Čelić: Za Srbe na Kosovu potrebna suštinska autonomija, priča o ZSO više nije aktuelna

Docent Pravnog fakulteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić ocenio je da je za srpsku zajednicu na Kosovu od ključne važnosti da dobiju suštinsku autonomiju jer su događaji pokazali da Zajednica srpskih opština ne bi bila dovoljna institucionalna garancija za njihov opstanak i zaštitu elementarnih ljudskih prava.

„Mislim da su događaji, naročito poslednje tri godine, pokazali da priča o Zajednici srpskih opština više nije aktuelna iz više razloga. Kontinuirano, sistematsko postupanje Prištine prema Srbima koje ima elemente aparhejda, a u punom smislu jeste diskriminatorno, pokazalo je da ni Zajednica srpskih opština ne bi bila dovoljna institucionalna garancija za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji i za zaštitu njihovih elementarnih ljudskih prava“, kazao je Čelić za Kosovo onlajn.

Zbog toga smatra da inicijativa bivšeg ambasadora SAD u Beogradu Vilijema Mongomerija da se nastavak dijaloga uslovi formiranjem ZSO više „nije aktuelna“.

„Pre bih mogao da kažem da je možda zrelo vreme, imajući u vidu promene i u američkoj administraciji, da se pokrene  priča za nekim novim kolektivnim mehanizmima za zaštitu ljudskih prava Srba. Tu pre svega mislim na suštinsku autonomiju koju bi Srbi trebalo da zatraže i koja bi bila neka vrsta kombinacije kako teritorijalne, tako i personalne zaštite ljudskih prava Srba na Kosovo i Metohiji“, precizirao je Čelić.

Takav zahtev, uveren je, srpska zajednica bi mogla da „pravno crpi“ iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

„Prema Rezoluciji 1244 imamo predviđenu suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju unutar Srbije, pri čemu se svakako mislilo na kolektivna prava Albanaca. Onda bi krajnje logično bilo da Srbi zatraže suštinsku autonomiju unutar Kosova i Metohije, ne dirajući u statusna pitanja. Ta logika bi, čini mi se, bila aktuelna u ovim vremenima, pogotovo što je Kurti svojim potezima u poslednje tri godine potpuno dezavuisao priču o Zajednici srpskih opština i ona ne bi bila u ovom času dovoljan okvir za zaštitu ljudskih prava Srba“, naglasio je Čelić.

Upitan koliko bi predlog o „suštinskoj autonomiji“ za Srbe na Kosovu bio prihvatljiv za albansku stranu, docent Pravnog fakulteta u Severnoj Mitrovici kaže da ne postoji „ni pravni, ni moralni element“ da je ne dozvole.

„Za Prištinu neće biti realan niti jedan mehanizam koji efektivno štiti ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji, pa tako ni mehanizam suštinske autonomije. Ali, s obzirom da je oni uživaju, ne postoji ni jedan, ni pravni ni logički ni moralni element, da se suprostave tom zahtevu“, smatra Čelić.

Uveren je da bi takav predlog bio prijemćiv i za novu američku administraciju.

„Taj glas bi mogao biti s pažnjom saslušan u Vašingtonu. Priča o suštinskoj autonomiji Srba mogla da ima efekata u smislu promene politike Vašingtona kada je reč o kolektivnim mehanizmima zaštite ljudskih prava Srba na Kosovu“, ističe Čelić.

Upitan kako bi Evropska unija reagovala na zahtev za suštinskom autonomijom Srba, Čelić kaže da posrednička uloga EU ni do sada nije bila pozitivna.

„Prethodni pregovarač EU je bio jako pristrasan. On se više ponašao kao zastupnik interesa jedne strane, Prištine, nego kao fasilitator, neko ko treba da olakša dijalog. Tako i čitava Evropska unija. Pritisak je bio pre svega na Beogradu, ne na Prištini. Reakcija prema diskriminatorskim potezima Prištine bile su uglavnom verbalne tako da ne možemo očekivati da će barem na prvu ruku reakcija EU biti pozitivna. Ali, nemojmo zaboraviti da, iako neformalni učesnik, faktički učesnik ovih pregovora su SAD. Prema tome, i bukvalno od njih će zavisiti uspeh, ne briselskog procesa nego narednih pregovora. Verujem da će ključna uloga biti SAD i da u EU neće imati druge mogućnosti nego da se prilagodi tom stavu“, uveren je Čelić.