Predsedavanje Poljske Savetu EU: Ima li „putokaza“ do Beograda i Prištine?

Poljska je 1. januara preuzela predsedavanje Savetu EU. Zapadnom Balkanu je poručeno da je članstvo u Uniji „prirodan proces političke i ekonomske integracije evropskog kontinenta“. Za Prištinu i Beograd i „post skriptum“: suštinski uslov za napredak ka članstvu - normalizacija odnosa i sprovođenje sporazuma iz dijaloga. Stari „putokazi“, ali drugačiji kontekst - novi priroriteti EU, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Arsenije Vučković

„Dignite glavu, Evropljani. Evropa je velika i uvek će to biti“, poručio je juče premijer Poljske Donald Tusk poslanicima Evropskog parlamenta.

Samo 20 dana nakon što je ova zemlja preuzela predsedavanjem Savetu EU on je kazao i da će moto, ali i prvi prioritet biti „bezbedna i sigurna Evropa“.

„Ja nisam nekakav militarista, ali Evropa mora da se naoruža sada da bi bila sigurna i da bi se odbranila u budućnosti“, kazao je poljski premijer.

„Članstvo svih zemalja Zapadnog Balkana u EU doživljavamo kao prirodan proces političke i ekonomske integracije evropskog kontinenta i kao važan korak ka jačanju bezbednosti i stabilnosti Evrope“, pojašnjeno je nekoliko dana ranije iz poljskog predsedništva za Gazetu ekspres.

Navedeno je da Poljska ostaje posvećana evropskom putu Kosova, ali uslov su normalizacija odnosa sa Srbijom.

„Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga ostaju suštinski uslovi na evropskom putu i ​​za Kosovo i za Srbiju“, naglašava se.

Prioriteti Evrope

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov objašnjava za Kosovo onlajn da je Evropska unija poslednjim potezima pokazala da joj je region Zapadnog Balkana važan i da bi sa normalizacijom odnosa Beograda i Prištine dobila značajan diplomatski poen, ali da su pred njom ipak mnogo veći strateški izazovi na spoljnom, ali i unutrašnjem planu.

„Zapadni Balkan jeste važan deo Evrope i rešenje spora između Beograda i Prištine i normalizacija tih odnosa bi bila veliki diplomatski poen. Zemlje Zapadnog Balkana žele da pristupe Evropskoj Uniji i EU u poslednje vreme šalje neke pozitivnije poruke kada je u pitanju proširenje te zajednice. Dakle, ovaj region i rešavanje normalizacije jesu važni, ali sa druge strane sada postoje mnogo bitnije i mnogo veće i strateški relevantnije stvari za Evropsku Uniju“, kaže Ivanov.

To su, prema njenim rečima rat u Ukrajini, pozicioniranje EU u odnosu na novu američku administaciju, ali i trvenja unutar same Unije.

„Zemlje članice EU se suočavaju sa jako velikim brojom unutrašnjih problema: jačanje desnice, pitanje imigranske krize... Mislim da će svi ti problemi biti relevatniji od Zapadnog Balkana iako Zapadni Balkan jeste važan za Evropsku uniju, samo ne u tolikoj meri kao ove druge stvari“, precizira Ivanov.

Upitana koliko bi predsedavanje Poljske Savetom EU moglo da doprinese pomaku u dijalogu Beograda i Prištine, ova analitička smatra da će zvanična Varšava slediti ranije ustanovljenu politiku EU.

„I verujem da koja god država da je za to zadužena će nastaviti sa istom filozofijom“, naglašava ovaj istraživač.

Poljska je, neposredno pošto je 1. januara preuzela predsedavanje poručila da je za napredak Srbije i Kosova na EU putu suštinski uslov normalizacija odnosa i sprovođenje sporazuma iz dijaloga.

Ivanov smatra da je poslata - očekivana poruka.

„Proces normalizacije već traje jako dugo. Taj proces poslednjih godina funkcioniše kao jedan korak unapred - dva koraka unazad. Obe strane su u različitim navratima odbile da ispune neke svoje ugovorne obaveze. Vlast Aljbina Kurtija je u poslednje vreme povukla puno jednostranih poteza. Takođe, još nije ispunila svoju briselsku obavezu, a to je osnivanje Zajednice srpskih opština. I mislim da se u tom kontekstu EU žuri. EU želi da ostvari diplomatski poen, želi da kaže da je ovo pitanje, koje se već decenijama rešava na kraju i rešila“, ističe Ivanov.

Otuda će i alatka EU biti - uslovljavanje.

„Mislim da će to uslovljavanje da se ugovorne obaveze ispune i da se bude konstruktivan u procesu normalizacije biti neki uslov za pristupanje Evropskoj Uniji, i mislim da će se nastaviti veliki pritisak po tom pitanju na obe strane u ovim pregovorima“, precizira Ivanov.

Sumnja da će to što Poljska dolazi iz onog korpusa država EU koje su priznale Kosovo uticati na odnos, kako prema Beogradu tako i Prištini.

„Čisto sumnjem, možda iza zatvorenih vrata. Verujem da u tom smislu iza zatvorenih vrata sa nekim možete imati malo bolju ili malo lošiju saradnju u zavisnosti od toga iz koje zemlje dolazi, kakve afinitete ima, kakav pogled ima na stvari. Ali mislim da se velika pitanja, kompleksna pitanja kao što je pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine odlučuju na nekom mnogo višem nivou i kada se ta politika jednom ustanovi, koja god individua da je zadužena za ispunjenje i implementiranje te velike odluke, mora se ponašati u skladu sa onim što je na nekom višem nivou odlučeno. Individualni afinitet zemalja ili predstavnika zemalja po pitanju odnosa normalizacije Beograda i Prištine će imati jako malu ulogu na to kako će se sam taj proces odvijati“, naglašava Ivanov.

Objašnjava da EU ima jasno definisanu politiku zbog čega i svaki njen predstavnik mora da se, „na ovaj ili onaj način“ ponaša u skladu sa takvim „sveopštim stavom“.

„S druge strane, jako puno zavisi i od Beograda i od Prištine kada je u pitanju normalizacije odnosa. Sada je već ključno da i Beograd i Priština pokažu volju da taj proces uspe, da se konstruktivno uključuje u taj proces, da rade na tome da se smanje eskalacija i da rade na tome na kraju krajeva da ljudi koji žive na Kosovu, bez obzira na njihov etnicitet, mogu da žive normalno i mogu da žive funkcionalno. Puno zavisi od međunarodne zajednice, naravno, ali takođe puno zavisi i od vlasti u Beogradu i u Prištini“, zaključuje naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov.

Pogled sa Baltika

Ipak, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Srećko Đukić je uveren da bi Poljska mogla da iskoristi predsedavanje Savetu Evropske unije i da uz tri pribaltičke zemlje utiče na obnavljanje dijaloga Beograda i Prištine.

„Poljska mislim da može da utiče ne samo kao Poljska, već kao članica tog, ajde da kažem tako, baltičkog regiona. Sa tri pribaltičke zemlje ona ima vrlo jako poziciju u Evropskoj uniji i one vrlo često jednoglasno istupaju i mislim da one mogu da značajno doprinesu otvaranju ili obnavljanju dijaloga sa Prištinom i normalizacije tih odnosa“, ocenjuje Đukić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Ne postoji mogućnost „vraćanja točka istorije unazad“ i prekinuti dijalog se mora nastaviti, uveren je Đukić.

„Što se tiče Beograda i Prištine, tu se mora nastaviti priča koja je prekinuta. Ona mora da se dovrši. To je već svima jasno. Mislim da ne treba sejati nikakve iluzije da se tu točak istorije može vratiti nazad, već taj (sporazum) koji je dogovoren u Briselu, on mora biti realizovan do kraja“, naglašava Đukić.

Smatra da je propušteno više šansi da se to i dogodi što je Priština iskoristila za povlačenje jednostranih poteza.

„Nažalost, mnogo šta je propušteno i nije bilo obuhvaćeno pregovorima, pa je onda to Priština iskoristila da vuče jednostavne poteze. Sve je to moglo mnogo bolje da se uredi u bilateralnim pregovorima. Međutim, treba insistirati na otvaranju tih pregovora i na dovršetku tog procesa normalizacije između Beograda i Prištine“, precizira Đukić.

Veruje da će Poljska iskoristiti svoj položaj kako bi potencirala pitanje proširenja kao jedan od prioriteta za EU.

„To se odnosi naravno na Zapadni Balkan, ali i na druge zemlje koje su u međuvremenu aplicirale za EU. To je Ukrajina, tu je Moldavija,  tako da je tu sad već značajnija konkurencija i svako trči svoju stazu ka Evropskoj uniji. Poljska je kao nova predsedavajuća u svoju agendu, kao svoj prioritet, stavila proširenje Evropske unije, rad sa novim članicama“, objašnjava ovaj diplomata.

Predsedavanje Poljske Savetu EU istovremeno vidi i kao šansu Srbije.

„Što se nas tiče, nama odgovara Poljska na razne načine. Mi imamo vrlo korektne, odlične odnose sa Poljskom. Nedavno je bio ovde u poseti premijer Poljske Donald Tusk i ta poseta je zaista dobro odjeknula, ne samo u bilateralnim, već i u širim regionalnim i evropskim okvirima. A Srbija sa Poljskom ima odnose još iz 19. veka i uvek je bilo razumevanja pozicija Srbije i razumevanja pozicija Poljske od strane Srbije“, naglašava Đukić.

Kaže da proces pridruživanja podrazumeva tri nivoa komunikacije.

Prvi je saradnja sa državom koja predsedava EU, zatim rad sa svim članicama Unije zato što svaka od njih odlučuje o otvaranju klastera ili poglavlja potrebnih za priključenje.

„I treći nivo, koji je u stvari prvi ili nulti, ili početni nivo, to je rad sa administracijom EU u Briselu, gde se utvrđuje da li je jedan klaster pripremljen za otvaranje, da li je jedan klaster pripremljen za zatvaranje“, poručuje Đukić.

Nacionalni interesi

Na sasvim drugačiji način razmišlja politički analitičar Nedžmedin Spahiu.

Smatra da su i za Kosovo i za Srbiju nacionalni interesi da sprovedu dogovoreno.

„Implementiranje onog što je dogovoreno između Kosova i Srbije jeste nacionalni interes i Kosova i Srbije i to mora da se ostvari što pre moguće. Što pre - to bolje“, kaže Spahiu za Kosovo onlajn.

Tu misli na formiranje Zajednice srpskih opština i prećutno priznanje Kosova od strane Srbije.

„Pregovori su okončani. Ono što predstoji jeste implementacija toga što je dogovoreno. Zna se šta je nivo autonomije za Srbe na Kosovu, preko Zajednice opština sa srpskom većinom. To određuje statut koji je predložila Evropska unija i koji je prihvaćen od strane premijera Kurtija i predsednika Vučića. Mada, zbog ovih izbornih razloga ponekad oni to i poriču, i Vučić i Kurti, ali mi imamo tri svedoka. To su Meloni, Makron i Šolc koji su rekli da su oni prihvatili, tako da je to završena stvar“, ističe Spahiu.

Srbija, navodi, zauzvrat, treba da prećutno prizna Kosovo.

„Zauzvrat je prećutno priznanje Kosova od strane Srbije kroz otvaranje stalnih diplomatskih misija Kosova u Beogradu i Srbije u Prištini. To je nacionalni interes Kosova jer otvaranje takvih stalnih misija znači i prećutno priznanje i otvara put ka priznanju pet članica EU koje još nisu priznale Kosovo“, precizira Spahiu.

Nesprovođenje sporazuma je direktna posledica ne samo međusobnog nepoverenja, već i nepoverenja u posrednika iz EU, tvrdi ovaj analitičar.

„Misle da ako jedna strana sprovede prvi korak da će druga strana to i dalje protežirati i neće uraditi svoj deo. Jedini izlaz iz ove situacije je da se to ostvari istovremeno, da isti dan kad zavijori kosovska zastava u Beogradu, zavijori i zastava Zajednice u opštinama sa srpskom većinom. To bi bilo rešenje i to bila realizacija onoga što je dogovoreno. Da li će to posrednici EU ili Poljska kao predsedavajući uraditi, ili će možda to zahtevati novoizabrani predsednik SAD Tramp? Ukoliko budu zahtevali da se to istovremeno uradi biće uspešno i realizovano“, uveren je Spahiu.

Na pitanje da li će na dalji tok dijaloga uticati to što Poljska kao predsedavajuća Saveta EU priznaje Kosovo, Spahiu naglašava da to ni do sada nije imalo presudnu ulogu.

„To nije važno. Nije uticalo ni to što Slovačka ili Španija nisu priznali Kosovo. Ipak je dijalog otišao svojim tokom, pa neće ništa značiti ni u slučaju Poljske. Ono što zahteva cela Evropska unija, i zemlje koje su priznale i one koje nisu priznale Kosovo, jeste da se postigne dogovor između Kosova i Srbije“, naglašava ovaj analitičar.

Dijalog i spoljna politika

Saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković ocenjuje da predsedavanje Poljske Savetom EU neće doneti ništa pregovorima Beograda i Prištine, ali upozorava da će zvanična Varšava insistirati na usaglašavanju spoljnih politika kandidata za članstvo sa spoljnom politikom Unije, posebno u odnosu na rat u Ukrajini i sankcije Rusiji.

„Koja god da je zemlja predsedavala ona nije imala previše upliva u sam tok dijaloga jer dijalogom pre svega upravlja evropska Služba za spoljne poslove, odnosno specijalni predstavnik EU za dijalog. Ni u ovom kontekstu ne treba očekivati da će se Poljska puno mešati. S tim što je Poljska istakla jedan od ključnih prioriteta svog predsedavanja  bezbednost u smislu rata u Ukrajini i sankcija Rusiji. Verujem da će usaglašavanje Srbije sa spoljnom politikom moći da kreira naklonost Poljske kao predsedavajući ili opet da možda zaoštri odnose sa Poljskom jer je to u vrhu prioriteta i Poljske kao predsedavajuće, ali i Kaje Kalas kao nove visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost“, kaže Pavković za Kosovo onlajn.

Saopštenje Poljske u kome kao predsedavajuća Saveta EU smatra da normalizacija odnosa Beograda i Prištine predstavlja suštinski uslov za dalje napredovanje ka članstvu u Uniju, Pavković vidi kao ponavljanje stavova i svih drugih evropskih institucija.

„To je jedan od uslova za napredak i nije tajna za Srbiju. Od početka procesa pregovora, dinamika pregovora je zapravo zavisila dosta od dinamike napretka u dijalogu sa Prištinom“, ističe Pavković.

Objašnjava da će isti uslovi važiti i za Prištinu koja je aplicirala za članstvo decembra 2022. godine.

„Međutim, pošto se Kosovo nalazi i pod restriktivnim merama EU i da dosta unilateralno deluje i kreira tenzije, ta njihova kandidatura nije ni raspravljena, a kaznene mere su još uvek tu“, navodi ovaj analitičar.

Podseća da je bivši visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj predložio ukidanje mera Kosovu, ali sumnja da će do toga doći sve dok Priština bude nastavlja jednostrane akcije.

„Iako postoje inicijative, ona nije materijalizovana i neće biti materijalizovana sve dokle Kosovo ne krene u deeskalaciju, tj. vlada u Prištini ne krene u deeskalaciju, što još uvek, vidimo, nije slučaj“, precizira Pavković.

Ne isključuje mogućnost da bi premijer Donald Tusk mogao da iskoristi svoj politički uticaj i predsedavanje Poljske Savetu EU kako bi se nametnuo kao posrednik u dijalogu.

„Donald Tusk je iskusni poljski, ali i evropski političar. On je služio i kao predsednik Evropskog saveta u dva mandata i to je veoma bitno imajući u vidu i da je Tusk prošle godine bio u poseti Beogradu i dobro poznaje situacije. On može da se nametne kao figura koja može da pomogne u facilitaciji dijaloga, posebno u pripremi nove osobe koja će naslediti Miroslava Lajčaka“, naglašava Pavković.

Ne smatra da predsedavanje Savetu EU zemlje koja priznaje Kosovo uticati na buduće poteze.

„Da li je neka država priznala Kosovo ili ne, ne mora nužno da znači pristrasnost u samom dijalogu. Vidimo da i mnoge države koje su priznale Kosovo su insistirale na dijalogu i na implementaciji sporazuma, na kreiranju ZSO, pa čak i najveći sponzori Kosova, a to su Nemačka i Francuska su prošle godine blokirale članstvo Kosova u Savetu Europe, upravo zbog nedostatka dijaloga“, kaže ovaj analitičar.

Zaslugu vidi i u potezima Prištine.

„Posebno imajući u vidu neku vrstu diplomatskog fijaska koji je Kurtjeva vlada u prethodne četiri godine imala i gde je uspela da naruši odnos sa svim partnerima, uključujući tu i SAD“, naglašava Pavković.