije“, naglašava Pavković.

Uveren je da reintegracija Srba u Kosovsku policiju mora biti deo šireg političkog dogovora koji bi podrazumevao sveukupnu reintegraciju srpske zajednice.

„Reintegracija Srba u kosovsku policiju nije moguće na osnovu konkursa i procedura, jer Srbi nisu zainteresovani da se u ovom trenutku vraćaju u institucije ili ne u dovoljnoj meri. Vraćanje u institucije mora da bude deo političkog dogovora. Srbi su izašli iz institucija, ne samo iz kosovske policije, već i iz sudstva, tužilaštva, lokalne samouprave, svih institucija, kao deo političke poruke i signala centralne Vlade u Prištini nisu zadovoljni svojim statusom na Kosovu. Dakle, na isti način oni moraju da budu vraćeni. Ne parcijalno, kroz konkurse, pojedinačno, već i kao deo šireg političkog dogovora sveokupne reintegracije srpske zajednice u kosovsku instituciju“, uveren je Pavković.

Upozorava da ukoliko Vlada u Prištini ne bude spremna za dijalog za srpskom zajednicom o načinu povratka tada ne treba da očekuje da će doći do reintegracije, već samo pojedinačnih slučajeva povratka u institucije.