Vašingtonsko rešenje za Kosovo: Šta može biti Trampova „ponuda koja se ne odbija“?

Trampova administracija pokazuje da u spoljnoj politici SAD narednih četiri godine treba očekivati neočekivano. To je na svojoj koži osetio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. U Ovalnom kabinetu proveo se kao „bos po trnju“. Otuda profesor političkih nauka Basri Muja strahuje da bi Tramp „jednog jutra mogao da se probudi“ i Beograd i Prištinu stavi pred svršen čin i tako reši kosovsko pitanje. Većina sagovornika Kosovo onlajna je uverena da je ovakav scenario moguć i da bi taj predlog bio neka vrsta ultimatuma. Pitanje je jedino da li je na Trampovoj mapi „brzih diplomatskih pobeda“ Kosovo označeno „crvenom bojom“.

Piše: Arsenije Vučković

„Nadam se da se Tramp jednog jutra neće probuditi i pokušati da postigne brz dogovor između Kosova i Srbije. Svojom metodom koja se vidi u drugim globalnim problemima može staviti obe strane pred svršen čin”, ocenio je Muja.

I albanski poslanik u gradu Vajli u Teksasu Đino Malići očekuje snažniji angažman Trampove administracije u dijalogu.

„Srećan sam ako će Trampova administracija preuzeti vođstvo u dijalogu Kosova i Srbije, kao što se vidi da je preuzela u Ukrajini. Umešanost SAD u pitanje Ukrajine dobar je signal da će postojati ozbiljniji pristup dijalogu Kosova i Srbije“, rekao je Malići.

„Kineski model“

Istoričar Stefan Radojković kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da bi Tramp zaista mogao da „preseče“ dalje odugovlačenje normalizacije odnosa i da se takvog „brzog rešenja“ podjednako plaše i Beograd i Priština.

„Ono što se ne sviđa Prištini, posebno među onima koji malo bolje promišljaju međunarodne odnose je činjenica da SAD pokušava da se izvuče iz svih sukoba, kriznih žarišta, nestabilnih regiona u Evropi i da pilotira ka Kini i Pacifiku. Oni su njihovi glavni izazivači u međunarodnim odnosima i tu će usmeriti svu svoju pažnju. Ako imamo na umu da prištinska administracija u velikoj meri bezbednosno i diplomatski zavisi od SAD, shvatamo zašto zapravo i ima toliko panike“, kaže Radojković.

Na tom spisku, naglašava, takođe su i potezi aktuelnog premijera Aljbina Kurtija tokom prethodne četiri godine.

„Oni nisu doprineli da SAD ima bilo kakvog razloga da podržava prištinsku administaciju na način na koji je to do sada radila. Zbog toga se oni plaše bilo kakvog brzog rešenja kao što se i Beograd plaši brzog rešenja. Jedina po meni zamisliva ’bezobrazna ponuda’ možda bi bila ta koju bi Beograd prihvatio, ali Priština ne bi, pa manje-više ostajemo sa ovim tenzičnim odnosima i tu ne može ni jedan brz dogovor između Beograda i Prištine da se desi pod okriljem Trampove administacije“, objašnjava Radojković.

Kao moguću ponudu za Kosovo vidi „kineski model“ diplomatskih odnosa SAD i Tajvana.

„Nepristojna ponuda koju bi Tramp mogao da iznese, što bi barem sa strane Srbije moglo da bude prihvatljivo je ’kineski model’. Tu mislim na odnos Vašingtona i Pekinga po pitanju Tajvana. Oni su imali politiku jedne Kine gde SAD ima izvesne odnose sa Tajvanom, ali ih ne priznaje kao nezavisnu državu, već kao pravni entitet sa kojim imaju odnose. Ali, formalno priznaju jedinstvenu Narodnu republiku Kinu koja uključuje i Tajvan. To je nešto što bi nešto Beograd mogao da Prihvati. Međutim, sve je to u domenu spekulacija“, smatra Radojković.

Bez „brzih rešenja“

S druge strane, politički analitičar i univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu sumnja u „brza rešenja“ iz Vašingtona.

Uveren je da će Tramp slediti dosadašnju američku politiku prema Kosovu i to argumentuje čestitkom povodom 17 godina od proglašenja nezavisnosti.

„Ako vidimo poruku koju je Tramp poslao predsednici Vjosi Osmani povodom 17-te godišnjice nezavisnosti Kosova to je bila jedna jaka poruka podrške. On je za Kosovo rekao da je odlučna i istrajna nacija što ni sami kosovski lideri ne kažu za Kosovo“, kaže Spahiu za Kosovo onlajn.

Podseća da i nekadašnji američki izlasnik Ričard Grenel deli slične stavove, a da se razlikuje od Trampa samo po odnosu prema kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju.

„On je izneo neke provokativne reči za Aljbina Kurtija mada ga nije spomenuo već je hvalio Hašima Tačija što direktno znači napad na Kurtija. Ali, ipak je to bila podrška za Kosovo kao državu“, smatra Spahiu.

Diplomatija „štikliranja“

Za saradnika Centra za društvenu stabilnost Marka Miškeljina ključna reč u budućem odnosu SAD prema Kosovu je „štikliranje“.

Namera Donalda Trampa da ostvari što više diplomatskih pobeda u svetu.

Zato, upozorava, nije nemoguće da buduće rešenje za Kosovo nametne nekom vrstom ultimatuma Beogradu i Pritšini.

„U jednom momentu će doći do razgovara, a prva ponuda će biti upravo ta. Jer to je način na koji Donald Tramp pregovara. Veoma bitno je da se na takve ponude i način razgovora reaguje diplomatski i smireno u odnosu na ono što smo pre nekoliko dana videli u Ovalnoj sobi. Poučeni tim iskustvom treba imati u vidu da je to prvenstveno pregovaračka taktika Donalda Trampa kojem jeste bitno da štiklira što više stvari, naročito u ovom drugom mandatu kada će više razmišljati o svojoj zaostavštini negoli u prvom. Bitno mu je da na što više mesta bude mirotvorac“, kaže Miškeljin za Kosovo onlajn.

Ističe da u slučaju da postoji volja za pragmatičnim rešenjem i zajedničkim intresom tada Trampovu ponudu ne treba tumačiti kao ultimatum, već kao „sledeću ponudu u pregovorima“.

„Ukoliko se dođe do toga da njegova strana oseti da ne postoji volja jedne ili druge strane u pregovorima to je onda momenat u kome može doći do ultimatuma posle koga nema sledeće ponude i plašim se da je Zelenski to osetio na svojoj koži“, smatra Miškeljin.

Zbog toga je u tim pregovorima, ističe, važno ne zauzimati izričite stavove.

„Srpsko rukovodstvo mora nastaviti ono što je rađeno do sada, ta dosta mirna i mudra politika prema SAD bi trebalo upravo da bude put jer prosto to je način na koji ova nova administracija funkcioniše“, smatra Miškeljin.

Dodaje da će za Prištinu mnogo toga zavisiti od toga ko bude formirao sledeću vladu.

„Videli smo od strane Kurtija i njegove administracije, i ove i prethodne, nešto što nije bilo tipično za albansku stranu, a to je dosta oštar stav prema jednom delu političkog spektra u Americi koji je sada vladajući. Ali, bilo je dovoljno mudrosti da se to ne radi na način na koji je to radio Vladimir Zelenski“, objašnjava ovaj analitičar.

Uveren je da bi u tim pregovorima iskoristio Vašingtonski sporazum.

„Trampova administracija bi svakako iskoristila Vašingtonski sporazum jer ga, na kraju krajeva smatra za još jednu diplomatsku pobedu. Jeste bio postignut pred same izbore i neke stvari su tu bile, naročito one vezane za privredu, dosta bitne i isticane i od strane Donalda Trampa i nekih drugih ljudi“, navodi Miškeljin.

Zaključuje da bi Tramp u tom slučaju iskoristio i ljude od poverenja koji su upoznati sa problematikom apostrofirajući Jovana Džona Jovanovića koji je jedno vreme u Beogradu vodio Američku nacionalnu agenciju, a sada je imenovan za direktora Eksport-Import Banke SAD, kao i bivšeg izaslanika Ričarda Grenela koji je sada u ulozi izaslanika za specijalne misije.