Pravni lavirint do izbora novih gradonačelnika na severu - ostavke krate put, za referendum nema zakona?

Peticiju za smenu gradonačelnika Severne Mitrovice Erdena Atića u tri dana potpisalo je više od 4.000 građana, odnosno oko sedam puta više birača ove opštine nego što je za njega glasalo na izborima 23. aprila prošle godine, kada je dobio 553 glasa. Iako broj prikupljnih potpisa u okviru peticija i u drugim opštinama na severu pokazuje očigledno nezadovoljstvo građana čelnicima opština, sagovornici Kosovo onlajna ne veruju da će se ovi političari opredeliti da daju ostavke.

Verovatniji scenario je, ocenjuju, da će biti pokušaja osporavanja peticija ili da će se, prema administrativnom uputstvu koje je propisalo Ministarstvo lokalne samouprave za smenu gradonačelnika ići na lokalni referendum. Ovde se, međutim, dolazi do pitanja da li postoji zakonski osnov za referendum, što su kao problem isticali pojedini pravnici na Kosovu i da li će se kao međukorak u čitavoj proceduri pojaviti i donošenje zakona o referendumu.   

Bivša predsednica Centralne izborne komisije Kosova Valjdete Daka u više navrata ukazivala je da Kosovo nema zakon o referendumu i da nije u mandatu CIK-a da ga organizuje. 

Predsednik Skupštine Opštine Severna Mitrovica Nedžat Ugljanin rekao je pre nekoliko dana za naš portal da ne postoji zakonski okvir o referendumu, i da će "sigurno CIK dostaviti Skupštini Kosova na glasanje Zakon o referendumu" koji onda ide na potpis kod predsednice Kosova, da bi potom usledilo raspisivanje referenduma za smenu gradonačelnika. 

Ako će ovako izgledati "mapa puta" do smene predsednika četiri opštine, izbori za nove, po svemu sudeći su na veoma dugačkom štapu.      

Politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da je Priština u celu priču oko smene gradonačelnika na severu putem lokalnih referenduma ušla a da prethodno nije postojao valjan pravni okvir i da su se već čuli neki glasovi sa Kosova da bi pre održavanja referenduma nekako trebalo popuniti taj pravni okvir i doneti zakon o referendumu.

"Oni u hodu neke stvari definišu, što je sračunato sa time da se onda u procesu ispostave pravne praznine koje omogućavaju opstrukciju. To što prištinska strana tek sada razmišlja o pravnom okviru o referendumu govori o tome da ona nije želela da do njega ikada i dođe. Pri tom, mislim da će se vrlo strogo čitav proces pratiti sa prištinske strane. Proveravaće se svaki potpis, svaki zarez i tu će biti primedbi sa njihove strane. Zaista nas očekuje jedan dug i naporan proces do smene vlasti na severu Kosova", kaže Gogić.

Predstoje, kako dodaje, možda neki novi administrativni koraci pre nego što se nastavi sa ovim procesom, dok su samo administrativno uputstvo Ministarstva lokalne samouprave i rešenja koje ono podrazumeva upitna sa pravne strane.

"Može da se dogodi da neko postavi pitanje legalnosti čitavog ovog procesa i da on bude obustavljen pre nego što se dođe do kraja. To je isto opcija na koju se igra", ističe Gogić. 

Kako ukazuje, Srbi su rekordno brzim prikupljanjem potpisa za smenu nelegitimnih gradonačelnika u četiri opštine na severu pokazali da ne samo da žele njihovu smenu, već i da hoće da se vrate u institucije kosovskog sistema. Taj signal bi, dodaje, trebalo da bude dovoljan da Priština sa svoje strane učini gest, a to je da se ubrza proces održavanja novih izbora tako što bi gradonačelnici ali i odbornici u tim Skupštinama opština podneli ostavke.

Dodaje da je srpska strana svojevremeno napustila kosovske institucije i najavljivala da bi se možda u njih vratila ako se ispune određeni uslovi. 

"Srbi su u međuvremenu od tih uslova odustali. To je jedan veliki iskorak srpske strane koji bi Priština trebalo da ceni. Ono što je nama u ovom momentu potrebno, to su ti deeskalatorni gestovi. Poslednje dve godine imali smo eskalatornu spiralu gde je jedan jednostrani ili provokativan potez jedne strane dovodio do reakcije druge strane. Tako smo se upleli u eskalaciju i krizu. Tako da bi sad trebalo da idemo obrnutim smerom", kazao je Gogić. 

Naš sagovornik navodi da je broj potpisnika peticija daleko veći od broja glasova koje su ti albanski gradonačelnici prošle godine dobili na izborima. 

"Zaista je apsurdna situacija da neko ko je dobio nekoliko stotina glasova odbija da podnese ostavku nakon što je više hiljada ljudi u tim opštinama potpisalo peticiju za njegovu smenu. Priština ne zna šta da uradi sa tim procesom zato što je sada završen tek prvi korak. Zaista je suludo provlačiti tu zajednicu na severu Kosova kroz iglene uši time što su prvo išli na peticije, a onda na referendum, pa posle na izbore. Umesto toga bi trebalo ovo nagraditi time što bi se podnele ostavke i tako bi se ubrzao ceo proces", smatra Gogić.

On ističe i da prištinska vlast može iskoristiti održavanje referenduma za "opštu sabotažu".

"Već smo čuli neke komentare da se sumnja da će biti dovoljno izašlih na referendumima. Moguće je zapravo da će to biti taktika prištinske strane da ona iznudi održavanje tih referenduma i da onda sve oteža. Ukoliko bi se, recimo, ispostavilo da je broj izašlih nedovoljan, onda da to proglasi kao pobedu. Da zapravo kaže da Srba ni nema na severu Kosova onoliko koliko se mislilo da ih ima. Tako da, mislim da je to verovatniji scenario, da će se prištinska strana inatiti", ocenjuje Gogić. 

Naš sagovornik smatra da to nije povoljna opcija za Srbe jer je prag zaista visoko postavljen. 

"Mi smo sada za nekoliko dana prikupili dovoljan broj potpisa za peticiju što je bilo 20 odsto upisanih birača. Na referendumu je potrebno više od 50 odsto upisanih glasača. Nije izvesno da se to može postići zbog toga što je u poslednje dve godine došlo do iseljavanja Srba sa severa", smatra Gogić.

Ističe i da je kosovski izborni sistem specifičan po tome što se tamo lokalni izbori održavaju svake četiri godine u svim opštinama. Što znači, objašnjava, da kada god bi se sada održali neki prevremeni izbori na severu za gradonačelnike, da bi četiri severne opštine zajedno sa svim ostalim opštinama išle na lokalne redovne izbore na jesen 2025.

"Mislim da će Priština učiniti sve što bude mogla da se čitav proces prolongira do tada i da se onda kaže: 'Pa sada je bespredmetno uopšte ubrzavati proces i održavati neke nove izbore kada u svakom slučaju dolaze ti redovni lokalni izbori na celom Kosovu'", kaže Gogić. 

Inače, na izborima 23. aprila prošle godine, koje su Srbi bojkotovali, Ljuljzim Hetemi iz Samoopredeljenja postao je gradonačelnik Leposavića sa svega 100 dobijenih glasova, takođe kandidat Samoopredeljenja Erden Atić u Severnoj Mitrovici osvojio je 553 glasa, u Zubinom Potoku Izmir Zećiri, kao kandidat Demokratske partije Kosova dobio je 197 glasova, a kandidat DPK u Zvečanu Iljir Peci - 114 glasa.

Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić smatra da peticije jesu dovoljan izraz volje građana da ne žele aktuelne gradonačelnike, ali i da oni verovatno neće podneti ostavke. U narednom periodu, kako kaže za Kosovo onlajn, mogu se očekivati pokušaji osporavanja peticija ili će se insistirati na referendumu.

„Nažalost, moja ocena je da ipak verovatno neće doći do ostavke gradonačelnika, barem tako za sada izgleda. Oni su dosta zaoštrili svoje izjave, posebno kada je ova tema lokalnog referenduma u pitanju, uključujući gradonačelnike iz DPK, za koje se verovalo da će biti nešto kooperativniji po tom pitanju. Nažalost, mislim da će najverovatnije ili tražiti način da se ospori peticija ili će se insistirati na tom drugom koraku, odnosno referendumu“, smatra Andrić Rakić.

Kako ističe, sama izlaznost za potpisivanje peticije i neizlaznost na prošlogodišnje izbore za gradonačelnike u suštini pokazuje da to nisu bili kandidati koji su interesovali građane, budući da su izbori masovno bojkotovani. 

"Sama činjenica da je na izborima bila jako mala izlaznost, bila je u startu faktički pokazatelj da građani nisu bili zadovoljni, prvo tim kandidatima, a sada i tim gradonačelnicima. Jasno je da postoji određeni nivo tenzija između građana na severu i gradonačelnika i generalno administracije u kosovskom sistemu. To prosto nije tajna. Bilo je dosta nepopularnih poteza, posebno u Severnoj Mitrovici i kad je u pitanju obustava radova na univerzitetskoj zgradi, na još nekoliko lokacija ali i drugih odluka koje prosto nisu dobro prihvaćene od strane građana. Tu je takođe odluka Skupštine opštine Severna Mitrovica da dodeli Ministarstvu unutrašnjih poslova na korišćenje, bez nekih konkretnih objašnjenja zašto, jednu veću parcelu u gradu. Mnogo je tih problematičnih odluka koje stvaraju napetost između građana i administracije“, navodi Andrić Rakić.

Ni naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić ne očekuje da će albanski gradonačelnici u četiri opštine na severu Kosova dati ostavke nakon što je u tim opštinama prikupljen mnogo veći broj potpisa za peticiju za njihovu smenu nego što su oni dobili glasova na izborima. Kako smatra, Aljbin Kurti pravnom zavrzlamom u koju uvodi kosovske Srbe želi da legitimiše ono što je urađeno u poslednjih godinu i po dana.

"Ne očekujem da dođe do bilo kakvih ostavki albanskih gradonačelnika jer bi to bio poraz Kurtijeve politike, a on želi ovom procedurom i pravnom zavrzlamom u koju uvodi kosovske Srbe, upravo suprotno, a to je da legitimiše ono što je urađeno u poslednjih godinu i po dana i pokušava da ponizi Srbe, da oni njega mole da učestvuju u formiranju vlasti", kazao je Mitić za Kosovo onlajn.

Dodaje da to nije samo da poniženje za kosovske Srbe, već i nastavak jedne vrlo precizne politike koja je, prema njegovom mišljenju, dogovorena očigledno sa partnerima iz Kvinte, u ovom slučaju iz EU.

"To je da se na taj način legalizuje Kurtijeva vlast na severu Kosova. To je ono što želi", ističe Mitić.
Kurti, kako dodaje, navodno čini i neke ustupke EU, ali u suštini sve to ide na "njegovu vodenicu" i u potpunosti mu odgovara.

"Sve to o čemu će se u narednih nekoliko nedelja i meseci pričati u vezi tih pravnih procedura, sve je to u funkciji vrlo precizne i prilično podmukle politike koju sprovodi Kurti sa ciljem uterivanja Srba, pre svega sa severa Kosova i Metohije, u tzv. pravni sistem Kosova", poručuje Mitić.

Prema administrativnom uputstvu kosovskog Ministarstva lokalne samouprave, potpisi koje su građani prikupili u okviru peticije za smenu gradonačelnika sada treba da prođu verifikaciju u CIK-u. Ukoliko se potvrdi da je peticiju podržalo najmanje 20 odsto birača u tim opštinama, CIK organizuje glasanje (referendum) za smenu gradonačelnika najkasnije u roku od 45 dana. 

Ovde je ostalo nejasno da li je potrebno donošenje i zakona o referendumu, a ono što jeste precizirano je da za smenu gradonačelnika mora da glasa 50 plus jedan odsto upisanih birača u opštini.

Tek posle ovog izjašnjavanja građana, ukoliko bi odluka bila pozitivna, išlo bi se na nove izbore.