Prekidom dijaloga do formiranja ZSO: Može li ova „formula“ da ubrza briselski proces?

Bivši američki ambasador u Srbiji Vilijem Montgomeri je jasan. Rešenje za briselski „ćorsokak“ je obustava dijaloga do formiranja ZSO. Za sagovornike Kosovo onlajna nova američka administracija bi mogla da pribegne i ovoj „formuli“, ali i upozoravaju da bi to moglo da proizvede nova iskušenja za srpsku zajednicu.

Piše: Arsenije Vučković

„Zaustavio bih dijalog. Ne bih više vodio nikakve razgovore, već bih insistirao da se preduzmu konkretni koraci za rešavanje problema. Umesto dijaloga, zahtevao bih sprovođenje onoga što je već dogovoreno. Kao ambasador, to ne bih mogao da uradim, ali predsednik Sjedinjenih Država bi mogao“, izjavio je Montgomeri u podkastu Kosovo onlajna upitan na koji način bi pokrenuo proces dijaloga.

Britanski ambasador u Prištini Džonatan Hargrivs ne predlaže ovu „formulu“, ali poručuje da Kosovo može da ostvari napredak u dijalogu sa Srbijom i obezbediti ukidanje mera Evropske unije jedino ispunjavanjem obaveza iz Briselskog i Ohridskog sporazuma, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština.

„Ne bih želeo da spekulišem o tome kakav će biti odnos američke administracije prema Kosovu u narednim nedeljama i mesecima. Ali, ono što znam je da ćemo veoma blisko sarađivati sa Kosovom i ohrabrićemo kosovsku vladu i društvo da budu što pozitivniji i konstruktivniji u dijalogu sa Srbijom, jer je to očigledno najbolji način da se obezbedi ukidanje mera“, kazao je Hargrivs.

Analitičari u Prištini uglavnom se bave kalkulacijama ko bi mogao da formira novu vladu i kakvi bi joj bili prvi potezi.

Direktor Instituta Kipred Ljuljzim Peci smatra da su slanje nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu i status Pravoslavne crkve na Kosovu dva ključna kompromisa koja treba da se naprave.

„Ključni kompromis za Kosovo je slanje ZSO pred Ustavni sud i kasnije sprovođenje. Drugo pitanje o kome treba pregovarati je status Pravoslavne crkve na Kosovu. To su dve ključne tačke koje želimo da regulišemo. Kompromis Srbije je da u ovoj fazi de fakto prizna nezavisnost Kosova”, rekao je Peci.

Suštinska autonomija

Ipak, docent Pravnog fakulteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić u razgovoru za Kosovo onlajn ističe da su događaji poslednjih godina pokazali da je formiranje ZSO prevaziđeno rešenje koje srpskoj zajednici ne može da garantuje opstanak na Kosovu.

Rešenje je, tvrdi, suštinska autonomija nalik onoj koju su Albanci dobili 1999. godine Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

„Mislim da su događaji, naročito poslednje tri godine, pokazali da priča o Zajednici srpskih opština više nije aktuelna iz više razloga. Kontinuirano, sistematsko postupanje Prištine prema Srbima koje ima elemente aparhejda, a u punom smislu jeste diskriminatorno, pokazalo je da ni Zajednica srpskih opština ne bi bila dovoljna institucionalna garancija za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji i za zaštitu njihovih elementarnih ljudskih prava“, smatra Čelić.

Otuda rešenje koje predlaže bivši ambasador SAD u Beogradu ne vidi kao model koji bi pomogao srpskoj zajednici.

„Pre bih mogao da kažem da je možda zrelo vreme, imajući u vidu promene i u američkoj administraciji, da se pokrene  priča za nekim novim kolektivnim mehanizmima za zaštitu ljudskih prava Srba. Tu pre svega mislim na suštinsku autonomiju koju bi Srbi trebalo da zatraže i koja bi bila neka vrsta kombinacije kako teritorijalne, tako i personalne zaštite ljudskih prava Srba na Kosovo i Metohiji“, kaže Čelić.

Takav zahtev, uveren je, srpska zajednica bi mogla da „pravno crpi“ iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

„Prema Rezoluciji 1244 imamo predviđenu suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju unutar Srbije, pri čemu se svakako mislilo na kolektivna prava Albanaca. Onda bi krajnje logično bilo da Srbi zatraže suštinsku autonomiju unutar Kosova i Metohije, ne dirajući u statusna pitanja. Ta logika bi, čini mi se, bila aktuelna u ovim vremenima, pogotovo što je Kurti svojim potezima u poslednje tri godine potpuno dezavuisao priču o Zajednici srpskih opština i ona ne bi bila u ovom času dovoljan okvir za zaštitu ljudskih prava Srba“, naglašava Čelić.

Upitan koliko bi „suštinska autonomija“ za Srbe na Kosovu bila prihvatljiva i za Albance, docent Pravnog fakulteta u Severnoj Mitrovici kaže da ne postoji „ni pravni, ni moralni element“ da je ne prihvate.

„Za Prištinu neće biti realan niti jedan mehanizam koji efektivno štiti ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji, pa tako ni mehanizam suštinske autonomije. Ali, s obzirom da je oni uživaju, ne postoji ni jedan, ni pravni ni logički ni moralni element, da se suprostave tom zahtevu“, smatra Čelić.

Uveren je da bi takav predlog bio prijemćiv i za novu američku administraciju.

„Taj glas bi mogao biti s pažnjom saslušan u Vašingtonu. Priča o suštinskoj autonomiji Srba mogla da ima efekata u smislu promene politike Vašingtona kada je reč o kolektivnim mehanizmima zaštite ljudskih prava Srba na Kosovu“, ističe Čelić.

Upitan kako bi Evropska unija reagovala na zahtev za suštinskom autonomijom Srba, Čelić kaže da posrednička uloga EU ni do sada nije bila pozitivna.

„Prethodni pregovarač EU je bio jako pristrasan. On se više ponašao kao zastupnik interesa jedne strane, Prištine, nego kao fasilitator, neko ko treba da olakša dijalog. Tako i čitava Evropska unija. Pritisak je bio pre svega na Beogradu, ne na Prištini. Reakcija prema diskriminatorskim potezima Prištine bile su uglavnom verbalne tako da ne možemo očekivati da će barem na prvu ruku reakcija EU biti pozitivna. Ali, nemojmo zaboraviti da, iako neformalni učesnik, faktički učesnik ovih pregovora su SAD. Prema tome, i bukvalno od njih će zavisiti uspeh, ne briselskog procesa nego narednih pregovora. Verujem da će ključna uloga biti SAD i da u EU neće imati druge mogućnosti nego da se prilagodi tom stavu“, uveren je Čelić.

Najkraći put

Analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići bliži je Montgomerijevom stavu: formiranje Zajednice srpskih opština je najkraći put za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.

„Mislim da je to najkraći put za ovu novu evropsku administraciju. EU je još uvek fasilicator i već je dve godine od kada je postignut taj sporazum koji oni računaju da je potpisan i da je postao međunarodna obaveza i Srbije i Kosova. Međutim, videli smo, ne samo u poslednje četiri godine, već poslednjih deset godina da je taj proces bio blokiran baš zbog Zajednice srpskih opština“, kaže Maljići za Kosovo onlajn.

Rešenje vidi u početku realizacije Ohridskog sporazuma.

„Predlog koji su preuzele na sebe prvo Nemačka i Francuska, a zatim je iza njega stala i cela Evropska unija bi mogao da počne da se ostvaruje. Postoji čak i ’roud map’ - način kako će se postepeno realizovati, Postoji šansa da se ide u tom smeru“, objašnjava Maljići.

U suprotnom, upozorava, može doći do novih sukoba.

„Ukoliko bi se krenulo iz početka ne znam kuda bi to vodilo. Jedino ako ne žele da se vrate na onu ideju podele ili razmene teritorija što opet može da bude kapisla za neke sukobe, a ne za rešenje“, istakao je ovaj analitičar.

U procesu normalizacije, uveren je, mogla su se primeniti i rešenja koja su ponuđena briselskim sporazumima iz 2013. i 2015. godine.

„I taj prvi predlog, uz neke korekcije je načelno bio rešenje. Ustavni sud je stavio neke primedbe, ali nije rekao da ne treba stvoriti ZSO, jer je to isto obaveza i iz Ahtisarijevog plana. Na osnovu tog plana Kosovo je i moglo da proglasi nezavisnost“, naglašava Maljići.

Uloga Vašingtona

Saradnik Novog trećeg puta Petar Donić poručuje da prekid dijaloga za srpsku zajednicu na Kosovo nije dobro rešenje.

„Kada god nije bilo dijaloga situaciija se menjala, pogoršavala kontra srpskih interesa tako da obustava dijaloga bi sigurno rezultovala lošijom pozicijom. Kad god je bilo dijaloga bilo je dobro. Videli smo da je Ohridski sporazum revitalizovao dijalog. Dijalog je važan i treba da se nastavi“, kaže Donić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Komentarišući tvrdnju Montgomerija naglašava da su i prethodne i sadašnja američka administracija apostrofirali važnost formiranja ZSO.

„Pitanje Zajednice srpskih opština je prioritet i prošle, pretprošle i ove administracije. To je za njih veoma važno pitanje. Ono je u širem kontekstu američke države i politike, kao i Evrope povezano sa normalizacijom odnosa i tumači se da Evropa i sada nastavlja svoju strategiju i politiku da približi obe strane“, ističe Donić.

Ipak, mnogo toga će zavisiti od daljeg „pozicioniranja“ EU, ali i imenovanja novih američkih ambasadora za Beograd i Prištinu i specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan.

„Evropa je još na svom putu da postane veći ’igrač’, faktor i u tom kontekstu pokušava da zadrži i uveća svoju poziciju. S druge strane Amerika još uvek igra ogromnu ulogu. Za vreme prvog mandata Donalda Trampa imali smo jedno veliko približavanje, doduše u ekonomskom smislu. Tramp još nije imenovao ni jednog od ključnih igrača na Zapadnom Balkanu. Nemamo ni ambasadore, nemamo ni specijalne izaslanike tako da je još uvek rano da vidimo da li će postojati neka vrsta promene ili neka vrsta promene dinamike, ubrzavanja dok se ti specijalni izaslanici i ambasadori ne odaberu. Sada imamo dosta izjava, a nemamo aktivnosti“, objasnio je Donić.